Srebrna nit 1 ✔️

26

Svitalo je kada sam konačno došla kući. Očekivala sam da će me neko čekati ovde, ali nisam očekivala da će to biti Zoran, mislila sam da će biti sa Lukom i Nikolom večeras. Nisam imala pojma kroz šta je on prolazio u svojoj glavi i kako je on uspeo da preživi isto to sasvim sam. Pitala sam se da li upravo sanja njegov crni dan sa Renatom dok je dremao na našoj fotelji. Svejedno je malčice ugrejalo moje biće to što je bio ovde i zagrliću ga i zahvaliti mu se čim se okupam. Vreme je da ide gde je potrebniji i osećala sam se još gore jer je trošio vreme čekajući mene, bio je potrebniji nekoliko ulica dalje. Na prstima sam se šunjala kroz našu kuću i tek u kupatilu sam se izula uopšte. Skinula sam sve sa sebe ne pogledavši odeću koja je nosila trag svega što sam izgubila i ušla u kadu. Shvatila sam da kupanje ne dolazi u obzir kada sam videla svoje krvave noge, zato sam namestila vodu na tuš i fokusirala svoj pogled na plafon. Čim je voda dotakla moju kosu suze su došle i ja sam tako stajala i plakala dok je voda sapirala protekli dan sa mene. Pokušala sam da se setim kako sam se lepo osećala u momentima pre poziva, ali nisam mogla da prizovem taj osećaj spokoja u svoje biće, svoje telo koje me je izdalo kao nikada do sada. Nije prošlo par minuta koje sam provela oplakujući ceo jedan životni put kada sam čula tiho kucanje na vratima praćeno prigušenim rečima koje nisam nikako mogla razaznati zbog vode i tona kojim su izgovorene.
„ Možeš ući, iza zavese sam", promumlala sam i tek kada su se vrata otvorila sam shvatila da je moja odeća na sred kupatila i da će ona otkriti više nego što bi otkrilo da nisam iza zavese. Svejedno je neko morao znati, a svima je dan bio usran, niko nije zaslužio da dodatno pati danas. Bilo bi mi jednako žao da je bilo ko iz moje porodice u pitanju, ali bilo mi je posebno žao što je to bio baš Zoran koji je previše izgubio danas.
„ Elenora... Da li si povređena?", pitao je tiho, trudeći se da ne oda paniku koja je terala moje ruke da se naježe iako sam bila omotana slojem vrele vode.
„ Nisam povređena, ne bih dodatno usrala situaciju", odgovorila sam loše prikrivajući suze koje nisam mogla zaustaviti čak ni za čoveka kojem nije trebalo više suza danas.
„ Mogu te ostaviti na miru ako želiš", odgovorio je misleći da moj ton to zahteva, ali sebično govno koje sam bila, želela sam da ostane, nisam želela biti sama. Kada bih bila iskrena ni jedna druga osoba ne bi bila poželjna večeras osim njega. On me je voleo i znao je kroz šta Nikola prolazi, ako će me iko naterati da ne mislim na sebe, onda je to bio on.
„ Ako ti nije problem i ako nisi potreban... negde drugde. Volela bih da ostaneš sa mnom", odgovorila sam iskreno i čula kada je zatvorio vrata i seo na wc šolju.
„ Luka i Nikola spavaju kod nas, svi su zapravo tamo. Luka nije želeo da ide kući. Svi će biti dobro. Nisam potreban nigde drugde, ali sam mislio da bi večeras mogao biti potreban tebi. Nedostajala si nam svima, ali rutina koju smo stvorili je jača od činjenice da nam nedostaješ i nekako smo svi zaboravili. Žao mi je zbog toga. Sunčica, deca i Emanuela se osećaju užasno jer su zaboravile i bila ih je sramota da dođu. Zato sam došao ja da ti kažem izvini što smo dozvolili da se naviknemo da nisi ovde", pričao je tiho dok sam ja piljila u plafon i plakala. Njegove reči su me naterale da počnem da jecam, ne jer su me zaboravili, zaslužila sam to, već zato što su mislili da je to nešto što zahteva izvinjenje i oprost od mene.
„ Nemaju za šta da se izvinjavaju meni, ja sam kriva za ovo, da ja nisam... Da nisam došla..."
„ Već smo vodili ovakav razgovor Elenora. Nisi ti kriva za ovo. Nikoli bi sasvim sigurno bilo teže da nisi ovde sada", objašnjavao je, ali nije mogao znati. Nije imao pojma da se ovo desilo upravo zato što sam ja došla. Ovo je bilo gurkanje da vide da li ćemo pokleknuti sada kada nema više paravana Alise. Kao da nam govore mislili ste da se krijete iza nje, neće moći. Isterali su nas na videlo i bili su u pravu, nisam imala pojma kako ovo da uradimo bez podrške Alisine. Kako da nastavimo da se borimo pretvarajući se da živim bez ovog osećaja da će me Nikola zauvek kriviti za ovo, bez činjenice da će Luka zauvek dan kada me je upoznao vezati za dan kada je izgubio mamu.
„ Ne idem nigde Zorane. Ne moraš me lagati iz straha. Ostaću da Nikola ima koga da krivi, da Luka ima koga da mrzi, zaslužila sam to", objasnila sam jednostavno jer je to bila istina, ono što je on rekao nije bila istina i to je činjenica.
„ Da li si ti ikada čula da sam ja mrzeo Sunčicu zbog Renate ili da je Nikola krivio nju? Luka nije obično dete, Alisa nije bila obična žena kletve, ona je o svemu pričala otvoreno sa njim, oboje su. Luka zna zašto se ovo desilo i Luka zna da si ti ceo njegov život tražila odgovor da se to ne desi", objašnjavao je uveren u ono što govori. Možda bi me i uverio, ali mu je promicalo očigledno.
„ Onda Luka zna da je njegova mama danas umrla jer sam se ja vratila jer nisam našla rešenje. Izneverila sam ga na dan kada me je upoznao. Osim toga Luka možda nije obično dete, ali jeste dete koje je izgubilo majku. Nikola možda nije krivio Sunčicu, ali ju je mrzeo, a ja ne želim da Luka mrzi mene iako znam da hoće i treba. Nisam trebala dolaziti Zorane, prosto nisam trebala nikada da se vratim i sve bi bilo u redu", rekla sam mu ono što sam ja znala da je istina i ugasila vodu. Nisam stigla ni da razmislim o tome kako da izađem kada se ruka sa peškirom i ogrtačem pojavila iza zavese i ja sam preuzela peškir kako bih se obrisala i umotala kosu pre nego što sam preuzela ogrtač i izašla iz kade. Nisam dobila odgovor, ali sam dobila zagrljaj.
„ Niko te neće mrzeti, samo treba neko vreme da se ovo sredi. Nisi ti kriva za ovo, kletva je i ja znam da si uradila sve da do ovoga ne dođe i zato te ne pitam zašto ti je odeća krvava već ću ti skuvati toplu čokoladu, namestiti krevet u dnevnoj sobi i ušuškaćemo se kako bismo gledali neki glupav film i zaboravili na ovaj dan. Je l to u redu?"
Nisam mogla da odgovorim zapravo jer je novi nalet suza zagušio moje grlo, zato sam samo klimnula glavom i pustila ga da me uhvati za ruku i odvede u spavaću sobu kako bih se obukla. Spremio mi je već čistu odeću, mekanu i udobnu odeću na krevet, a onda me je ostavio da se obučem i ja sam čula kako lupa po kuhinji dok sam se oblačila. Kada sam izašla iz spavaće sobe, dvosed je bio izvučen, topla čokolada je bila na stolu, jastuci su bili poslagani i Zoran mi se smešio ohrabjujuće. Prišla sam krevetu i smestila se, pustila sam Zorana da me ušuška i da mi doda cigarete i toplu čokoladu, a onda je legao kraj mene i zagrlio me jednom rukom. Naslonila sam se na njegovo rame koje je bilo udobnije od svih jastuka oko nas i pustila ga da mi prstima optetljava vlasi mokre kose dok je slobodnom rukom tražio film koji ćemo gledati.
„ Samo da znaš, pre nego što pustim film, da je to što si ti uspela više nego što je iko do sada uspeo i znam da ti je teško sada, ali ne smeš zaboraviti da si ti uspela u nemogućem. Niko drugi nije i ja jesam ponosan na tebe i sve što si naučila iako je ishod bio tužan. Bićemo tužni danas, ali ja ti neću dozvoliti da misliš da je ovih sedam godina bilo za ništa, da nisi uspela da uradiš išta jer si uspela ono što niko do sada nije."