Diskretna

1

-Katja molim te zovi me kad god si slobodna, nemam puno prijatelja ovde. -tuzno me zamoli Gio.

-Jos me pitas! Samo necemo biti na javnim mestima... znas... -klimne razumno glavom dok me ispraca na vratima kancelarije.

-U potpunosti, ostajemo u kontaktu? -zapreti mi prstom

-Naravno. -zagrlimo se i ja krenem ka liftu. Taman sto pritisnem prizemlje u lift ulazi Karlos. Smetnja. U odelu. Opasan. Sladak.

-Ispricale se? -pita me dok se slatko smeska. Zabacim kosu.

-Jedva, puno tema. -klimne.

-Žene... -prokomentariše i ja se samo podsmehnem.

-Muskarci... -uzvratim mu.

-Jednostavni. -kaze dok se ne gledamo u oci vec oboje gledamo u vrata lifta.

-Komplikovani...-tenzija se oseca u vazduhu, mozda zbog njegovog jakog, alfa parfema.

-Laž. -primecujem da je okrenuo glavu i sad gleda u mene.

-Istina. -odogvorim i pogledam i ja njega. U isto vreme se nasmejemo.

-Bila si sa pogresnim muskarcima. -kaze provocirajuci pogledom. Okrenem se cela ka njemu.

-Ili si ti pogresan muskarac. -podigne obrve i ja klimnem.

-Kako ces saznati? -opasno tiho me pita.

-Mozda ne zelim? -prosapucem. Seksualna energija je u vazduhu. Opasno smo se priblizili jedno drugom.

-Odakle se znate ti i Gio? -promeni temu i ohladi atmosferu u liftu. Okrenem se i ja. Pogledam u tablu, 5 sprat, jako dugo se spustamo sa 36-og.

-Sa fakukulteta. - slazem i on klimne.

-Kojeg? -sranje. Koji fakultet je zavrsila?

-Sta mislis? Radi kod vas u firmi zar ne? -pogledam ga preko ramena. Hvala Bogu lift staje i cekamo da se vrata otvore.

-Nikad ne bih rekao. -prokomentarise i pre nego sto izadjem dobacim

-Ocekuj neocekivano. -namignem i krenem brzim koracima ka izlazu. Molim te nemoj da krenes za mnom. Izgubicu se u lazi a to mi se jako retko desava, zapravo mi se desilo mozda dva puta u zivotu. Sta je to u ovom coveku? Nije valjda sam pala na izgled?

Sednem u auto i ostavim samo dim od gasa za sobom.

...

-Lepo je, uzimam. -kazem agentu za nekretnine dok gledam luksuzan stan koji se nalazi u centru Dubai.

-Ovaj, nisam Vam rekla cenu.. -devojka se zbuni.

-U redu je, uzimam svakako. -okrenem se ka njoj a onda vratim pogled na ogromno staklo koje gleda na grad. Ovo je fantazija.

-Spremicu papire. -klimnem glavom i ona se izgubi. Zivot kao agent nije lak ali je jako lep ponekad. Kada su ovako mirne situacije u pitanju. Zacujem svoj telefon u torbi. Pronadjem ga i ugledam poznato ime.

-Vladimir. -prebacim se na ruski jezik.

-Smestila se? -kratko me pita.

-Upravo. Centar. -naucis da dajes jasne odgovore jer ponekad nemas vremena za duze.

-Odlicno. Kako ti se cini? -cujem galamu u pozadini. Verovatno je u bazi.

-Maciji kasalj. -zagledam se u fontanu.

-Volim to da cujem. -kaze zadovoljno.

-Naravno da volis. Javljam se. -prekinem i odlozim telefon.

-Ovaj, stan je zvanicno vas, ukoliko vam bilo sta treba nazovite me. -okrenem se ka devojci, cela je zbunjena. Volim sto nisam takva zena.