Verenica do petka

Deseto poglavlje

"Uvek možeš da odustaneš." Gven i Karen su sedele u privatnom zadnjem uglu restorana Ruts Kris.

Karen je odmahnula glavom. "Ne dolazi u obzir." Spustila je glas. "Novac je već prebačen."

"Nije važno."

Karen se nasmešila. „Biće to sjajna godina, Gven. To je kao dugi plaćeni odmor na kome mogu da upoznam nove prijatelje i razmazim decu u Klubu."

Gven je smatrala da je njena dužnost da ponudi Karen izlaz ako je to želela. U teoriji, venčanje na kratak vremenski period za mnogo novca je zvučalo izvodljivo... sve dok neko ne izgovori „da", onda se pojavljuju sumnje.

Gven je podigla svoju čašu šampanjca i kucnula je sa Kareninom. "Za fantastičnu godinu."

"Čuj, čuj."

Otpile su i Gven je nastavila. „Vratićete se pre Arube, zar ne?"

"Naravno. To je u petak?"

"Da. Zašto?" Gven je potvrdila datume sa Samantom i Blejkom, koji su planirali da na Arubu odu pravo iz Olbanija.

„Majkl mi je rekao da je petkom skoro uvek slobodan. Čak i ako ne može da ostane ceo vikend na Arubi, mogao bi jedan dan."

"Let je dugačak da bi ostao samo jedan dan."

„Očigledno on ne misli tako. Kaže da stalno radi takve stvari."

„Elajza i ja ćemo otići ranije. Dobrodošla si da nam se pridružiš ako možeš."

"Pokušaću. Pretpostavljam da dolazi i tvoja majka?"

Gven već neko vreme nije mislila na nju. „Ne mogu da zamislim da se ne pojavi. Iako mislim da ne mogu da podnesem još jedan njen pogled pun sažaljenja."

"Na šta misliš?"

„Uvek deveruša, nikad nevesta."

„Oh." Karen je namazala puter na parče hleba. „Sigurna sam da samo želi da te vidi srećnu. Većina majki to radi."

„Kad bih samo mogla da imam verenika do tog petka... onda bi svoje komentare zadržala za sebe."

Karen je podigla obrve. „Imaš nekoliko muškaraca u bazi podataka kod kuće koje možeš da razmotriš."

Gven se osmehnula. "Nisam razmišljala o tome." A kada bi počela da intervjuiše muškarce koji bi mogli da joj postanu partneri, kako bi se osećao muškarac koji pazi na nju?

„S druge strane, biću pozvana na sve vrste industrijskih zabava tokom sledeće godine. Nikad ne znaš na koga ću naleteti."

Konobar je stigao sa ostatkom njihove hrane. Bogata aroma šnicli je zapljusnula sto. Bilo je nečega u tome što ste mogli da isečete file viljuškom što je činilo iskustvo u restoranu još boljim. Nakon što je dopunio njihove čaše, konobar se udaljio.

„Je l' si se čula sa Nilom?"

Gven je iskoristila žvakanje hrane kao izgovor da ne odgovori prebrzo na pitanje.

"Ne."

Karen je odmahnula glavom. „Koja je njegova priča uopšte? Bio je marinac, zar ne?"

"Bio je."

„Pretpostavljam da to objašnjava zašto je on šef obezbeđenja tvog brata. Čovek bi pomislio da to znači da će biti uz njega dvadeset četiri sata dnevno. Čak i ako je to značilo da ide sa Blejkom i Sem u Evropu."

„U Olbani je išao jedino iz ličnih interesa. Inače ostaje ovde."

„Da pazi na kuću? Čini se preterano, ako mene pitaš."