Verenica do petka

Trideset peto poglavlje

Gven je osetila majorovu nameru kada je podigao oružje i zatvorila je oči. Njen vrisak je odjeknuo zajedno sa pucnjem. Celo telo joj se treslo dok je sobu ispunjavala tišina.

Nilove ruke su je obgrlile. Okrenula se ka njemu i zarila lice u njegovo rame.

„Gotovo je", šaputao joj je na uvo. "Držim te."

Kolena su je izdala, a Nil ju je podigao u naručje. Držao ju je čvrsto kao što bi majka držala svoje dete, čak i sa rukama vezanim lisicama na leđima. Stisnula je oči, odbijajući da ih otvori sve dok je Nil nije odveo uz stepenice i nežno je spustio na sofu.

Počeo je da se udaljava, a ona se još više stisnula uz njega. „Ne idi. Ne idi."

„Neću", šapnuo je. "Tu sam."

Zatreptala je otvorivši oči. "Je l' on...?"

"Jeste."

Stomak joj se zgrčio.

Nil je posegnuo iza sofe i navukao ćebe preko njenih ramena. Oči su mu se srele sa njenim sa takvom zabrinutošću da je poželela da zaplače. „Počeo je da se ponaša čudno nakon što si otišao. Onda je Rut otišla na Floridu i postao je mnogo gori. Pokušala sam da pobegnem." Tresla se, nesposobna da kontroliše svoje telo.

Nil ju je protrljao duž njenih ruku. „Nisam znao. Mislio sam da ćeš ovde biti sigurna."

Gven je pokušala da se osmehne. "Znam. Nisi ti kriv."

"Mogao je da te ubije."

Pokušala je da pomeri ruke da ga uteši, ali je osetila lisice. "Možeš li ovo nekako da skineš?"

Klimnuo je glavom i pogledao joj iza leđa. "Krvariš", rekao je.

„Samo ogrebotina. Preživeću."

Prstima je povukao lisice, a zatim je potapšao džepove. „Znaš li gde je stavio ključ?"

Odmahnula je glavom.

Nil se pomerio ispred nje i stavio joj ruku na obraz. „Vojna policija će imati ključ. Moram da ih pozovem."

Kada bi to uradio, kuća bi bila prepuna vojnog osoblja. I njen brat bi bio tu. „Pozovi ih."

Ustao je da bi se udaljio.

"Nil", rekla je, zaustavljajući ga. "Hvala ti što si mi se vratio."

Ponovo joj se približio i pritisnuo svoje meke usne uz njene suve. Obrisao je suzu za koju nije ni primetila da joj je skliznula niz obraz i ukucao broj telefona.

Za manje od dva minuta, kuća je bila prepuna vojne policije. Neko joj je oslobodio ruke, za koje je bila sigurna da više nikad neće funkcionisati normalno, i ponudio joj čašu vode. Tečnost joj se slivala niz grlo kao vatra.

Narednica je sedela pored nje dok joj je Gven odgovarala na pitanja. Vojnici su držali Nila podalje, verovatno ga ispitujući istu stvar i pazeći na to da li im se priče podudaraju. Sve vreme je Gven ponavljala sebi da je gotovo. Sve je bilo gotovo i oboje su bili živi i u jednom komadu.

Prišao joj je uniformisani vojnik. "Gospođice Harison?"

„Gospođa Mekbejn", ispravila ga je.

„Izgleda da je Vaš brat napolju i priređuje nam pravi pakao. Imamo još pitanja za Vas, pa još uvek ne možemo da Vas pustimo, ali on želi da Vas vidi na nekoliko minuta."

"Naravno."

Neko joj je pomogao da ustane. Kada je stigla do vrata, otresla se ruke koja joj je pomagala. "Biću u redu. Neće otići ako misli da sam povređena."