Verenica do petka

Dvadeset četvrto poglavlje

Stajali su pred sveštenikom i Nilovim prijateljima oborenih glava u molitvi. Gven je razmišljala o tome šta radi. Skepticizam joj je ušao duboko u vene zbog razloga zašto je Nil odlučio da je brak najbolji način da bi mogao da nastavi dalje. Osećala je da postoji nešto što joj on nije govorio, ali njegova briga za nju je zasenila sve i naterala je da pristane. Kada je pao na kolena, njeno srce se slomilo. Znala je da mu je teško da izrazi svoja osećanja. Kom muškarcu nije? Ali je kod Nila ta muška osobina desetostruko pojačana.

Obučena u pantalone i jednostavnu pamučnu košulju sa dugmićima koja nisu pristajala nevesti, držala je Nila za ruku i zavetovala mu se. Kada je učinio isto, stavio joj je prsten na ruku. Zapanjujući ružičasti dijamant u obliku uzdužnog pravougaonika se nalazio između nekoliko manjih belih dijamanata od platine. Bio je to upravo onakav prsten kakav bi ona izabrala... i Nil je to znao bez ijednog razgovora. Nije mogla da sakrije osmeh. Kada je pogledala u Nilove oči, zacaklile su se.

Kada ih je sveštenik proglasio mužem i ženom, Nil ju je podigao u naručje i poljubio je terajući njenu brigu.

Nakon toga, Rut i Čak su potpisali sertifikat zajedno sa Nilom i Gven, zaključavajući njihov brak.

Nazdravili su sa sveštenikom i prihvatili čestitke prisutnih. Rut je uslikala nekoliko slika Nilovim mobilnim telefonom tako da je Gven imala neke zabeležene trenutne od tog dana kojih će moći da se seća.

„Da smo znale da ćeš se danas udati, mogle smo da ti kupimo haljinu," rekla je Rut kada je prešla u kuhinju da pomogne oko omanjeg obroka koji su isplanirali.

„Nil nije želeo da čeka. Osim toga, u mojoj porodici je tradicija da se udaješ za istu osobu više puta." Ubedila bi Nila da to urade na pravi način... možda sa Sem i Blejkom na Arubi.

"Stvarno?"

„Moj brat i njegova žena se iznova venčavaju svake godine na drugom mestu."

Rut je uzdahnula. "To je tako romantično."

"Jeste."

„Čarls i ja ćemo večeras ostati kod prijatelja. Daćemo vam malo privatnosti."

"To nije neophodno."

„Ne budi blesava. Naravno da jeste. Imaćemo lepu večeru i otići ćemo do jutra."

Rut je bila veoma fina žena. Nije ona koju je Gven zaista želela da bude svedok njenog braka, ali nije baš mogla da pozove Elajzu, Sem ili Karen na ceremoniju.

„Hvala, Rut. Pravi si dragulj."

"Moje je zadovoljstvo."

Nedugo zatim su seli da večeraju i Gven je shvatila da će u to vreme sledećeg dana, Nil, njen muž, otići da uhvati ubicu. A ona će ostati da brine o njegovoj bezbednosti.

Odjednom nije bila mnogo gladna.

***

"Gde si?"

Na autoputu je smanjio brzinu i držao telefon blizu uha. "Na tragu našeg tipa, gospodine."

"Da li si krenuo ovamo?"

„Zašto bih? Na severu je."

„Voleo bi da veruješ u to, zar ne, budalo. Rekao sam ti da je pametan. Ideš u pogrešnom pravcu. On je ovde i sprema se da te uhvati. Prestani da se zajebavaš sa pticama i dovuci svoje dupe ovde pre nego što budeš na mojoj listi plena. Razumeš, vojniče?"

"Da, gospodine! Na putu sam, gospodine. Šta je sa devojkom? Da li mi je potrebna da bih došao do njega?"

"Prepusti nju meni."