Poruka iznenađenja - #3

10. dio

MARTA GRUBER

Gledam u Nikol koja opčinjeno promatra Matiju koji razgovara s Tiborom. Luka kao da nije s nama, odsutan je. Dešava li se nešto u njegovom životu, a da mi nije rekao? Naslonim glavu na Tiborovo rame i počnem gledati Luku koji je gledao u piće na stolu. U jednu točku. Nisam slušala šta pričaju Tibor i Matija, nije me ni zanimalo. Sada mi je bitno da saznam, šta se događa s Lukom i zbog čega je zamišljen? Nekoliko puta ga Matija i Tibor pokušaju uključiti u razgovor, ali on im samo odgovori na postavljena pitanja i nastavi blijedo gledati ispred sebe.

Dodirnem ga nogom ispod stola jer sjedi preko puta mene, zajedno s Nikol, a kada podigne pogled k meni, dobijem osmijeh, širom raširenih usana s pokazivanjem bisera. Želim ga pitati, je li sve dobro s njim, ali ne mogu pred svima.. ostaviti ću to za večeras kada odemo kući. Pogledam u Nikol, ali njezin fokus pažnje, čvrsto je prikovan za Matiju koji s vremena na vrijeme pogleda u nju. Napreduju!

„Šta je s vama ostalima? Nismo izašli na piće samo nas dvojica."

Pobuni se Matija, glavu malo podignem, ali dovoljno da spojim pogled s Tiborovim, a onda dobijem poljubac u čelo.

„Niste se dugo vidjeli. Ispričajte se."

Odgovori mu Luka.

„Šta je s tobom, Nikol? Ne pričaš inače ili?"

Sada sam morala pažnju posvetiti njima dvoje. Nikol ga je gledala s blago razvučenim usnama u osmijeh, dok je njegovo lice krasila podignuta obrva.

„Pričam."

„Zašto sada šutiš?"

„To su muške teme i ja se ne razumijem u automobile."

Poslije njezine rečenice, svi se u glas nasmijemo. Nikol je u pravu, ali kako mu je drsko odgovorila, zaista je zvučalo smiješno.

„Hoćeš li onda da razgovaramo o kremama, sapunima, lakovima?"

Matija nastavi šalu, a nas troje nastavimo gledati predstavu ispred sebe dok su oni gledali jedno u drugo. Nikol cokne zubima uz riječi.

„Ja nisam ni tražila da razgovaraš sa mnom."

Njegova ruka prođe kroz kosu, ne znajući koliko je Nikol slaba na taj potez.

„Tražio sam da razgovaram s tobom pa zbog toga sada tražim temu o kojoj možemo razgovarati."

Mislim da mogu funkcionirati samo trebaju pronaći balans. Obadvoje se vole šaliti, prva zajednička osobina.

„Onda možemo pričati o svemiru?"

„Ili o zvijezdama?"

„Mjesec je jedan. Poseban."

„Kao i ti?"

Sada nastane tišina, a ona kada se osmjehne, spusti pogled. Njegova ruka iz kose završi na njezinoj ruci.

„Nemoj da se stidiš. Malo sam se našalio."

„Ipak nije šala da je Nikol posebna."

Morala sam da se ubacim u razgovor između njih dvoje iako sam to nerado učinila, ali moja prijateljica je posebna. Dobijem pogled popraćen osmijehom od nje, a onda se i Matija pokuša izvući.

„Ne želi se upoznati sa mnom pa ne mogu znati koliko je posebna."

„Kako znaš da ne želi? Jesi li je pitao?"

Sada me je njezin pogled strijeljao. Da ima moć, ubila bi me u ovom trenutku, sigurna sam. Luka nam je napravio dogovor za izlazak, a moje je da ih poguram do upoznavanja. Poslije toga neka sami odluče šta žele biti i na koji način će se odvijati njihovo druženje. Matija pogleda u Nikol, a onda pogleda u mene kao što je to ona radila cijelo vrijeme.