Verenica do petka

Četvrto poglavlje

Ne bi trebalo da bude ovde.

Ali, prokletstvo, nije mogao da ostane po strani. Znao je da je statika na detektoru pokreta najverovatnije posledica normalnog ponašanja komšija, mačke u prolazu ili čak vetra.

Gven je bila u pravu. Bio je paranoičan.

Nije mogao da zaustavi svoju paranoju kao ni da prestane da razmišlja o njoj, o užasu u njenim očima dok je izvlačio pištolj i držao ga uperenog u nju.

Zbližavanje sa zadatkom, zbog čega je morao da pazi na Gven... na sve Harisonove, učinilo ga je slabim. Distanca... trebalo je da je pronađe i zadrži.

Pa zašto je onda dođavola išao do Tarzane da proveri ženu koja nije ni želela ni trebala njegovu pomoć?

Ignorišući svoja unutrašnja upozorenja, Nil je ušao na Gvenin prilaz pored njenog automobila i namrštio se. Zašto je insistirala na parkiranju ispred garaže?

Odmerenim koracima je prišao ulaznim vratima. Pokucao je dvaput i odmaknuo se kako bi Gven ili Karen mogle jasno da ga vide na monitoru pored vrata.

Nijedna žena mu nije otvorila. Pokucao je ponovo, ovoga puta jače i duže.

„Dolazim..."

Gven je otvorila vrata malo prebrzo i bez dovoljno truda da ga uveri da su bila zaključana. "O, zdravo."

Odmaknula se, puštajući ga unutra.

„Da li si uopšte pogledala ko je pred kućom?"

"Rekao si mi da dolaziš."

"Ali da li si pogledala?" Prošao je pored nje, ignorišući cvetni miris njene kože koji ga je podsećao na proleće.

Ona je zanemarila njegovo pitanje, samim tim potvrdivši da nije proverila. Kada je zatvorila vrata, nije ih zaključala.

Trebaće mu zubar uskoro ako nastavi toliko da škrguće zubima.

Kad je Gven krenula da napusti predsoblje, Nil joj je stao na put i uhvatio je za ruku. Kao detetu, stavio je njenu ruku preko brave i zadržao je tamo. "Zaboravljaš nešto?"

Nasmejala mu se i prišla još bliže. „Sumnjam da bi iko pokušao nešto dok si ti ovde, veliki momče." Njene bledoplave oči su blistale dok ga je ismevala.

„Tvoj brat me je zamolio da te držim na oku, Gvendolin."

Spustila je glas i zaključala bravu ispod njegove ruke. „Volim kada koristiš moje puno ime, Nil. Čini da mislim da ti je stalo."

Da je bila bilo koja druga žena, pritisnuo bi je uza zid, približio svoje telo uz njeno i posvetio se njenom zavodljivom glasu i flertujućim očima.

Pustio je njenu ruku i odvojio pogled od nje.

Prokleta žena!

"Gde je Karen?"

"Radi."

Gven je bila sama... sa otključanim vratima i autom parkiranim ispred garaže. Zašto jednostavno ne nosi neki znak na sebi na kom piše: „Ovde sam, dođite po mene"?

Mrzeo je ovaj kraj. Suviše težak za kontrolisanje. Komšije su udaljene samo za koji metar... automobili prolaze stalno. Nema zaključanih kapija.

Prošao je do zadnjeg dela kuće i izašao u dvorište. Kamera koja je tu stajala je bila strateški postavljena duž linije nadstrešnice. Bez pitanja, prešao je na drugu stranu kuće i pokušao sa bočnim vratima.

Otključano!

Pronašao je merdevine i vratio se u dvorište. Stavio je svoj laptop na stočić u dvorištu i vratio kameru tamo gde je želeo. Očistio je kupolu detektora pokreta i proverio vodove.