Srebrna nit 1 ✔️

09

Koliko god nemoguće delovalo život je zaista ipak mogao biti normalan. Išla sam na fakultet i provodila vreme sa istim društvom, samo su Nikola i Marko sada stalno bili sa nama. Rekla bih da je Marko stvarno bio zaljubljen u Nelu jer nisam ga videla bez devojke duže od dva dana inače, koliko su i trajale obično. Od kada je upoznao Nelu bilo ih je dve i trajale su kraće nego inače, a onda je prosto odustao i zapitkivao me o Neli svakom prilikom koju je imao. Nikola i ja smo se dogovorili da kada nismo sami budemo dve sasvim normalne osobe koje uživaju u životu, imali smo i određene dane kada bismo se malo raspravljali za javnost jer nije bilo normalno koliko smo se slagali inače, a kada smo sami samo pola vremena smemo trošiti na ono što nas čeka. Slušali smo savet prethodne generacije, uživali smo. Osim toga oboje smo znali šta gubimo ako ne uspemo i želeli smo da upijemo svaki trenutak koji možemo. Konstantno sam imala osećaj da smo ceo život proveli zajedno iako je prošlo nekoliko meseci. Govorili smo jedno drugom sve od najtrivijalnijih detalja kao što su ožiljci od pada sa bicikla do toga kakva je njegova mama bila osoba i koliko se njegov odnos sa Zoranom promenio. Kod mene se nije ništa toliko veliko promenilo. Jedino što sam primetila jeste da tetku zovem mama stalno, ne samo kada se osećam kao malo dete. Bila je moja mama i uradila je za mene sve, za sve nas zapravo. Nela je sada već mogla da natera da cveće procveta, a ja nisam mogla ni da pomerim plamen sveće. Dobro, mogla sam duvanjem, ali ne mislima ili bićem ili odakle god dolazila magija. Možda me je moja mama podmetnula, možda je prava Nora ko zna gde, a ja ne mogu ništa zapravo. Doduše, jedan pogled na Nikolu i znala sam da to nije istina, osećala sam se uvek vezano za njega nevidljivom vrpcom. Nevidljiva vrpca je bila sve što smo imali da nas povezuje. Od kada je Nikola saznao da ja nisam bila ni sa kime previše ozbiljno je počeo da razmatra naš odnos. Ni jedna prilika nije bila dovoljno dobra ako se on pita i meni je već bilo muka od toga. Nisam se mogla buniti zapravo jer smo prošli svaki milimetar jedno drugog. Naučio me je svemu, ja sam učila njega, učili smo jedno od drugog. Poznavala sam sve tačke njegovog tela i on mog i mogao me je naterati da se zarumenim samo jednim dodirom. Njegova teorija je bila da želi da budem opuštena i da ne budem napeta oko toga, zato je želeo da mi pokaže sve načine uživanja bez samog čina i ja sam zaista uživala u svemu tome, ali želela sam da osetim tu pravu vezu, da budemo jedno i nadala sam se da će se to uskoro desiti.

Nela ga je podržavala. Ne samo u njenim i mojim privatnim razgovorima, podržavala ga je i kada smo nas troje sedeli negde na kafi. Njih dvoje zajedno nisam mogla pobediti svakako, a postali su pravi tim i bila bih monstrum kada bih rekla da mi ne igra srce svaki put kada se zauzmu jedno za drugo. Tako sam ih i sada gledala smešeći se dok su pričali o nekoj knjizi koju ja nisam čitala, a nisam ni planirala da je čitam jer me nisu kupili onime što su pričali o njoj. Samo sam posmatrala njihovu dinamiku i bila srećna što bi svako ko ih posmatra dva minuta pomislio da su brat i sestra. Šta drugo možete poželeti od svog partnera osim da prihvati tvoju porodicu kao njegovu, mislim da ljudi ne obraćaju dovoljno pažnje na to. Naravno da se to odnosi samo ako vam je stalo do porodice, nije porodica porodica samo zato što ste vezani krvlju.

Svo troje smo se trgli kada nam je u isto vreme svima stigla poruka. Pogledali smo se međusobno i zakikotali pre nego što smo uzeli svoje telefone. Neli i meni je stigla poruka od mame na grupnom razgovoru. Ona i Nela idu kod bake na dve nedelje, a ja ostajem kući da se pripremam za ispite koji su prošli. Mama je očigledno želela da izbegne moj susret sa bakom, a Nela je morala ići jer je njena soba bila skoro gotova i bilo je vreme da se preseli zvanično.
„ Zoran vas pozdravlja, ide kod dede na dve nedelje i ostavlja me da se pripremam za ispite za koje zna da su prošli. Mislim da ide da vidi šta deda zna jer neće da mu kaže još uvek za Noru i mene", objasnio je Nikola i Nela je prasnula u smeh, a ja sam želela da je šutnem ispod stola, ali nosila je moju nećaku koja nije kriva za to što je njena mama takva kakva jeste.
„ Nisam mislio da je to baš toliko smešno", prokomentarisao je Nikola smešeći se zbunjen Nelinom reakcijom.
„ Zoran i Sunčica su izgleda zajedno rešili da vam daju dve nedelje privatnosti", objasnila je i počela da se smeje još glasnije i jeste bilo jebeno smešno.
„ Siguran sam da se ne radi o tome Nela, nismo životinje", objasnio je Nikola kada joj se pridružio u smehu. Znala je i Nela da je to istina, ali prosto ju je zabavljalo previše da mene zajebava.
„ Možda su oni životinje zato", dodala je Nela na brzinu i ja sam se zagrcnula na kafu, a Nikola se borio između smeha i poriva za povraćanjem. Svo troje smo znali da njih dvoje nisu bili u istoj prostoriji od onog dana kada je došao mene da upozna. Prosto su se fokusirali na Nikolu i mene i nisu se još uvek ni videli iako su se čuli stalno, to je bilo slatko zapravo. Celo mamino biće se ozarilo kada bi je nazvao iako je glumila uverljivo da nije tako. Svaka sijalica kraj koje bi se zadesila kada je on nazove bi pregorela, još malo pa ćemo morati kupovati sijalice na veliko.

Šala ili ne ja sam zaista rešila da je dosta bilo čekanja i Nikola nije imao izgovor kako nije pravi momenat jer nismo nasamo ili je radni dan sutra ili ko zna šta je on smislio u svojoj glavi. Naravno, imali smo dve nedelje za sebe i mama se nije ni pretvarala da sam dete i da Nikola i ja nećemo provesti svaku sekundu zajedno kao što bismo provodili i da su ona i Nela ovde. Napunila je frižider za dva meseca pre nego što su otišle i ostavila mi kuvar i novac da naručim hranu i barem pet brojeva telefona iz restorana koji isporučuju hranu. Nela se smejala svemu tome jer je ona znala da je Nikola taj koji kuva, ne ja. Čak je i Zoran digao frku oko svega. Nikola kaže da je unajmio tim spremačica da spreme celu kuću i da se sve šljašti toliko da ne sme ni do kuhinje otići bez da ima osećaj da je sve uprljao. Bilo mi je istovremeno i smešno i slatko što su sve to radili da se osećamo komotno jedno kod drugog iako su njih dvoje bolje od svih razumeli da bismo Nikola i ja bili srećni zajedno makar proveli dve nedelje u šupi. Pošto nisam planirala da gubim vreme bezveze pomagala sam Neli i mami da se pakuju, ali sam brzo shvatila da im nisam potrebna pa sam otišla da krečim Nelinu sobu jer sam planirala da je završim skroz dok se ne vrate. Osluškivala sam njihovo kretanje po kući dok sam polako krečila jer nisam želela da zbrzam ono što sam radila. Nela je znala da peva, ali ja sam znala da crtam i ovo je bio moj projekat za nju. Planirala sam ceo mural da joj napravim iako još nisam bila sigurna koliko ću uspeti u tome. Nije bio komplikovan plan, trebalo je da joj napravim polje lavande iznad uzglavlja kreveta, a za to je bilo potrebno da prvo okrečim sve belom bojom. Bila sam skoro pri kraju kada me je mama zvala i ja sam strčala sa sprata u tregericama i potkošulji prekrivena farbom od glave do pete.
„ Nora uživaj i odmori od nas, od fakulteta, od budućnosti i od svega. Molim te", prošaputala je mama na moje uho kada me je zagrlila. Moje oči su se napunile suzama jer će mi nedostajati, jer sam tek sada shvatila zašto su zaista ove dve nedelje služile. Svalili su nam istinu i teret na ramena i prosto su želeli da odmorimo od svega toga i priviknemo se na to.
„ Hoću mama, hvala i pozdravi baku", odgovorila sam i poljubila je u obraz.
„ Moja soba neće pobeći i neću se poroditi čim se vratim, stvarno mala, uživaj i odmori od svega", podržala ju je Nela ozbiljno, bez ikakvih insinuacija i šala.
„ Potrudiću se, volim vas i nedostajaćete mi", rekla sam iskreno i zagrlila ih obe čvrsto, a onda smo se pogledale na nekoliko sekundi i njih dve su otišle. Ostala sam sama u ovoj ogromnoj kući u kojoj ću provesti život sama ako ne uspemo. Težina ove misli mi se obesila o ramena i ja sam otišla do kuhinje kako bih skuvala kafu pre nego što odem da saperem sa sebe farbu. Uzela sam svoju šolju i cigarete i krenula do dnevne sobe, ali mi se korak presekao kada sam upila pogledom dnevnu sobu okićenu za praznike koji su prošli. Porodica Peteri sve slavi kao da je praznik na steroidima, kada je sve osuđeno na propast i kada ne možemo menjati ništa, možemo da okitimo celu jebenu kuću i uživamo u tome. Možemo da nosimo čudnu odeću i tešku šminku. Možemo da u svemu budemo malčice više od ostalih kako bismo nadoknadili ono što drugi imaju, a mi ne. Spustila sam se na pod i zapalila cigaretu, možda će me tetka ubiti što tresem pepeo u saksiju njene orhideje, ali tetka neće zauvek biti tu i ja ću tako biti strah i trepet i oslonac Nelinoj ćerki.