Verenica do petka

Osamnaesto poglavlje

"Imam Gavrana na nišanu, Mek." Bilijevo lice je bilo spušteno do snajpera, a prst mu je bio na okidaču.

Mek se izvrnuo. Pritisni okidač. Prokletstvo, samo ga pritisni i oteraj svu bol.

"Dođavola."

"Šta?"

„Gven. Njegova deca su skočila Gven u krilo."

Ne! To ne može biti tačno. Ona nije ovde. Ona je u kuli. Na sigurnom. Zaključao ju je u sebi.

Mek je odgurnuo Bilija i pogledao sam. Baš kao što je mislio. Deca su bila u Gavranovom krilu. Ne u Gveninom. Bezbedna je.

Bili je skočio, uperio optužujući prst u njega. „Trebalo je da radiš svoj posao. Nisi doneo dobru odluku, a ja sam sad hodajući mrtvac."

Sve se usporilo. Bumer, Rob i Linden su pratili Bilija kroz mračnu vrućinu. Probili su u kompleks, izveli trojicu na svom putu.

„Ovog puta ćemo svi preživeti", šapnuo je Mek sebi.

Bumer i Rob su ušli prvi, Linden odmah za njima. Klinac je bio tu, kao i pre. Ovog puta je Mek bio spreman za njega. Samo što je ovog puta dečak dotrčao do nje... dotrčao je do Gven. Zatim su oboje bili razneseni u komade.

„Nil! Nil!"

Probudio se uz trzaj, a ruke su mu bile obmotane oko nečega.

"Nil, probudi se."

Gven mu je ležala u naručju. Živa.

„Ne mogu. Da dišem", prodahtala je.

Nil je popustio stisak. "Prokletstvo. Izvini. Da li sam te povredio?"

Sela je i prešla rukama gore-dole po golim rukama. "Dobro sam. Ali ti..." Gven mu je pomerila kosu. "To mora da je bio užasan san."

Povukao ju je nazad u naručje, ovog puta nežno. "Vrati se na spavanje." Pogledao je na sat. Spavao je duže nego što je spavao godinama, ali i dalje je bilo tek četiri ujutru.

Gven je obavila ruku oko njega i ispreplela svoju nogu sa njegovom. "Da li često imaš takve noćne more?"

Ne kao što je ova. „Ponekad", rekao joj je, nadajući se da neće biti pronicljiva. Morao je da uspori otkucaje srca. Slika njenog tela u milion sitnih komadića mu je bila sveža u mislima.

"Ne želiš da pričaš o tome."

"Ne želim."

Ležali su nekoliko minuta, nijedno od njih nije progovaralo, a ni spavalo. Gven je prešla rukom preko njegovih grudi kao da pokušava da ga umiri.

Poljubio ju je u vrh glave i uverio se da nije mrtva. Da je Gavran nije uklonio iz njegovog života. Nil je zatvorio oči i pokušao da misli o nečemu lepom.

Gvenino lice dok je dolazila. Sada je to bila mnogo bolja slika pred spavanje.

Gven je podigla nogu uz njegovu i negde između njenog dodira i njegovog sećanja, telo mu je reagovalo.

"Hmmm", promrmljala je. Njeni prsti su se pomerili niže niz njegov stomak. "Dozvoli mi da oteram noćnu moru, Nil." Uvek je mislio da su joj ruke male. U poređenju sa njegovim jesu, ali ga je ona našla, zgrabila, a on se uspravio u punoj veličini.

Onda se setio nedostatka kondoma u novčaniku i opsovao ispod glasa. Zaustavio je njene razigrane prste. "Nestalo mi je kondoma."

Sklonila mu je ruku i prstima prešla po njegovoj dužini. "Onda je dobro što sam kupila celu kutiju."