Verenica do petka

Epilog

Nil ju je ostavio sat vremena nakon što su došli u hotel gde je Blejk odseo da bi potražio Rika. Mrzela je što moraju da se oproste tako brzo, ali je razumela Nilovu potrebu da pronađe svog prijatelja i da se uveri da je dobro.

Sledećeg jutra ju je pozvao iz bolnice i rekao joj da je Rik na operaciji. Kada je Gven predložila da dođe tamo da bi bila uz njega, on ju je ohrabrio da se vrati sa Blejkom u Kaliforniju. Nije nameravao da napusti svog poslednjeg preostalog člana tima dok ne bude znao da je dobro, a to neće biti u narednih nekoliko dana.

„Ovo je nešto što mora da uradi sam", rekao joj je Blejk. "Izgubio je sve ostale."

"Ima mene."

Blejk ju je potapšao po leđima. „On je srećan čovek. Dopusti mu ovo, Gven. Neka to uradi sam i budi tu kada se vrati kući."

Svakodnevno su razgovarali narednih nedelju i po dana. Sve vreme je planirala njihovo venčanje na plaži na Arubi. Bilo je očigledno da je Samanta imala jutarnje mučnine i da nije želela ništa da ima sa odgovorom „Da" uz pretnju da će povratiti ceo doručak . Karen, Elajza i Sem su bile više nego srećne što su pomogle Gven da isplanira odgovarajuću ceremoniju za nju i Nila. A to bi se desilo pod uslovom da ikad napusti bolnicu.

Na dan planirane ceremonije, probudila se u hotelskoj sobi sama. Svog muža nije videla od tog jutra u Kolorado Springsu. Topli povetarac tropske klime joj je milovao kožu dok je podizala roletne kako bi započela svoj dan. Blejk ju je uveravao da će Nil stajati na svom mestu kad bude prošla prolazom, ali mali deo nje je brinuo da je sve što oseća samo san. San kome je bilo suđeno da se završi.

Karen ju je prva pozdravila. "O Bože. Još uvek si u bademantilu. Sveta kravo, ženo. Imaš samo tri sata da se spremiš."

Gven se nasmejala. „Da li je Nil ovde?"

"Biće."

Što je značilo da nije. "Jesi li sigurna?"

„Hajde, Gven. Imaj malo vere. I idi pod tuš. Stilista će biti ovde za sat vremena."

Naredna tri sata su proletela. Kosa joj je bila podignuta, a poneki zlatni pramen je ostavljen da joj se spušta na ramena. Bezbrižno. Baš onako kako je zamišljala i svoju venčanicu. Kada joj je Elajza zakopčala zadnji deo haljine, Gven se osećala kao prava nevesta. Samanta je stala iza nje i predala joj šareni buket. "Oduzimaš dah."

Gven se osmehnula.

„A mi ne nosimo odvratne žute izmišljotine na teksaškom suncu", rekla je Elajza.

"Oh, hoćete li na to ikad zaboraviti?"

Sem i Elajza su u isto vreme odgovorile: "Ne!"

Deveruše su nosile sivu svilu. I svaka od njih je bila predivna.

"Hvala vam što ste uz mene."

„Oh, draga. Tako smo srećne što je došao tvoj red." Elajza ju je prva zagrlila. I koliko god Samanta pokušavala da se osmehne, njen stomak jednostavno nije sarađivao.

„Hoće li neka od vas ljubazno izaći da se uveri da mlada ne ide do praznog oltara?"

Karen se nasmejala i izašla iz sobe. "Idem ja da proverim."

„Rekao je da dolazi. Biće ovde."

"Ali ga nijedna od vas nije videla."

„Blejk bi ga ubio", rekla je Sem.

„Nila bi bilo teško skinuti", promrmljala je Elajza. "Samo kažem."

Karen se vratila u sobu za manje od pet minuta, a iza nje je stajao čovek kojeg Gven nikada ranije nije videla uživo, ali je znala ko je on.