Gorka sudbina 🖤

19. Dio

~Marija~

Jutro je.
Jesenje jutro puštalo je tek po koji sunčev zrak da se probije kroz oblake. Pticice se vec spremaju za put. Lišće napušta veliko drvece pokrivajuci asfalt. Zima se polako približavala. Nekad sam je voljela, ali sad, sad ne volim nista.

Probudila sam se nekako cudno. Ne znam zasto ali razgovor sa Milosom, godio mi je. Od Tamarine smrti, nisam se smijala, dok on nije poceo zbijati sale. Dobro mi je dosao razgovor s njim.

Na prvi pogled opasan muskarac. Na drugi je vec onaj, koju bi svaka zeljela.
Bio je to nesto i imao je to nesto sto... Pa kako da se objasni. Zapravo se ni ne moze objasniti. Imao je sve.

Naravno, cak i kad bih ga htjela, sigurna sam da ga svaka vec sad ima. Nije lak, samo voli da se zabavi. Ocigledno je. Zelim ga, iako nisam zena niskog morala, ili zena koja bi s njim spavala samo na jednu noc iz zabave.... Jednostavno zelim ga.

Svaku sledecu noc imam njega u glavi. Ta vecera taj razgovor... Sve, sve mi tako prija.

Zvao me je na veceru opet, trebamo razgovarati o poslu. Kada sam vidjela njegovo ime na telefonu, osmjehnula sam se.

~Milos~

Ne znam ko je ta djevojka, ne znam skoro pa nista o njoj ali vuce me nesto ka njoj.
Ne, ne smijem se uhvatiti u tu mrezu. Ona nije kao sve, ne smijem je povrijediti, nije ona laka roba, niti neko s kim se mozes igrati.

"Stvarno vise ne znam sta da radim Nemanja."

"Druze nemoj to raditi. Povrijedices je samo. Bice samo jedna od tvojih avantura."

"A sta ako nije....?"

"To si rekao i prosla dva puta pa sta se desilo brate? Jedna je zavrsila u ludnici zbog tvoje ljubavi ako nisi znao..."

"Znam..."

"Ti ne znas da volis, izvini sto to kazem ali tako je."

"Ali dobro znas zasto je to tako.... Da te kuje nije tad bilo mozda bih i znao da volim."

"Znam znam..."

I stvarno samo me je jedna zena uspjela povrijediti za citav zivot. Volio sam je kao klinac, imao sam snove... A ona.... Ona je bila samo jedna od lakih kurvi. Bio sam naivan i mlad i glup i sve. Moja majka mi je govorila da nije za mene da je se okanem, da cu upasti u probleme. Zbog svega toga sam i majku zamrzio.... Sve dok se to sve nije desilo. Zao mi je najvise sto sam nju povrijedio, majku. Ona je jedina zena u mom zivotu koja me je voljela iskreno.

Sve snove mi je unistila samo jedna zena. Od tad sam djubre i zivotinja. One zele jednu noc sa mnom? Pa zasto bih onda odbio. Das im siću i srecne su, neke cak nista ni ne uzmu. S koliko sam njih bio pomislio bih da imam neku bolestinu, ali hvala bogu neko je izmislio i zastitu.

Ta cura me je zapravo i uvela u sve ove prljave poslove. Droga, kurve, oruzje postalo je moj zivot za jednu noc.

Prenosim drogu, ali je ne koristim u svoje svrhe. Mrzim drogu jer mi je ubila brata.... Hiljadu puta sam govorio da ne koristi, ali ocigledno je bio toliko glup, pa je uzimao bez mog znanja.

Jos uvijek stoji rana... Godinama. Ali izgleda da je malo izblijedila.
Oca nemam, davno nas je napustio, zivim sa majkom, naravno ja je snadbjevam.

Pitam se da li su ovi osjecaji prema njoj stvarni ili ne?

Bojim se.
Bojim se da cu opet biti povrijeđen.
Bojim se da cu ja nju povrijediti, a opet s druge strane, ne mogu da ne mislim o njoj.

"Ajde idi kuci moram se spremati."

"TI to mene ćeraš iz kuce? Jel majmune?"

"Ajde djubre jedno bjez. Mars tamo, izlaz." govorio sam tjerajuci ga iz ureda i smijajuci se.

"Tebi je ta mala dobro pomutila pamet." bezobraznik mali. Ali mozda je i upravu.

Otisao sam pod hladan tus da dođem sebi. Tad najbolje razmisljam, i sve mi govori da ne trebam biti s njom, da je ne smijem povrijediti... Ali po prvi put iskreno osjecaj kaze da se potrudim oko nje.... Ili je sve ovo opet samo igra.

Brzo sam zavrsio s tim i obukao odijelo. Moram da izgledam kao gospodin kad vec u dusi nisam. Kad sam vec u dusi muska kurva. Ja to priznajem i ne volim ljude koji kazu ja to nikad ne bih bio, ali zato je presao preko pola grada. Ali dobro ne ulazim u tuđe zivote.

Izlazim iz auta i zakljucavam ga, a ispred kluba vec zbrka.
Vidim 3 muskarca oko jedne zene.
Zena obucena u plavo odijelo, plave hlace i sako, a ispod sakoa bijela majica i bijele patike. Gospodski i tako obicno obucena.

Polako prilazim a vec je jedan uhvati oko struka. Na tren sam pomislio da je to jedna od onih lakih roba, ali zapravo nije.

Udarila ga je nogom u nase najbolnije mjesto. Sakom mu je razbila arkadu. Kada su naisla i ostala dvojica, sredila ih je tako lako. Jednom je nogom izbila dva ili tri zuba, a drugom je ruku uspjela slomiti.

Iza nje su se stvorila jos 4 lika, brzo sam pritrcao iako ne volim ulaziti u ove svađe i sve to... Ali ipak je zensko. Zene uvijek postujem i uvijek stitim.

Potukao sam se sa trojicom dok je ona vec jednog sredila. Razbila mu je nos i bio je u nesvijesti.

Nije me bas ni dobro pogledala i krenula je u klub a ja sam je uhvatio za ruku. Izvadila je pistolj ni od kud i uperila mi u celo gledajuci me pravo u oci. Kad ono....

Miloš

Nemanja