Gorka sudbina 🖤

4. Dio

~Sanja~
Evo ga... Jos jedan usran dan kao i svaki drugi. Mrzim ovaj grad, ove usrane ljude, ovaj jebeno svijet. Ali dobro sta se mora, mora se. Kao naprimjer skupi provodi skupa kola, šoping svaki dan... Jedino je to ono sto me održava na ovom svijetu.
Opet sam se napila i provela.

Volim to.
Volim kad me ljudi gledaju sa strahom u ocima ali i sa divljenjem. To je neki poseban osjecaj. Danas spavam sa jednim sutra je vec mrtav. Volim taj rezim rada. Zelim uzitak, zelim provod.

Ustala sam, obavila higijenu i ubukla se skupo.
Živim u ogromnoj kuci, otmenoj kuci... Na svakom ćošku je sef pun para. Nista ne moram da radim sem da naređujem i uzivam. Ja sam tatina bahata princeza. Dobijem sve sto pozeli.

"Dobro jutro gospođice..." usla je pomocnica

" Tebe nista nisam pitala i nije mi potreban tvoj pozdrav."

"Izvinite ali..."

"Znas sta? Aj samo produzi. Uh.."

Sišla sam niz stepenice i ugledala tog skota... Moj brat.

"Ooo pa dobro jutro seko moja."

"Mani me se tog tvog dobro jutro seko, nemoj da jedes govna. Vidis da sam sad ustala. Ostavi me na miru i ne nerviraj me."

Smijao se debil dok je jeo to pohovano meso, cekala sam samo trenutak kad ce se udaviti, ne bi mu bio prvi put.
Uzela sam gutljaj svog omiljenog crvenog vina i pogledala ga.

" Zasto si me zvao sinoc da dođem kuci?"

" Trebali smo ti, Aleksa, Lea i ja da razgovaramo o necemu."

"O cemu?"

" Ma o poslu, znas kakav je Aleksa voli sve da provjeri na vrijeme."

"Aha dobro ako je tako. Sutra idem na put moram preuzeti robu vec sam za dva Dana tu da znas."

"Uredu. A kad cemo kod oca?"

"Uskoro.... Nadam se sa dobrim vijestima." pogledali smo se i samo nasmijala, nastavši sa jelom.

Balkan, 20:30h

~Tamara~
Posmatram Mariju vec nekoliko sati kako spava. Kad je covjek ovako gleda izgleda ko anđeo, da, bolje je da je samo gleda nego zna.

Mozda izgleda fino ali nekad je jako opasna, cak je se i ja bojim. A price kruze da se niceg ne bojim. I tacno je, ali Marije se bojim.

Ta mala je psihopata kad poludi. Zato mi se i sviđa. Zato mi i jest najbolji prijatelj, bolje reci sestra.

Moje razmišljanje prekida... Auh. Divota. Povraca kraljica. Kako je mogla ovoliko da pojede od jutros...??

"Ajde Marija ustani, polako ajde. Haj sestro slatka objasni samo kako si mogla ovoliko pojesti???"

" Ma more mars. Nisam puno jela odabi. Nego sta mi se desilo ja se bas i ne sjecam svega samo crnog komiba."

" Desio se Igor eto sta. Poslao onog smotanog Stefana da te kindapuje. Majke mi ne znam sta je tom liku u glavi? Posto mozak ocigledno nema. Daska garant. "

"Slazem se."

" Kozo glupa kako su te uspjeli uhvatiti i uvuci u kombi?"

" Aman jela sam zenska glavo..."

" Opet?"

" Sta opet vidis da je Jutro stoko neopjevana, ti dok spavas ja dorucak pravim i jedem usput."

"Ma mars. Jedi samo jedes pu a mene ni da zovnes... Vratiiicu ti za ovo... Vraticu..."

Nakon toga smo se samo smijali i zajebavali. Ponekad se naljutio Al prođe, jer znamo da jedna bez druge... Pa to bas i nije zamislio.

Ostavite komentar 🥰
Mnogo mi znaci, hvala Vam. ❤️