Verenica do petka

Sedmo poglavlje

Šta se dođavola upravo dogodilo?

Gvenina zgodna zadnjica se ljuljala napred-nazad dok se vraćala do svog stola.

Nije imao vremena da obradi Gvenin ultimatum pre nego što je začuo da ga neko zove.

„Mek? Jesi li to ti?"

Nil se ukočio. Njegovo ime iz prošlosti mu je zapelo u grlu, pa ga je nateralo da dvaput razmisli pre nego što se okrene.

Mahnuo je svojom praznom flašom šankeru, nadajući se da ko god da je pozvao nije mislio na njega.

„Mekbejn?"

Bacio je pogled preko ramena. "Rik?", rekao je u šoku. Poslednji put kad je video Rika...

Gusta toplota zapečaćena mirisom prljavštine, krvi i smrti. Blekhavk je poveo ono malo njegovih ljudi što je preostalo na sigurno. Njih petorica su uspeli, a jedan od njih će uzeti poslednji dah pre nego što helikopter sleti.

To je bila njegova krivica.

Rik ga je potapšao rukom i povukao ga u muški zagrljaj. "Prokletstvo, lepo je videti te."

„Izgledaš dobro", Nil je uspeo da procedi, zahvalan što mu je šanker brzo doneo piće.

"Izgledaš ljuto kao i uvek." Rik „Smajli" Evans, Smajli za one u njihovoj jedinici zbog usana od uva do uva koje su se smejale bez obzira na to da li je nebo padalo oko njih, naručio je viski i seo na sada praznu stolicu pored Nilove.

"Koliko je prošlo?"

Nil je bacio pogled preko Rikovog ramena i primetio kako se Gven smeje.

"Nekoliko godina." Pet godina, osam meseci i nekoliko dana.

Rik se pomerio na svojoj stolici. „To je sto pun nevolja ako dobro vidim. Tvoji prijatelji?"

Nil je skrenuo pogled i usredsredio se na svog starog kolegu. Poslednja stvar koju je želeo je da objasni Gven Riku. Dođavola, nije znao ni kako sebi da objasni Gven. „Šta radiš u Los Anđelesu? Mislio sam da ti se ne sviđa Zapadna obala."

Rik je uzeo piće u ruku, a osmeh koji je uvek nosio je spao.

Jeza se spustila niz Nilovu kičmu.

"Mrzim ovu plastičnu scenu."

"Pa zašto si onda ovde?" Nešto je govorilo Nilu da mu se odgovor neće dopasti.

Rik je ispraznio čašu jednim gutljajem. "Tražim tebe."

Ah, dođavola!

Rik je spustio novčanicu od dvadeset dolara na sto i ustao. "Hajde da nađemo mirnije mesto."

Nil je toliko stisnuo vilicu da ga je zabolela. Nije želeo da napusti Gven, ali je znao da Rik ne bi predložio razgovor da nije bilo važno. Još jednom je pogledao Gven pre nego što je krenuo za Rikom iz paba.

Bilo je mnogo tihih pabova za izlazak u Los Anđelesu. Našli su jedan i naručili nekoliko pića da bi se uklopili u okolinu.

"Bili je mrtav."

"Molim?" Nil je osetio da se naježio. Bili Tompson je bio seljak iz šuma Tenesija i jedan od Nilovih ljudi. Njegov deda je bio ozloglašen u svom rodnom gradu zbog mesečine koju je ispumpavao iz domaćeg aspiratora. To je bila veština koju je preneo na Bilija i koji je takođe delio svoju mesečinu u staklenim teglama. Iako je bio seljačina, Bili je bio u stanju da prati kraljevskog pacova kroz kišnu šumu i da ga ubije pogledom sa kilometrom udaljenosti. Njegovo mesto u timu je neprocenjivo.

Je bilo neprocenjivo.

"Kako?"

„U zvaničnom izveštaju je navedeno samoubistvo. Posttraumatsko sranje."