Verenica do petka

Četrnaesto poglavlje

„Kako to misliš da spavamo ovde?"

Nil je udaljio auto daleko od puta i ušuškao ga iza kamenjara koji je prekrivao pustinju Nevada. Vozili su se do sumraka i po onome što je Gven mogla da kaže, vozili su se po pustinji Nevada što je sporije bilo moguće za ljudsko biće. Ne, neka to nazove puzanje kroz pustinju. Krenuli su na istok, zatim na sever, pa nazad na zapad glavnim autoputem na kratko, a zatim ponovo na severoistok. A pošto je pakleno želela da pobedi u igri tišine, Gven je držala jezik za zubima.

Do sad.

Čak je ni brza hrana koju joj je Nil doneo nije naterala da progovori.

"Da, ovde."

Pogledala je kroz prozor u štrčeću liticu koja se uzdizala levo od njih.

"Ne vidim hotel."

Nil je dovezao auto do litice, parkirao ga i iskočio napolje.

Iz gepeka je izvadio jastuk i ćebe i bacio ih na zadnje sedište. „Spavaćeš pozadi", rekao je sa zadnjih vrata.

"Ti si ozbiljan."

„Problem, Gvendolin?"

Iskočila se sa prednjeg sedišta i ljutito ga pogledala preko auta. „Znaš... Nekada sam mislila da je ljupko kad koristiš moje puno ime, a sad shvatam da je ono samo prikriveno sarkazmom. Što bi me moglo razveseliti nakon tuširanja i dobrog sna, ali pretpostavljam da će to morati da sačeka."

"Otići ćemo u hotel kada bude bilo bezbedno."

"A ako moram da odem do toaleta?"

Raširio je ruke i pogledao oko njih.

Naravno. Nekako je znala da su prljavi toaleti na pumpama luksuz.

„Da li si se barem setio da mi poneseš četkicu za zube?"

Vratio se do gepeka i počeo da kopa po njenoj torbi uz pomoć baterijske lampe.

Gven je stala pored njega da vidi šta je tačno spakovao za nju.

Odgurnuo je u stranu njene gaćice, spavaćicu, čarape, pravi grudnjak, farmerke i par košulja. Videla je i četku za kosu i dezodorans pre nego što je pronašao njenu četkicu za zube i pastu.

"To je sve što si spakovao?"

„Naći ćemo mesto da operemo stvari koje budeš nosila."

Odgurnula ga je u stranu, zgrabila njegovu baterijsku lampu i ponovo pogledala. Ali koliko god ona kopala, rezultat je bio isti. „Očekuješ da nosim dva autfita?"

"Jedan je za pranje, drugi za nošenje."

Izraz njegovog lica je bio potpuno prazan. Uperila mu je svetlo u lice i on se okrenuo.

„Gde je moja šminka?"

„Žao mi je, Gvendolin", rekao je sarkastično. „Mislio sam da je sigurnost važnija od pakovanja tvoje ratničke boje. Osim toga, lepša si bez toga."

"Ratničke boje?"

„Muškarci stavljaju tu boju na lice pre bitke."

„Da, da, znam šta je ratnička boja. Ali zašto šminku nazivaš ratničkom bojom?"

Nil je sklonio baterijsku lampu od svog lica. "To je američka izreka."

„Oh."

Sklonila je bubu koja se pojavila na snopu svetlosti i okrenula se prema mraku. Nakon što je stavila četkicu i pastu za zube na zadnje sedište, pronašla je ostatke njihove tragične večere iliti hamburgera i pomfrita i krenula da se udaljava od auta.