Verenica do petka

Dvadeseto poglavlje

Vazduh je bio mnogo hladniji u planinama nego što je bio na pustinjskom tlu Nevade i Jute. Nil je često obraćao pažnju na oblake. Poslednje što im je trebalo je bilo loše vreme. Šator je bio lošijeg kvaliteta i namenjen savršenim vremenskim uslovima, a ne poplavi i kiši. Pogledao je vremensku prognozu u hotelu, ali to je bilo nekoliko stotina kilometara daleko, a znalo se da planine imaju svoje vremenske obrasce.

Gven je ućutala nakon što joj je otkrio deo svoje prošlosti. Bio je iznenađen koliko je često razmišljala logično i dolazila do istih zaključaka kao i on.

Nakratko je pomislio na to da Gavran ima brata... ili da je teroristički ološ kao što je on bio pucao na njih. Nil je skoro odmah odbacio tu ideju. Teroristi su bili odlični u uklanjanju velikih meta i stvaranju masovne panike. Jedan na jedan nije bio njihov stil. Nema dovoljno emitovanja na nacionalnoj televiziji za njihov ukus.

Što se tiče Rika ili Mikija koji su bili umešani... Miki je bio van radara. Verovatno se ponovo povukao u sebe i bio udaljen pola planete od njega. Rik je bio taj koji mu je došao. Zar nisu obojica radili na pronalaženju odgovornog za Bilijevu smrt?

Nil je znao da postoji mogućnost da bi Rik ili Miki mogli čak da imaju problem sa njim. Bili nije pucao, a Nil nije doneo odluku. Oba slučaja mogu učiniti Bilija ili njega samog metom drugih momaka.

Nil je želeo duže da razmisli, da sagleda iz svih mogućih uglova pre nego što nekome oda svoje karte. Čak i Riku.

Nil je uveravao sebe da nije pozvao Rika onog trenutka kad su mu se planovi promenili jer je morao sam da reši stvari. Sada je radio solo. Nikog drugog nije bilo sa njim ko bi zavisio od njega. Nikog nije bilo da pogine.

Pogledao je dalje do mesta iza kojeg je Gven nestala da pronađe malo privatnosti u šumi.

„Nisi sam, Mek", rekao je sebi. Postojao je neko do koga mu je stalo i ko je zavisio od njega. Ko je ispaštao zbog njega. Uopšte nije bio sam. Samo ovaj put kada misija bude završena, oboje će biti živi.

Sklonio je nekoliko kamena zbog kojih bi bilo teško da se opuste u šatoru pre nego što se vratio do auta da pokupi njihove stvari. Nekoliko noći kampovanja usred ničega sa Gven. Moglo je biti i gore. Mislio je na nju prethodne noći. Maštao je o njoj više puta nego što je mogao da izbroji. Nikada je nije zamišljao tako odgovornom kao što je bila. Vodio je ljubav sa drugim ženama, neke je brzo zaboravio, što ga je verovatno činilo kopiletom. Bilo ih je nekoliko kojih se s pozitivnim osećanjem sećao, ali nijedna nije ostavila prazninu u njemu kad je otišla.

Gven bi to promenila. Znao je to od početka. Njegove emocije su bile uključene pre nego što ju je ikada dodirnuo. To je njegovu misiju učinilo još opasnijom. Onaj ko ih je progonio je to znao i iskorišćavao je to.

Najbolja stvar koju je Nil mogao da uradi je da prihvati situaciju, suoči se s njom i reši je. Kada Gven bude bila u kuli, moći će da je zaključa i da nastavi dalje.

Grančica iza njega je pukla. Telo mu se napelo.

,,Postavljaš šator?"

Nil je izdahnuo. Spustio je ruku koja se pojavila na oružju nagonski. Jednom je potegnuo pištolj na Gven, dođavola sve ako bi dozvolio da se to ponovi. Tamo nije bilo nikoga osim njih i jelena. "Da."

Ispraznio je sadržaj torbe na zemlju i poređao stubove za šator.

„Prelepo je. Jesi li bio ovde ranije?"

"Prošlo je nekoliko godina, ali jesam."

„Tako je tiho. Čak tiše i od pustinje."

Nil je duboko udahnuo miris borova. „Buka autoputa putuje kilometrima u pustinji. Ovde gore šuma upija zvuk." Zatvorio je oči i osluškivao. Okrenuo je lice ka suncu. "Slušaj."