Gorka sudbina 🖤

5. Dio

~Tamara~
Palo je vecer.
Vrijeme je da joj saopstim to sto imam. Ne znam kako ce prihvatiti, ali mora. Nemamo izbora trenutno.

Igra svakog trenutka postaje ozbiljnija i ozbiljnija. Ne mozemo nista vise prepustiti slucaju. Moramo se vratiti na staro. Moramo vratiti onu kondiciju.

Moram vratiti svoje presto, koje sam ostavila samo zbog Marije. Vrijeme je da se vrate kraljevi mafije.

Marija:" Tamara zasto me gledas tako cudno? Jedi tu pastu ohladice se jebo te."

Tamara:" Moram da ti kazem nesto Marija."

Ocekivala sam taj pogled.... Pogled straha samo ne znam na sta je u tom trenutku bilo...

~ Marija ~

Gledala sam je... Pravo u oci i nije mi se svidjelo to sto vidim. Po glasu se potvrđuje mnogo toga. Ili je saznala nesto o mojim roditeljima, a za to su male sanse, ili se vracamo na staro, a to zaista ne zelim.

Ne zelim to. Zelim normalan zivot iako sam svjesna da tako nikad nista necemo saznati o nasima.

Bojim se. Bojim se ovog zivota a znam da se i Tamara nekad plasi.
Ona je bila princeza mafije, tako su je zvali jer je bila tad maloljetna.

Kad sam ja dosla, ostavila je 80% svega toga, uzimala je samo koliko nam je bilo potrebno za zivot. Da zivimo a ne radimo nista tesko.

Izgleda da se ponovo vracamo u Francusku ili Rusiju, mozda Spanija ili cak Amerika. To su nam trenutno ostale zemlje. Tu jedino imamo nesto ilegalno s cim bi se mogli igrati.

" Kazi Tamara, sta imas."

" Znas da ne mozemo vise ovako zar ne?"

" Da, znam."

" Moramo se vratiti u kondiciju, dosta je bilo odmora. Moramo poceti sa tom istragom, a i moram nastaviti s poslom. Opala nam je zarada. Klubovi ostaju bez narkotika, stalno nas podkradaju od kad ne radim s tim. Moji ljudi oruzje ne dobijaju vec mjesecima. Moramo se vratiti... Idemo u Spaniju. Spremi se, sutra navecer idemo na aerodromu. Vozi nas nas privatan avion. Ne zelim cuti bilo kakvu bunu. Zao mi je ali tako mora. "

Nakon sto je rekla sta ima, tuzno je pogledala u tanjir, ostavila hranu i otisla u svoju sobu.

Znaci vracamo se starom zivotu. A tako mi je bilo lijepo ove 2 godine bez problema. Dusu sam svoju opustila i na tren pomislila, hej pa to se vise nece ponavljati, ali izgleda nije tako.

Tamari fali taj zivot, pa cak iako ga se malo plasi. Znam da voli to. To joj je u dusi. Ne voli muriju, kaze da nije ni kao mala voljela.

Kaze da ne rade svoj posao kako treba i zbog tog je presla u ovo. Znam da to nije jedini razlog, znam da joj se nesto u proslosti desilo Ali nisam u stanju da je pitam. Mozda nekad tamo kasnije.

Znaci ponovo igra sa drogom, oruzjem i ljudima.
Jedva cekam sigurno.

Jutro 06:25h

"Jutro Marija, jesi li se spremila?"

" Jesam, spremna sam a ti?"

" Da, jesam, samo jos ljude da obavjestim da sve spreme da znaju da dolazimo."

" Spakovala sam nam nesto oruzja i ponijela sve bankovne kartice. Pare sam pokupila jos sinoc u torbe. Voljela bih sto prije da krenemo zelim da se odmorim. "

" Idemo veceras kao sto sam rekla, a ja moram da obavim nesto jos i dolazim kuci."

Izasla je vani a u garazi se za koji tren zacuo motor. Pitam se sta joj je sad u glavi. Sigurno neka glupost.