Srebrna nit 1 ✔️

03

Baka je bila sa nama nedelju dana i kao i uvek bilo je zabavno. Nisam zapravo više razmišljala negativno o tome da će Nela biti mama, bila sam zaista uzbuđena što ću biti tetka. Prava tetka, ostale nećake su me viđale tek nekoliko puta godišnje, Nelinom detetu sam planirala biti prava tetka i već sam imala ceo rokovnik u koji sam pisala sve što želim da naučim to dete, sve što želim da kupim i sve načine na koje ću pokušati da učinim to dete razmaženijim od mene. Nisam imala više prilike da pričam sa Nikolom, dugovao mi je tajnu, a kako su dani prolazili sve mi se više činilo da ne planira da plati taj dug. Postao je još nadmeniji ako je to uopšte moguće, znala sam da nije, mogu se prevariti jednom u vezi osobe, ali ne dva puta. Posmatrala sam ga često i njegov folder je rastao, nije bilo prevare u onome što sam ja mislila o njmu, prevara je ono kako se on predstavljao svetu. Neću zaboraviti dug, ali Peteri nikoga ne mole, pa neću ni ja njega. Dug uvek nađe način do naplate. Imala sam strpljenja, ali ne i raspoloženja. Nije mi bilo jasno šta sam uradila da priča sa mnom taj dan baš kao što mi nije bilo jasno ni šta sam uradila da se sada očigledno trudi da me izbegava. Najviše od svega mi nije bilo jasno zašto je mene uopšte briga, ali dugovao mi je i to mi nije davalo mira. Znao je najčuvaniju tajnu kuće Peteri i dugovao mi je. Duguješ mi, duguješ mi, duguješ mi i nikada ti to neću zaboraviti. Ponavljala sam ovo kao mantru dok smo sedeli u kafiću nakon predavanja. Bilo nas je osmoro, morali smo spojiti dva stola i ja sam sedela između Karoline i Tamare koje su pričale o poslednjoj žurci na kojoj sam bila i bila ignorisana od osobe koja mi duguje. Baš kao što sam ignorisana i sada dok je pričao sa Hrvojem i Markom o istoj žurci na kojoj me je ignorisao. Jebeno mi duguješ!
„ Nora", okrenula sam se ka Karolini koja me je izgleda dozivala neko vreme, videla sam zabrinutost na njenom licu. Nisam bila ovde i ona je to primetila, primetila je i Tamara, ali ona to nije želela da pokaže.
„ Zvoni ti telefon", dodala je Tamara tiho i ja sam postala svesna telefona koji je svirao u mom džepu, ali sam skočila na noge kada sam videla ime na ekranu. Brže bolje sam se javila i pokušavala da pređem preko Tamare i Stefana kako bih se sklonila od svih.
„ Da li se neko konačno udostojio da me nazove", rekla sam čim sam prislonila slušalicu na uho dok sam prelazila preko Stefanovog krila i pridržavala se slobodnom rukom za Markovo rame. Osmeh je sam našao mesto na mom licu. Moje oči su na sekundu prešle preko Stefanovog i Tamarinog dlana, kako sam ovo propustila? Pustili su ruke čim su shvatili da mogu da ih vidim, a ja sam skrenula pogled samo da bih primetila da me crne oči ne ignorišu više. Malo je falilo da se proderem duguješ mi i pokažem mu srednji prst.
„ Gde si mala?", Nelin glas mi je pružio fokus i ja sam se nasmejala kao da nemam brige i pameti, pogotovo ovo drugo.
„ Znaš da mrzim kad me zoveš mala", odgovorila sam joj kada sam uspela da se iskobeljam iz nogu i stolica. Uzdahnula sam sa olakanjem i nije me bilo briga što se osoba koja mi duguje namrštila iako se smešila i vratila razgovoru sa Hrvojem.
„ Reci mu da si sada moja mala", dobacio je Marko, a ja sam odmahnula rukom i zaputila se ka toaletu.
„ Nazvaću te kasnije ako si zauzeta", čula sam da je spremna da prekine vezu, ali ja nisam planirala da to dopustim makar sravnila ceo svet sa zemljom.
„ Da ti nije palo na pamet, niko nije važniji. Sa kolegama sa fakulteta sam. Idem samo da nađem neko tiše mesto", objasnila sam kada sam već ušla u toalet, ali sam odahnula i dozvolila sebi da se radujem tek kada sam sela na spuštenu dasku WC šolje i zatvorila vrata ispred sebe.
„ Kako si? Kako je beba? Kako je baka? Nedostaješ mi", ređala sam pitanja prebrzo, tiha emocija se prikrala sama na kraju i mene samu je iznenadila. Znala sam da se smeši nežno, zamišljala sam je kako mazi stomak odsutno. Moja Nela će biti mama. Rekla mi je nešto, ali nisam čula šta jer je neko ušao u toalet i otišao u drugu kabinu.
„ Nisam te čula", rekla sam iznervirana osobom koja nema pojma koliko mi nedostaje moja sestra i koliko želim da je zagrlim i slušam.
„ Kažem da smo dobro, više nego dobro zapravo. Mislim da ćemo te posetiti uskoro ako ćeš nas primiti", znala sam da cupka nestrpljivo, kao kada smo bile male i čekale da nas tetka vodi negde u avanturu.
„ Joj, nisam te videla predugo. Nisam mislila da ćemo se videti uskoro. Jebeno jedva čekam da dođeš, toliko mi nedostaješ da boli", uskliknula sam uzbuđeno, a onda se sabrala jer nisam sama u toaletu i jer sam i sebe iznenadila koliko je bilo istina ono što sam joj rekla.
„ I ti meni nedostaješ mala, više nego što sam verovala da je moguće. Jedva čekam da te vidim", dobila sam smiren odgovor, ali glasom punim ljubavi. Nedostajala mi je još više sada.
„ Kada dolaziš?", pitala sam suzdružavajući se da ne skačem na poklopcu WC šolje iako sam se sada već popela i čučala na njemu.
„ U petak, mama dolazi da vidi sestre i baku, mislila sam da dođem da uživamo za vikend", sada sam joj jasno u glasu čula da cupka od uzbuđenja.
„ Ceo vikend, samo ti i ja. Jedva čekam", sada sam i ja poskakivala na WC šolji i smirila se kada je osoba izašla iz druge kabine i pustila vodu kako bi oprala ruke. Zaboravila sam na svet oko sebe.
„ I ja. Volim te mala", rekla je tiho i meni su se oči napunile suzama.
„ Volim i ja tebe i prekini da me zoveš mala", odgovorila sam uz kikot suzbijajući suze. Nisam opet čula odgovor jer su se vrata otvorila i zatvorila, ali sam pretpostavila da je rekla da nikada neće prestati.
„ Vidimo se onda u petak", dodala sam kao obećanje, najlepše obećanje na svetu.
„ Vidimo se", odgovorila je tiho, kao da se plaši da će reči nestati i da će neko da uništi naš dogovor ako samo čuje. Znala sam da je prekinula vezu nakon toga, ali ja nisam mogla da se nateram da spustim slušalicu sa uha, sedela sam kao pijana i radovala se onome što moram čekati još tri dana. Nisam mogla ostati ovde do petka, zato sam se sabrala i izašla napolje. Nisam baš očekivala da će me moja grupica gledati sa pokvarenim osmesima. Prevrnula sam očima i pridružila im se. Opet preskačući noge i stolice, ali nije me bilo briga, nije me bilo briga ni što moj dužnik ignoriše moje postojenje i kucka nešto na telefonu. Naplatiću dug, ko ga jebe toliko sam dobro raspoložena da bih mu skoro i bila spremna oprostiti dug, skoro.
„ Neko ima puno toga za objasniti jer je neko jako dobro raspoložen za nekoga ko ne voli da je zovu mala", dobacio je Marko čim sam se smestila na svoje mesto. Podizao je brzo obrve, a ja sam prevrnula očima i zakikotala se jer nije bio normalan.
„ Prvo, nije to što misliš, drugo, nema šta da objašnjavam, treće, gde je konobar, želim vino."

Dani su prolazili presporo, tetka i ja nisamo stigle puno ni da pričamo, naša uobičajeni sistem je ostao u strani, obe smo planirale vikend. Ona njen sa bakom i mojim sestrama, ja sa mojom Nelom i njenim stomakom. Iskreno sam bila iznenađena time koliko je taj stomak menjao sve što sam mogla da planiram. Sedela sam u kantini i pisala i precrtavala skoro sve što mi je palo na pamet. Teme za razgovor sam prvo zapisala, kako ne bih zaboravila da je pitam i pričam o svemu što sam mislila. Poznavajući Nelu, moj spisak će izleteti kroz prozor pre nego što stignem da je zagrlim, ali ja sam svejedno uživala u planiranju. Gledala sam tri strane precrtanih filmova jer nisam želela da njen trudnički mozak pravi noćne more kasnije, precrtala sam vino, slatko, kod piva sam stavila upitnik, možda može jedno.
„ Mislim da te ipak neću zaposliti da mi planiraš svadbu", čula sam Tamaru i postala svesna da sedi kraj mene i prelazi pogledom preko mog spiska. Zatvorila sam brzo rokovnik i sklonila ga u torbu. Hrvoje i Stefan su takođe bili tu. Nisam ih ni primetila.
„ Šta piše u tom njenom tajnom rokovniku uopšte?", pitao je Hrvoje navodno nezainteresovano dok je prinosio picu ustima, ali nije sakrio znatiželju.
„ Čekaj mene, i mene zanima", dovikivao je Marko koji je čekao u redu sa još nekoliko ljudi koji će nam se po svemu sudeći pridružiti.
„ Nije tajna, ne pišem ništa važno", odgovorila sam postiđeno i popila gutljaj kafe. Deo mene je proklinjao to što nisam primetila da su mi se pridružili, ali nisam zapravo ništa ni krila.
„ Laži nekog drugog", pridružio se i Stefan. Ja sam samo podigla obrve i pogledom prešla preko njegove ruke ispod stola. Znala sam da drži Tamaru za ruku i nije mi ni jedna jedina stvar pala na pamet zašto kriju da su zajedno. Podigao je obe ruke na sto i prihvatio šolju čvrsto.
„ Norini dosadni planovi za vikend bez vina, bez dobrih filmova i možda pivom", uključila se Tamara nadmeno i ja joj više nisam ni uzimala za zlo kada se na ovaj način branila. Nisam ovaj put, jer me nije bilo briga što znaju. Bila je dobra osoba i dobar prijatelj, dokle god joj ne stajete na žulj. Nisam još znala da li joj mogu verovati sa ozbiljnijim stvarima iako sam verovala da postoji granica koju ne bi prešla.
„ Zbog toga ti nećeš da dođeš sa nama u petak?"
Podigla sam obe obrve u neverici jer mi se obratio direktno. U njegovu odbranu to je i radio po nekada u društvu, ali nikada o nečemu ličnom ili bitnom, držao se opštih tema. Možda ovo jeste opšta tema.
„ Mislio sam da je barem nešto zabavno, barem zabavnije od nas", dodao je i nasmejao se samozadovoljno. Duguješ mi.
„ Mislim, teško da je nešto zabavnije od nas, ali ovo je mučenje", pridružio se Marko, ali ja nisam skidala pogled sa Nikole iako su se sada već svi pridružili tiradi i iznošenju mišljenja o mojim planovima za vikend i zašto su oni toliko zabavniji i bolji izbor.
Duguješ mi.
„ Žao mi je što vas je moja tajna razočarala, potrudiću se da krijem nešto zanimljivije sledeći put", odgovorila sam i gledala kako osmeh nestaje sa Nikolinog lica. Duguješ mi!