Verenica do petka

Dvanaesto poglavlje

"Beži, heroju... beži."

Igranje sa njegovim plenom je izazivalo više zavisnosti i od kreka. Nije ni čudo što kriminalci nisu mogli da sačuvaju svoje dupe od zatvora. Svi su bili naduvani i pravili su ovakva sranja... pa, ne baš ovakva.

Ovo je bio prokleto genijalno.

Posmatrao je kako Nil preskače zadnju ogradu i utrčava u kuću. Jedan uniformisani ga je pratio, dok je drugi usmeravao ostale.

Ubacio je kiselu bombonu u usta i posmatrao zabavu.

Njegov dvogled je pratio Nila koji je izvukao devojku iz kuće i gurnuo je u svoj auto. Nil je bacio torbu na zadnje sedište i zalupio vratima.

„Mislio sam da ti nije stalo, Mekbejn. Mislio sam da ćeš napustiti svoju princezu."

Nasmejao se, gurnuo još slatkiša u usta. Sad kad je Mek dokazao da mu žena nešto znači, došlo je vreme da je odvede.

Mek nije zaslužio da bude srećan. Niko od njih nije.

***

Gven je pala iscrpljena na krevet u jednoj od Blejkovih soba za goste.

Činilo se da se Nil na spratu ispod spremao za neku vrstu rata. On i Dilan su premestili svu opremu za nadzor u Blejkovu radnu sobu, zajedno sa nekoliko velikih crnih kutija za koje je Gven pretpostavljala da sadrže oružje.

Odustala je od ispitivanja Nila o detaljima. Kada je utrčao u kuću i zatekao je kako pakuje kofer umesto torbe, Nil je gurnuo minimum njene odeće u torbu i odjurio u Malibu.

Din ga je pratio u kuću i njih dvojica su razgovarali barem pola sata pre nego što je Din otišao.

Sve što je Gven želela je da spava. Napuni baterije i posloži u glavi sve događaje iz ove beskrajne noći.

Omogućila je sebi dugo, toplo tuširanje pre nego što se popela u plišani krevet. Dok je zatvarala oči, izbacila je iz glave slike hidromasažne kade i smrti i fokusirala se na sećanje na Nilov zagrljaj.

***

Nilu je trebalo neko vreme da ukloni lokatore za praćenje sa svog telefona, a onda i sa automobila. Podesio je sigurnosni sistem da proizvodi statiku na svakih deset minuta kada je bio spreman za pokret. Činio je sve što je bilo moguće da napusti kuću, a da niko ne sazna za to.

Po povratku iz kuće u Tarzani, prva pomisao mu je bila da zadrži Gven u neprobojnoj kuli poznatoj kao imanje u Malibuu i pronađe čoveka koji je bio odgovoran za smrt njenih komšija... za smrt Bilija. Ipak, dok je premeštao svoju opremu u kuću i ponovo pokretao sistem, primetio je dva skrivena baga zaključana u njegovom sistemu.

Njegov najsavremeniji sistem je bio hakovan. Hakovan tako prokleto dobro da Nil nije mogao da pronađe fizički bag. Morao je da bude tamo, ali on to nije mogao da vidi.

Sada je znao da je razlog zašto nikada nije našao problem sa Tarzaninim linijama taj što su se problemi manifestovali spolja. Oprema koja je korišćena bila je izvan njegovih mogućnosti. Svake godine je vojska smišljala još spektakularnije stvari kako bi im olakšala posao. Još od otkrivanja baga, inženjeri su radili na tome da ih učine manjim i težim za pronalaženje. Ali, ovaj je uspeo da otkrije. Nil samo još jednostavno nije mogao da pronađe prokletu stvar.

Sa vestima o Bilijevoj smrti i tragom mrtvih gavrana koji prate Gven, Nil je znao da nema posla sa bilo kim.

Ko god da stoji iza ubistava u hidromasažnoj kadi, imao je iskustvo u obaveštajnoj službi.

Pošto je Bili bio mrtav, Nil je morao da pretpostavi da ga je ta osoba fizički nadjačala.

Sedenje u kući u Malibuu je bila zamka. Nil je to sada znao. Ko je znao koliko je širok domet ovog čoveka?