Srebrna nit 1 ✔️

24

" Šta misliš o tome da pitamo Alisu da nam bude surogat? Njena utroba je bila dovoljna da donese na svet jednog Argovskog, možda bi mogla izneti i Argovski Peteri...", nisam se ni okrenuo ka Nori kada je počela da govori. Kuvao sam iako je to bilo suvišno, ovo je bio san, ali sada smo sanjali naš jedini dan i to je bilo u redu, davalo je osećaj normalnosti. Zato sam kuvao dok je ona sedela na kuhinjskom ostrvu umotana u ćebe i jela sladoled.
" Ne znam koliko je to pametna ideja. Nisam željan da je stavljam na kocku. Nisam voljan dati kletvi ikoga više, a pogotovo nju koja je upletena u sve ovo ni kriva ni dužna", objasnio sam iskreno. Proteklih dana smo proživljavali ovaj dan i pričali i uživali u njemu. Ovo je bila jedna od million ideja, mnoge su bile prosto nemoguće, ova je možda i mogla da upali, ali nisam bio voljan igrati se sa time.
" Znam, slažem se sa tobom. Svejedno mislim da je na njoj da odlučuje, a na nama da budemo iskreni prema njoj. To može značiti njen život, možda ona želi da se bori. Probaćemo prvo jagoda sistem i još nekoliko drugih, ali svejedno mislim da je Alisa najbolja šansa iako su Nela i Iris jednako pogodne. Osim toga, niko ne bi posumnjao u Alisu. Znaće da sam se vratila da, ali ako bi Alisa nekim čudom zatrudnela, to bi samo potvrdilo našu priču koju želimo da prodamo. Ti i Alisa ste srećan par, kršimo pravila, kletva se menja zbog toga..."
" Slažem se da nemamo mnogo opcija i da je svaka strašnija od prethodne, pričaćemo sa Alisom, ali Iris ne dolazi u obzir. Ne bih Nelu mešao u to, ne bih joj uopšte želeo reći sve što znam", objasnio sam i okrenuo se ka Nori koja mi se nasmešila nežno i spuzala se do ivice ostrva kako bi raširila ćebe i pozvala me u zagrljaj koji ja nisam mogao odbiti i da sam želeo. Nisam bio voljan da pričam sa Nelom o svemu što sam znao, nisam znao koliko vremena ima i nisam želeo da joj kažem da je Marko deo plana koji je doveo do toga da Nora nestane na sedam godina.
„ Imamo par dana da smislimo šta sve možemo uraditi, da rešimo sve što ja nisam uspela za sedam godina, ali prvo želim još malo da te grlim", objasnila je dok sam joj prilazio. Nije bilo dovoljno, oboje smo to znali, ali moraće biti dok ne izađemo iz ove situacije.
„ Imamo par dana dok svi živi ne budu saznali da si ovde i onda ću te moći po nekada viđati, proći će vreme i ko god da nas gleda shvatiće da je sve u redu. Možda uspem i da ubedim Iris da nam nedeljom da sobu", objašnjavao sam dok sam dlanovima odsutno prelazio preko Norinih leđa. Zakikotala se na ono što sam rekao i ja sam uživao u tom zvuku, naravno da smo oboje znali da nisam ozbiljan, ali možda ću biti ako se ovo rastegne predugo.
„ Možda se uloge stvarno menjaju jer ja zaista razumem Zorana sada, provela sam godine bez njih i nedostaju mi, malo sam i ljubomorna jer si ih ti gledao kako odrastaju", objasnila je i uzdahnula kada je prestala da se smeje.
„ Ti si prva koja je ispunila to obećanje deci, nisi im oduzela vreme sa mnom, a ja sam ti zauzvrat ukrao posao", odgovorio sam i po prvi put se zaista zapitao od čega je ona živela.
„ Nora, šta si ti radila da bi preživela?", pitao sam loše prikrivajući brigu jer sam znao da mi se odgovor neće svideti, osetio sam smenu emocija u njoj.
„ Ništa strašno, ali sve što sam našla. Uglavnom su to bile kafane i fabrike", odgovorila je i ja sam znao da je to samo delimično istina. Znao sam da su to bile najgore birtije i fabrike gde je morala fizički da radi i pored svega toga da traži odgovore koje nije našla.
„ Da li ti treba novca sada? Da li si gladna?", nastavio sam, a ona me je kratko poljubila pre nego što je odmahnula glavom.
„ Imam moj račun ovde, nisam ga smela koristiti da mi ne uđete u trag. Što se tiče posla, planiram da radim kao tvoj asistent, ne mogu nam to zabraniti, niti sumnjati. Sunčicina kancelarija je svakako bolja od moje stare, sada Irisine sobe", objasnila je i nasmejala se podlo, a ja sam podigao obrve u neverici. Nisam mogao da je zamislim u ovom izdanju na mom radnom mestu, nisam imao pojma kako bih uopšte mogao funkcionisati na poslu, a da mi je ona stalno tamo na dohvat ruke. Previše sam je bio gladan da bih je tek tako mogao gledati svaki dan.
„ Šalim se Nikola, ali planiram da predajem hortikulturu. Da si malo bolje gledao Zoranove poruke, znao bi da me to mesto čeka, samo da se vratim. Ko bi rekao da je bilo potrebno da odem da prihvatim Zoranovu ulogu u mom životu? Ne bih mogla devojkama to da oduzmem, zato mi je drago što si ti ostao. Priznajem da me je njegovo obaveštavanje istovremeno držalo vezanim za vas, nije mi dozvolio da odustanem i prosto nestanem, ali me je isto tako podsećalo da ne odustanem i vratim se pre nego što probam sve. Nisam našla osobu koja stoji iza svega ovoga, ali sam ga našla u nekoliko starih knjiga i nekoliko porodičnih legendi od kojih ne moraju sve biti istinite. Nismo mi jedini na koje je bacio kletvu Nikola, mi smo samo jedini koji su preostali i ne znam zašto nas još uvek nije uništio", objašnjavala je kao i sve do sada, totalno nasumično. Dobijao sam informacije kao šamaranje mozga i retko kad sam znao uopšte odakle početi sa odgovaranjem.
„ Ti znaš ko je on?"
„ Saznala sam ime, svakako je ime koje pristaje, Silvester. Uništio je sve porodice koje su mu se zamerile, ostavio je one slabije koje ne predstavljaju nikakvu pretnju i ostavio je nas. Volela bih da znam šta hoće od nas nakon svih ovih vekova, volela bih da se pokaže, da znam kako da ga uništimo ili da ga preklinjem da nas razreši ove kletve nekako. Rado bih mu poklonila matericu za to, neka radi sa njom šta hoće, samo nek nas pusti na miru", uzdahnula je umorno i ja sam je kratko poljubio kako bih prikrio reakciju na reči koje je izgovorila nonšalantno. Pominjala je njenu matericu kao nešto što je veoma važno, ali ne i njoj. Možda i ne greši, možda mi je sasvim nesvesna toga odala ono što je ipak uspela da sazna. Jeste da, važan je moj udeo, ali njena materica je bila posebna, baš kao i Sunčicina, Violetina i svih pre nje.
" Niko neće uzimati ničije organe Nora, rešićemo ovo ili ćemo naći način da živimo sa time", rekao sam ono što sam smeo reći, ne samo da njoj nisam smeo obećavati, sebi nisam smeo davati takvu nadu. Slegla je ramenima na moje reči i zagrlila me oko stomaka.
„ Imam možda deceniju i onda će svakako postati beskorisna, osim toga zaledila sam korisne delove, za slučaj da umrem i da vam budu potrebni, takođe za slučaj da poludim i uništim je kao jagode što sam uništavala onaj dan... Kako god, Zoran bi dobio automatsku poruku sa svim informacijama ako je moj telefon ugašen više od nedelju dana. Možda vam ne bi rekao, ali ako bi bilo potrebno, on bi znao gde su", mrmljala je u moje rame i meni je bilo drago što ne može da mi vidi lice dok sam preko njene glave treptao u neverici. Odjednom me je stisnula jako i odvojila se od mene, podigla je noge na kuhinjsko ostrvo i prekrstila ih u turski sed pre nego što se umotala u ćebe i osmehnula hrabro.
„ Nego, ti i Alisa, mislim da je red da mi ispričaš sve o tome", rekla je odjednom i ja bih se zagrcnuo da sam pio nešto iako nije bilo ni jednog razloga da se zagrcnem. Prosto me je njeno menjanje tema i raspoloženja zbunjivalo.
„ Nema šta da se ispriča Nora, Alisa pomaže, pravi mi društvo da ne poludim. Držimo se zajedno i brinemo o Luki, to je sve", rekao sam iskreno i njen osmeh kojim je ohrabrivala sebe je prerastao u sumnjičavo posmatranje.
„ Ozbiljna sam Nikola, želim da znam. Ne mogu i ne želim da te krivim", objasnila je iako je vrlo dobro znala da je ne lažem.
„ I ja sam ozbiljan. Funkcionišemo iznenađujuće lako, od samog početka. Možda je ona i sumnjala da će nešto biti nakon što si ti nestala, držala je distancu iz samo njoj poznatih razloga. Možda nije želela da se nada nečemu ili nije želela da išta bude između nas, ne znam, ali kada se Luka rodio živeo sam sa njima nekoliko meseci i od onda mi je najbolji prijatelj. Bio je momenat negde u vreme kada si mi rekla da proverim tatin telefon, kada me je pitala da li mislim da će se ikada upaliti svetlo u ovoj kući i ja sam rekao da sumnjam u to, ali ću nastaviti da čekam. Mrzela te je zbog toga. Priča je prešla na nju i činjenicu da ni ona nema nikoga i onda sam rešio da joj kažem sve i da ćemo zajedno odlučiti šta dalje. Tada sam verovatno i bio spreman, ali ona je bila ta koja nije odustajala od tima Nora i Nikola. Svi su mislili da sam odustao, svi su osetili tu promenu jer sam joj rekao i tata mi je tada rekao da ne odustajem od tebe tako što ću koristiti Alisu. Nisam imao pojma šta misli pod time, ali sam se odao i posle se kajao jer je mislio da će me ta informacija naterati da pokleknem. Alisa je predložila da prosto skinemo to iskušenje sa dnevnog reda, da vidimo da li je istina, bila je spremna i da mi učini to kao uslugu kada mi je posebno teško za praznike...", na momenat sam se zagledao u sijalice iznad našeg televizora, treperile su i to me je podsetilo na svaki Božić koji sam proveo bez Nore. Setio sam se njene tuge kada mi je pričala sve o tome kako žene Peteri ostanu same i kako su praznici sve što imaju da se vesele.
„ Dakle bilo je, samo nije onako kako sam ja mislila", objasnila je odjednom Nora tiho i ja sam se sabrao i fokusirao pogled na njeno lice koje je porumenelo. Poljubio sam je kratko i odmahnuo glavom jednom.
„ Ne, Nora. Poljubila me je i videla kako je to uticalo na mene, zaboravio sam sve Nora, video sam te posle tri godine i zaboravio sam sve. Nešto što je Alisa tada videla na mom licu ju je nateralo da se u potpunosti posveti. Nije želela takvu budućnost za Luku više nego što joj je bilo važno da ona preživi. Tako da ne, ničega nije bilo između nas osim partnerstva što se tiče roditeljstva, kletve i podrške. Što ne znači da Alisu ne gledam kao porodicu jer jeste, ali ničega romantičnog nema izneđu nas", završio sam i osetio kako nervoza napušta Norino telo samo da bi ju zamenila sramota. Znao sam da oseća sramotu i grižu savesti jer ona nije bila verna.
„ Nora, razumem da si sve probala za kletvu, da sam znao da ćeš se ti vratiti ako oženim Alisu uradio bih to odmah i bio sa njom jednako kao što je moj tata bio sa mojom mamom."
Spustila je pogled i odmahnula glavom.
„ Probala sam biti surogat Nikola, nisam morala biti sa nekime da bih probala teoriju o trudnoći sa nekime ko nisi ti. Praznici su bili pakao bez porodice i bez tebe. Prosto sam želela da me neko grli tih dana. Nisam navikla da budem sama, nikada u svom životu nisam bila sama i koža me je bolela od želje za ljudskim dodirom. Da me neko poljubi u obraz, da me pomazi po kosi, da me drži za ruku ili zagrli. Nije imalo veze sa kletvom", glas joj je bio toliko tih, ali težak od emocija koje je proživljavala. Nisam mogao ni da zamislim koliko joj je bilo teško, nisam mogao ni da počnem da razumem kako je to biti apsolutno sam sedam godina. I da nisam imao Alisu, imao sam Luku, imao sam Norinu i moju decu, imao sam Sunčicu i Zorana, Nelu... Mom biću nikada nije nedostajalo zagrljaja, ljubavi i podrške.
„ Naravno da je imalo veze sa kletvom, da nije kletve ne bi ni bila sama ko zna gde Nora. Nikada više nećeš provoditi praznike sama. Nećeš ostati sama u ovoj kući kao što si se plašila, okružena božićnim lampicama sa decom koju si nasledila od sestara. Za sve koji možda gledaju ja ću biti sa Alisom, ali i za one koji gledaju ili za nas, ti si moja porodica, moj dom, ti i ja. Ne moramo se grliti i ljubiti i sve to u javnosti, svakako nemamo više dvadeset godina, ali prodaćemo priču o tome da funkcionišemo kao porodica i ti nikada nećeš biti sama za praznike. Nema sramote u tome što si uradila, nema ničega prljavog i neshvatljivog", objašnjavao sam dok sam držao njenu bradu u mom dlanu i ona se smešila iako su suze tiho tekle preko njenih obraza. Odjednom se trgla uplašeno i okrenula se ka vratima.
„ Neko je ušao u kuću", prodahtala je i ja sam je poljubio u kosu odsutno.
„ Pozdravi Iris", uspeo sam da joj kažem pre nego što je nestala. Nisam se još ni redovno probudio, a moj telefon je već zvonio i ja sam pokušavao zatvorenim očima da ga nađem na stočiću kraj kreveta. Prešao sam prstima preko ekrana i čuo sam nerazgovetnu vrisku koja me je naterala da otvorim oči i da pronađem telefon kako bih umirio očigledno usplahirenu Iris.
„ ... razloga da mi veruješ, ali moraš doći odmah jer ja ne mogu da je zadržim sama", vrištala je Iris u moje uho, a ja sam odmahnuo glavom kao da će to oterati zvonjavu. Postao sam svestan da se uveliko razdanilo i da smo Nora i ja proveli osam sati sanjajući zajedno, a ja sam se osećao odmorno i spokojno iako sam mislio da ovo sanjanje ne može biti isplativo jer moramo spavati, prevario sam se jer ja se jesam naspavao.
„ Iris, Iris smiri se molim te", progovorio sam konačno promuklim glasom i ona je konačno prestala da vrišti, sada sam čuo samo uspaničeno disanje i Norino tiho objašnjavanje kojim moli Iris isto što sam je i ja molio.
„ Je l je čuješ tata? Tu je. Molim te dođi jer ja ne znam kako da je zadržim. Reci mi da je čuješ i da mi veruješ da je ovde. Znaš da te ne bih lagala za tako nešto, molim te dođi, plašim se da će otići i ostaviće nas opet... Molim te ne smem da skinem pogled sa nje... Plašim se da će nestati", od druge polovine molbe je počela da jeca i ja sam već navlačio čarape na noge.
„ Iris smiri se, dolazim, samo se smiri. Dolazim, u redu?"
„ Mhm", promrmljala je umesto odgovora i ja sam već izašao iz stana trčeći.