Gorka sudbina 🖤

27. Dio

~Marija~

Jutro je i vec sam neraspoložena. Lose sam spavala jer se ni meni ne sviđa da sarađujemo s njima. Sanjala sam proslost. Leu. Jedina dobra stvar je to sto je Nemanja pusten. On je mozak, bar mi je tako rekao Milos.

Veceras idemo na taj stari most za trke. Tamara ce se trkati i plasim se. Dugo nije to radila. Osim nje, i Milos ce se trkati. Ne znam ni kakav je u tome i sve me ovo plasi.

Ustajem iz kreveta, izvlačeći se polako iz Milosevog zagrljaja. Silazim niz stepenice u kuhinju i vidim Jovana. Pije kafu iz solje i gleda zamisljeno.

Otisao je po tetu Jelenu i čika Zoku juce na aerodrom. Nije mogao doci s nama.

"Hej." prosapcem tiho da ga ne bih uplasila.
Nista mi nije rekao. Cutio je.

"Tu si?" rekla sam malo glasnije na sta se on samo okrenuo i pogledao me ravno u oci.

"Sta si vidjela u njemu?" nisam ga shvatila... Ne razumijem sta zeli da kaze.

"Ne razumijem te." blago sam se osmjehnula, jer je pitanje glupo.

"U Milosu, Marija, sta si vidjela?" pogledao me je ozbiljnije i podigao malo glas.

"Ja..."

Jovan:"Šta on to ima a da ja nemam? Ja sam taj koji je godinu dana bio uz tebe kad ti je bilo najteže. Kad nisi imala Tamaru ja sam ti bio rame za plakanje, zar si to tako brzo zaboravila?" i istina je na neki nacin, on je tu bio uz mene, moje rame za plakanje. Iako se nismo podnosili, zajedno smo dijelili bol.

"Jovane pricas gluposti. Uozbilji se i pricaj tiše čuće te i ostali."

"Neka cuju. Bas me briga. Sta je on to uradio za jednu noc sto ja nisam mogao za godine? Sta? Kazi mi pa da se izjednačimo."

"Sta je s tobom jebo te? Koji ti je kurac?"

"Ja sam te znao prije njega, ja sam te zavolio prije njega. Znas to? Ja. Ja sam u svemu bio prvi a ti si ipak njega izabrala. Muskarcs koji ce se sigurno igrati s tobom."

"Bolje bi ti bilo da spustiš svoje standarde. Ja te gledam kao prijatelja, postuj to. Inace ces i to izgubiti." samo sam izasla vani. Nemam živaca da se svađam sa kretenom

**

Krenuli smo prema trkačkoj stazi na starom mostu. Bilo je mnogo auta kao i ljudi. Bila je velika tabla koja je otkucavala vrijeme. Svako od nas je dolazio u svom autu sem mene i Milosa. Mi smo isli zajedno jer se ja ne planiram trkati.

Tamara je izasla zajedno sa Jovanom a za njima i Milos. Ja sam stojala sa tetom Jelenom po strani i posmatrala.

Dosao je jedan crn momak, visok sa širokim leđima. Pozvao je Tamaru da pođe s njim pokazujuci joj rukom. Nista se nije moglo cuti od ljudi koji su pricali a onda.... Tisina. Mir. Kao da se sve ugasilo.

Tabla na kojoj su otkucavali sati, minute i sekunde... Pretvorila se u jedan veliki televizor koji je sve ljude prikazivao. Bio je priključen na video kamere. Na tabli su se jasno vidjeli Tamara i Jovan. Približavao im se jedan momak koji nam je vrlo poznat.
Marko.

On je bio taj gost iznenađenja.
Koračao je ponosno ali bez osmijeha.

Pogledao je u nju.... U Tamaru koju je skoro ubio. Koju je zelio da ubije. Lice mu je jos vise promjenilo u tuzan izgled. Nije nista rekao, jer je bio u šoku. To se vidjelo iz aviona.

Niko nije nista rekao vec su svo troje sjeli u auto. Tamara je izgledala ponosno a Jovan namršteno. Vjerovatno je takav jer sam ga iskulirala, ali koga briga.

Trke su pocele, sekunde su se otkucavale do pocetka....
Krenuli su!!!

Vozili su jako brzo, toliko da ih nije mogao ni dron snimiti kako treba.
Tamarin je bio jedini rozi, svi su ostali bili crni pa se lako mogla uociti.

Vodila je tu trku prva sve dok je jedno od auta nije gurnulo i ona skrenula s puta. Bio je to Marko, on ju je sklonio. 

Za divno čudo ipak je uspjela da napravi kontrolu nad autom i da se vrati u trku ali nije uspjela biti prva....

To je bila opklada prvo mjesto dobija sva ostala auta. Jovan i Tamara nisu uspjeli da pobjede i to ih je ljutilo.

Izašli su iz auta a na velikom bilbordu se trepteci prikazivalo "Igra jos traje!"

Jovan I Tamara su bacili kljuceve na pod Marku, okrenuli se i otisli. Marko je uhvatio Tamaru za ruku a ona ga je ošamarila. Otisli smo odatle svi zajedno bez ijedne progovorene rijeci.

Na putu ka kuci zaustavila su nas auta okružujuci nas sa sviju strana... Izasli smo i vidjeli nama veoma poznato lice.