Verenica do petka

Trinaesto poglavlje

Naočare za noćni vid osetljive na toplotu su uočile automobile dok su izlazili sa prilaza u Malibuu.

Oba automobila su pokazivala toplotu vozača i toplotu na zadnjem sedištu.

Iskobeljao se sa svog skrivenog mesta, bacio bombone iz ruke i skočio na prednje sedište svog automobila.

Izgledalo je kao da Mekbejn preuzima stvar u svoje ruke.

„Ne bi bilo dobro da se prevrneš na leđa i odustaneš, zar ne?"

Oba automobila su bila identična, a registarske tablice skinute. Njegovo praćenje je palo u vodu.

Čak je i glup čovek znao da ne uključuje mobilni ako želi da se sakrije. Pre ili kasnije će morati da ga uključi ponovo. Ali čovek nije bio u žurbi. U stvari, mogao bi ovo da radi cele godine.

Automobili su se razišli i uputili se u različitim pravcima. Rizikovao je i počeo da prati automobil koji je krenuo ka istoku.

Drugi se kretao prema zapadu.

***

Sunce je blistalo na horizontu dok se dizalo nad istočnim nebom.

Tamne naočare za sunce su sprečavale Nila da gleda direktno u njega. Sa njegove desne strane, Gvenina glava se spustila na prozor suvozača, a ravnomerno podizanje i spuštanje njenih grudi mu je govorilo da je čvrsto spavala.

Zadržao je brzinu samo nekoliko kilometara posle postavljene granice. Nije mu trebalo nešto tako glupo kao što je kazna za prebrzu vožnju koja bi mu razbila masku.

Napušteni autoput se prostirao kilometrima ispred njega. Jedina stvar koja je razbijala zemljani pejzaž bio je povremeni visoki pustinjski planinski lanac u daljini.

A Gven je spavala.

Bio je ponosan na nju zbog onoga što je uradila ili možda još važnije zbog onoga što nije uradila. Mogla je da insistira na tome da zna šta radi, da se svađa sa njim... ali nije to uradila. Gven je sledila njegova uputstva, a on je napustio Južnu Kaliforniju bez da je morao da se oprosti od nje.

Nil je preleteo pogledom gore-dole preko njenog tela. Obučena kao mačka provalnik, nikada nije bila lepša. I iako joj nikada nije rekao ni reč o svojim prljavim mislima o njima dvoma, neko drugi je to shvatio.

Shvatio je to i iskoristio protiv njega.

Kloni se Vegasa, Mek, rekao je sebi. Na njegovom poker izrazu je bilo potrebno malo poraditi.

Gven je zastenjala pored njega. Grleni zvuk koji mu je smanjio mesto u pantalonama i naterao ga da se promigolji.

Budno je trepnula očima i protegla se. „Dobro jutro", promrmljala je.

Njen jednostavan pozdrav naterao ga je da se nasmeje. "Dobro jutro."

"Gde smo?" Pogledala je iza njih.

"Bićemo u Nevadi za oko pola sata."

„Nevada? Da li tamo idemo?"

„Prolazimo samo."

„Oh."

Sačekao je nekoliko trenutaka pre nego što ju je pogledao. „Šta... bez pitanja?"

Nasmejala se i nešto je u njemu zaigralo. „Sinoć, negde između toga kad si me izvukao iz kreveta i bacio u zadnji deo auta, i spavanja u autu kada si prestao da voziš kao manijak, odlučila sam da svaki trenutak prigrlim onako kako i kad dođe."

"Nećeš me pitati kuda idemo?"

"Da li ćeš mi reći?"

Ne. Što je manje znala, lakše će joj biti da njihovu lokaciju drži u tajnosti. Zaustavljanje na benzinskoj pumpi bi moglo rezultirati jednostavnim razgovorom koji bi odao mesto gde su se uputili.