Verenica do petka

Dvadeset peto poglavlje

Kako je mislio da je ostavi? Zaglibio si, Mek! Stvarno si zaglibio.

Vodili su ljubav toliko puta prethodne noći, i u toliko poza, da je mislio da ona neće moći ujutru da stane na noge... ali jeste. Prestali su da budu oprezni jer više nisu imali kondome, ali on nije mogao da se natera da previše brine zbog toga. Pomisao na nju kako nosi njegovo dete je učinila da se oseća kao bog. To je bilo novo.

U braku bi učinio sve samo da je ne maltretira, i lagao bi je da bi postigao svoj cilj. Ali u nekom trenutku će biti čist pred njom... kasnije.

Rano ujutru, pozvao je Rika da vidi koliko je udaljen. Saznao je da stiže u odgovarajuće vreme pa se uputio na planinu. Rik je takođe zvao na Nilov fiksni telefon u Kaliforniji kako bi privukao pažnju šljama koji ih je uhodio. On i Rik su morali da promisle o svakom mogućem scenariju. Gavran bi mogao imati pristup avionu, ili čak komercijalnom letu, koji bi ga doveo do njih za samo nekoliko sati. Ili će Gavran možda morati da vozi. Bilo je teško proceniti. Nil nije mogao da zna da li će ga čekati nekoliko sati ili nekoliko dana. Za to vreme nije smeo da rizikuje da kontaktira Gven. Ako ništa drugo, Nil je želeo da Gavran misli da se on i Gven kriju zajedno. Ovaj čovek je tražio mamac ranjive žene, a Nil je želeo to maksimalno da iskoristi.

Ta lepa žena je po treći put u deset minuta nameštala jastuke na krevetu i time loše krila svoju strepnju.

„Ovde ćeš biti bezbedna."

"Ne brinem se ja za svoju bezbednost."

"Ne moraš da brineš za mene."

"Prekasno." Pokušala je da se osmehne. „Osećala bih se puno bolje kad bih znala šta planiraš da uradiš." Gven je uzela jedan od jastuka i stavila ga u krilo dok je sedala na ivicu kreveta.

"Namamićemo ga, a onda ćemo ga privesti pravdi." Teorija je bila jednostavna, ali praksa... ne baš.

„Zvuči lako. Kako znaš da će te naći tamo gore?"

"Pobrinuću se da ne bude toliko teško."

„Zar to on neće shvatiti? Možda bude mislio da je to zamka i onda se uopšte ne bude ni pojavio."

To je uvek bila mogućnost. „Sumnjam da će se to dogoditi. Što se ovaj tip bude duže krio, više ljudi će ga tražiti. Sad kad si van opasnosti, nema drugog izbora nego da krene na mene."

"Osim ako ne odustane."

„Razumeo bih to bolje kad bih tačno znao zašto je krenuo na mene. Ali ne znam. Sumnjam da će odustati, Gven."

Nil se pomerio na njenu stranu i izvadio novčanik iz zadnjeg džepa. Iz nje je izvadio fotografiju sebe i njegove jedinice pre njihove poslednje misije.

Uzela je fotografiju iz njegove ruke i pokazala na njega. "To si ti."

Nekoliko godina mlađi sa manje težine sveta na ramenima. „To je Rik", rekao je dok je pokazivao na čoveka koji je stajao pored njega. „Zovemo ga Smajli. On je taj koji dolazi da mi pomogne."

Gven je pokazala na sledećeg čoveka. "Ko je ovo?"

„To je bio Bili. Onaj za koga kažu da je izvršio samoubistvo."

"Izgleda tako mlado."

"I jeste bio." A sad je mrtav. "To je Miki... jedini preživeli osim nas dvojice."

„Znate li gde je on?"

„To je strogo poverljivo, a mi nemamo pojma gde bi mogao da bude. Ovo su bili Bumer i Rob." Nije ih bilo dovoljno da se vrate po njihova tela da bi ih sahranili, ali nije hteo to da kaže Gven. „Linden je skoro uspeo da preživi. Bili su sjajni momci. Jednom sam ih izneverio i ne mogu da dozvolim da se to ponovi."