Gorka sudbina 🖤

11. Dio

~Tamara ~
Novi dan, novi pocetak.
Danas moram svratiti do kluba vidjeti kakvo je tamo stanje. Moram srediti narkoticka sredstva i oruzja. Znaci Bojan. On ima sve to u svojim rukama.

"Dobro jutro svima."

"Dobro jutro."svi su mi pozeljeli

"Ajde kceri pridruži nam se, eto ti tanjir." rekla je teta Jelena.

"Ne hvala, nisam gladna. Marija kad budes gotova dođi u moju sobu, moramo se spremiti imamo posla danas."

"Uredu"

"Jeste li odnijeli Marku da doručkuje?"

"Jesmo kceri, odnijeli smo, sad jede."

"Dobro idem ja sad da vidim kako je."

"Tamara jos nisam dobila odgovor. Ko je on?"

"Pricacemo Marija."

Moram joj ispricati sve to, ali kako cu joj reci da me je on kindapovao? Na sladak nacin... Ali opet. Vrijeme je. Ali prvo idem onog seljaka da vidim.

Ulazim u sobu bez kucanja... To inace nisam ja, ali usla sam polako tako da me ne cuje.

Na nocnom ormaricu pored kreveta stojao je doručak kojeg je vrlo malo pojeo.

On. Polako je skidao svoju majicu. Na tijelu mu se jasno vidio svaki mišić. Leđa su mu bila široka... Ruke cvrste a krase ih vene duzinom citave ruke...
Zar je moguce da ovakvog lika moze neko tako pretuci? Uh... Tako je tako...

~Marko~
Taman sto sam skinuo majicu, i posmatrajući svoje rane po tijelu cujem kako je neko nesto srusio iza mene... Ona. Mala brinetica.

Sva je pocrvenila od srama sigurno. Eh kakav bih ja bio kad to ne bih jos malo potpalio...

"Sta radis ovdje mala? Spijuniras me? Pa ako me zelis mogla si to na malo drugaciji nacin reci." nasmijao sam se. Uvijek sam bio zelja svake zene.

Brzo je podigla dugacku lampu i pogledala me ljutito. Uspio sam je naljutiti. Tako je slatka....

"Ne spijuniram te. Dosla sam samo da vidim kako si i da li to treba nesto, ne umisljaj sebi mnogo" rekla je ljutito

"O naravno lutko." nasmijao sam se.

~Tamara ~

Umisljeni stvor.
Polako je poceo da mi prilazi... Odmakivala sam se, trazila prostor, dok mi zid to nije uzeo.

Opet mi je onako prosao ali ovaj put bez majice... Mirss, taj njegov miris, usne i oci. Sta mi radi ovaj lik jebo te?

"Pa vidis trebalo bi mi nesto..." sapnuo mi je, tako da su nam se skoro i usne dodirivale. Ježila sam se od tog zvuka. Tako mi je godio.

"Kazi." rekla sam drsko i odgurnula ga od sebe prstom, onako ponosno.

Gospodin se odmakao nekoliko centimetara a onda se približio , obgrlio moj struk svojom rukom i približio me sebi.

"Sta je bilo malena? Udario te adrenalin pa tako brzo dises?" nasmijao se kreten, ali da, istina je.

"Skloni se. Odmah." pogledala sam ga bijesno. I odmakao se.

"Moramo razgovarati."

Marko:"Kazi o cemu?" pitao je dok je oblacio usku crnu majicu. Tako mu dobro stoji uh...

"Ako si ovdje znaci da si u poslu s nama ili ides odavde."

"Moze."

"Ali..."

"Rekao sam da moze malena."

"Nisi ni cuo kakav je posao umisljeni."

"Isti smo, kakav bi trebao posao raditi, kao mornar na antlantiku?" poceo je da se smije, ali i upravu je.

"Dobro znaci onda moras znati da si dio porodice i da sve branis svojim zivotom."

"Razumijem"

"Tako."

" Znaju li ti ljudi dole, ko si ti?"

"Ne razumijem."

"Razumijes. Znaju li oni da si ti mafija?"

"Ne..."

"zasto?"

"Ne razumijes ti moj zivot."

~Marija~

Nekoliko minuta nakon sto je Tamara otisla prema Marku, morala sam je pratiti. Mozda saznam nesto.

"Zasto? Sta se desilo u tvom zivotu?"

"Moj otac mrzi mafijase... Citav zivot mi je govorio da budem postena i da se nikad ne bavim tim poslovima... Ne znam kako cu im sve to reci."

Ala nisma znala za ovo. Mislila sam da je Tamara imala bilo kakve veze sa mafijom. Kao da je citav zivot takva. Sve zna i za sve ima plan. A mislila sam da je znam... Ajde Marko ispitaj je još...

" Hoces da im kazemo zajedno? " upitao je Marko

" Moze, svakako je i Marija tu pa ce i ona s nama..."

"Plasis li se?"

" Da... Malo...."

~Marko ~

Taman kad smo ustali sa kreveta da krenemo da im kazemo sve to, zacuo se opet pad...

Marija. Pala je tako da je uspjela dama i vrata da otvori. I srusila je lampu...

"Pitam se sta ce sve ova lampa da prezivi dok sam ja ovdje..." rekao je to ozbiljno ali sarkastično

"Marija...."

"Izvinite nisam vas htjela prisluskivati samo sam htjela znati odakle se znate...."

"I ti i tvoja drugarica ste mi sjebale lampu. Lampa dobiva nervne slomove zbog vas alooo ljudi smirite se. A bas je seksi ova lampa."

"Vidi se, isti ste. Tvoja glava ista ko taj poklopac na njoj." pocela se koza smijati. Boze slom cu dobiti s njima.

"Sjecas se Marija onog dana kad nisam dosla na aerodrom?"

"Da rekla si da ti se pokvario motor..."

Poceo sam se smijati, pa ova mala ni lagati ne zna a upusza se u mafiju..
E da, dobio sam taj ubojiti pogled Al boli me kurac, ona je najebala ne ja. Nastavio sam se smijat dok je ona objasnjavala sve kako je bilo.
Poslije toga sišli smo do ostalih...
Tamari su ruke drhtale...

"Ljudi moram vam ispricati nesto..."

"Kazi kceri." rekla je starija zena, tamara ju zove teta Jelena kako sam razumio

"Nisam sve ovo stekla od firme teta Jelena, ja sam neka vrsta mafije... Ja sam Princeza Mafije. Tako me zovu."

Od tog pogleda koji je Teta Jelena usmjerila Tamari, i ja sam se uplasio...

"Trebala si nam prije reci malena." Tamara je samo spustila glavu nakon toga...

"Mislim Jelena da je vrijeme i da Tamara zna neke stvari o ovoj porodici, sta kazes?" Tamara ga je podigla glavu i upitno ga pogledala kao i svi mi.

"Mislim da je vrijeme." blago se nasmijala i uzela Tamaru za ruku. Krenuli su prema nekoj slici na zidu. Sklonila je sliku a tu su stojala vrata... Otvorila ih je... Kad tamo...

Ako vam se svidio dio, ostavite like i komentar. Mnogo mi znaci.

Sada pocinje malo akcije nadam se da ce vam se svidjet. 🥰
Za sad ste upoznali Tamaru, uskoro cete malo bolje upoznat i Mariju 🥰