Srebrna nit 1 ✔️

22

Nisam imao više imao razgovore sa Norom u mojim snovima, ali snovi nisu ni prestajali. Svakih par večeri bih proživljavao taj dan, taj užasan dan i nije pomagalo ni to što sam je grlio, ni što smo oboje bili goli, što sam je osetio, ništa nije pomagalo jer smo oboje bili tužni taj dan, ali san kao san nije mogao da se promeni. Ništa se nije menjalo. Dobro, menjalo se sve, ali san se nije menjao. Luka je rastao, moja ostala deca su rasla i Iris je završila fakultet, a Luka je kretao u školu. U školu! Neke nepromenjene stvari su bile dobrodošle. Nela je bila živa, Alisa je bila živa. Iris je spavala vikendom na mom kauču. Svetla se nisu upalila. Danas doduše nisam ni razmišljao o svetlima u našoj kući, svetlima koja se neće upaliti iako su me svi od Alise do tate podsećali svakih par nedelja da ne odustajem od Nore. Danas niko nije brinuo zbog mene, cela naša ogromna porodica je došla da sramoti Luku jer mu je bio prvi dan u školi za velike dečake. Neverovatno. Svi smo ga slikali, svi smo ga bodrili, svi su nas čudno gledali, ali nas nije bilo briga. Luka je prvi kojeg prati cela jedna prokleta porodica na okupu. Prvi koji je ispraćen okružen tolikom ljubavlju. Nisam mislio da će mi Nora moći nedostajati u momentu kada je sa svojim razredom otišao u učionicu, dok me je Iris grlila oko struka i Alisa držala za ruku. Ipak, želeo sam da je i ona ovde, da može da vidi mog sina na kojeg smo svi mi ponosni. Iva, Ivana i Ira jedine nisu bile ovde, sve tri su bile u školi ili školici. Iva i Ivana nisu ni bile u ovom gradu uopšte. Kršili smo još pravila i pustili ih da studiraju ono što žele, nisu se morale spremate biti sledeća Sunčica, nije nas bilo briga sve i da ne prekinemo kletvu, nismo planirali da živimo po njenim pravilima. Marko je takođe bio odsutan, bio je na poslu, nisam očekivao da će moći uzeti slobodan dan. Nije da je bilo neophodno, imali smo para, obezbeđeni smo svi, ali nerad je čudna navika i svi smo radili iako nismo morali. Dobro Sunčica i Zoran su se penzionisali, uživali su u životu koji su na težak način izgradili, Nela je imala svoju radionicu kući, ja sam zamenio Sunčicu, a po svemu sudeći Iris će zameniti Zorana u našoj firmi, što bi takođe bilo prvo. Argovski odmenio Peteri na fakultetu i Peteri odmenila Argovskog u firmi za hortikulturu. Kršili smo sva pravila i bili ponosni na sebe, samo jedan član nije bio ovde da krši pravila sa nama. Odmahnuo sam glavom jer su mi se misli stalno vraćale na nju, nisam ni primetio da smo ostali samo mi, da su se svi razišli i otišli svojim kućama.
„ Hajdemo na ručak. Ne možemo stajati ovde do kraja njegovog školskog dana", čuo sam Sunčicu kao da nam je svima pročitala misli i klimnuo glavom sam za sebe.

Za ručak smo bili uvek zaduženi Sunčica i ja, poslednjih godina uglavnom samo ja jer se Sunčica naradila i nakuvala za vojsku dece koju je odhranila, neka od te dece su trebala biti moja. Ista ta deca su mnogo volela dane kada ja kuvam iako su obožavali Sunčicu. Iris i Janja su bukvalno skakale na svojim stolicama dok smo Nela i ja nosili hranu na sto. Dve mlade žene, ponašale su se kao deca iako Iris nisam ni video kada je bila dete.
„ Rekla bih da se ponašate pristojno, ali nisam uspela ni vaše mame da naučim, neću ni da pokušavam sa vama", promrmljala je Sunčica smešeći se ponosno, a ja sam osećao blagi ubod u grudima što me je nateralo da zadržim dah.

Pojeli smo sve u rekordnom roku, Alisa se brzo izvinila i požurila jer je imala dogovorenu kafu sa prijeteljicom. Alisa se uklopila u ovaj život bolje nego što sam se mogao nadati, prihvatala je sve, živela je za nas i to što je obnovila kontakt sa prijateljicom sa fakulteta je smatrala sebičnim iako smo je svi podržavali. Nije želela da išta propusti, želela je da učestvuje i pomogne više nego što je moguće, samo zato što ona nije imala magiju i nije znala šta drugo može uraditi osim da bude zadužena za moral i podršku.
„ Idi, ne trebaš da se izvinjavaš. Reci Jovani za taj put što sam predložio, pobegni na nedelju dana, ništa se neće menjati ovde", rekao sam joj dok sam je ispraćao. Nasmejala se uzbuđeno, ali je odmahnula glavom neodlučno pre nego što me je zagrlila i poljubila me u obraz.
„ Razmisliću još o tome, ali volim te što misliš na mene."
„ Volim i ja tebe, sada idi i budi Alisa. Zaboravi na sve ostalo, tu sam ja da brinem o svemu danas, ti brini o Alisi samo."
Još uvek sam se smešio kada sam se okrenuo nazad ka mojoj čudnoj porodici. Posmatrao sam Iris i Ilijanu kako pokazuju jedna drugoj nešto na telefonu i kikoću se. Nela je nešto pričala Sunčici dok je prstima crtala po stolu ono što joj je objašnjavala. Zoran je jedini bio isključen i kuckao nešto na svom telefonu. Nekako sam ga razumeo, nikako nisam želeo da kvarim ovaj momenat, zato sam otišao u kuhinju i počeo da raspremam ono što sam napravio. Na momenat sam zastao i uzdahnuo sećajući se prve večeri sa Norom, večeri kada je sedela na istom ovom kuhinjskom elementu na sebi imajući samo ogrtač, setio sam se svake sledeće večeri koje je provela sedeći u turskom sedu po elementima dok sam joj ja kuvao. Odmahnuo sam glavom, moraju prestati misli da mi se vraćaju stalno na nju, nemoguća misija, sedam godina nisam uspeo, ali jednom ću morati. Kako ostali uspevaju? Osećao sam kako mi se lice opušta, kako mi vilica pada dok se sa obe ruke čvrsto držim za kuhinjski element. Udahnuo sam duboko i izdahnuo polako, a onda sam ugasio moj telefon, nasmejao se i vratio se u dnevnu sobu. Sve je bilo isto kao što sam i ostavio kada sam otišao u kuhinju. Samo što je Zoran sada učestvovao u razgovoru sa Sunčicom i Nelom, a ja sam se zaputio ka njima.
„ Ugasio mi se telefon, nisam siguran kada treba da idem po Luku. Da li mi možeš dati telefon da proverim sa Alisom?", pitao sam Zorana, a on je ne skidajući pogled sa Nele podigao svoj telefon u mom pravcu i klimnuo jednom glavom. Otišao sam nazad u kuhinju i otključao njegov telefon. Osećao sam se krajnje neobično zbog onoga što sam planirao da uradim, ali morao sam znati. Ušao sam u njegove poruke i da poslednja poruka nije bila na vrhu ne bih nikada znao da je to upravo ono što tražim. Nije bilo imena, samo broj, a za nekoga koga nije imao upisano u imenik, imao je puno poruka sa ovom osobom. Ispravka, slao je puno poruka toj osobi. Poslednja poslata poruka je bila Luka sa njegovim ogromnim rancem, novom frizurom, nervoznim osmehom, ali ponosno ispravljenih leđa. Sledeća slika smo bili Alisa i ja sa Lukom. Listao sam sve do samog vrha i bio je tu naravno, prva Lukina slika, crven i uplakan nakon što je došao na ovaj svet. Mesec za mesecom, slao joj je slike Lukine. Nekad je na slici bio još neko od naše porodice, ali uglavnom je to bio samo Luka. Izašao sam iz poruka i nazvao Alisu samo da vidim da li je bezbedno stigla, rekla mi je da jeste, a ja sam je još jednom podsetio na put i ovaj put sam osetio entuzijazam u njenom glasu kada je rekla da se Jovana složila da idu sledeće nedelje. Predložila mi je da bih mogao Luku da dam na čuvanje Neli kako bih i ja odmorio, a ja sam samo sekundu bio zatečen predlogom. Momenat kasnije sam se složio i rekao sebi da mogu da izdržim nedelju dana.