Verenica do petka

Dvadeset šesto poglavlje

Pre nego što je Nil napustio bazu, konfiskovao je, uskladištio, kupio ili na neki drugi način ukrao sve što bi njemu i Riku bilo potrebno da uhvate Gavrana i da izdrže dok ga čekaju. Marinci su ga naučili svemu što je trebalo da zna o samostalnom preživljavanju i hvatanju zločinca. Jedina razlika je bila ta što nije znao sa kim ima posla.

Možda bi Rik mogao da shvati. Kad ih budu bila dvojica, sve će uspeti da reše.

Ipak, dok se Nil penjao na planinu, držao je na oku retrovizor i brinuo se za ono što je ostavio za sobom. Čak bi se pobrinuo za nju. Gven je bila bezbedna. Njegova žena je bila na sigurnom.

Osmeh na licu mu se raširio. Njegova žena.

Stigao je mnogo pre nego što se nebo smračilo. Parkirao je auto daleko od kampa kako bi postavio svoju drugu bazu i odredio rezervnu lokaciju. Brdo je gledalo na njegovo planirano mesto pogubljenja, savršeno mesto za posmatranje.

Nil je seo tamo sa dvogledom i promatrao. U roku od sat vremena je primetio figuru kako se polako probija prema kampu. Za manje od minut, Nil je znao da je to Rik. Sačekao je da Rik prošeta perimetrom kampa i vrati se do svog auta. Nil je počeo da se spušta niz brdo, skrivajući se.

Stao je iza svog prijatelja a da nije ispustio ni zvuk.

„Pitao sam se kada ćeš mi se pridružiti. Mislio sam da ćeš ostati gore celu noć", rekao je Rik ne okrećući se.

Rik je uvek bio dobar u otkrivanju neprijatelja, ili u ovom slučaju prijatelja koji se prikradao s leđa.

"Kako si me video?" Nil je stao ispred svog prijatelja i pružio mu ruku.

„Stigao sam sat vremena pre tebe. Prešao sa brda u rezervni deo pored potoka i čekao."

Nil se nasmejao. Rik je uradio isto što i on.

"Drago mi je što te vidim."

Nil se složio. Razgovarali su nekoliko minuta o vožnji, vremenu... o bilo čemu, osim o onom zbog čega su bili tamo.

„Imamo pune ruke posla ako želimo da uhvatimo ovog tipa", konačno je rekao Nil.

„Imaš li već ideju ko može da stoji iza ovoga?"

Nil je frustrirano odmahnuo glavom. „Voleo bih da imam. Mislim da je vojnik."

"I da zna za Gavrana."

"Ili mu je možda neko rekao."

Nilu se taj scenario nije dopao. "Što sugeriše da je druga strana umešana."

„Oni su ili strana koja puca sa nekog drugog mesta, ili imamo dva tipa za petama", rekao je Rik i klimnuo glavom prema šatoru. „Ovde smo večeras?"

„Delimično. Nema svrhe da se udobno smestimo."

"Ne mislim da je udobnost moguća dok ne završimo sa ovim."

Nil je odložio svoj ranac i skinuo kaput.

„Stvarno misliš da su umešane dve osobe?"

„Mislim da bi trebalo da razmotrimo tu mogućnost. Bilo bi potrebno malo više truda ukloniti Bilija. Čak i ako su emocije bile uključene. Nije tako laka meta."

„Moramo da uđemo u glavu ovog tipa ako želimo da pobedimo", zaključio je Rik.

„Preživeo sam Bliski istok, ne planiram da umrem u sopstvenom dvorištu." Ne kada je odjednom imao razlog da živi.

"Šta je sa tvojom ženskom?"

"Bezbedna je." I iz razloga koje nije mogao ili nije želeo da identifikuje, Riku nije objasnio gde se Gven nalazi.