Diskretna

21

Karlos

-Je li to sve? -podignem pogled prema asistentkinji koja sara pogledom ka tabletu. Hoce li vec jednom skratiti?

-Mislim da jeste, necete obaveze za sutra? -podignem obrve

-Nema potrebe Fiona, slobodna si. -kazem dok kulim papire i stavljam ih u fioku.

-Gospodine Karlose, danas niste imali pauzu, mozemo da idemo negde na veceru? -okrenut sam joj ledjima pa uzdahnem prevrcuci ocima. Fina devojka ali do sad nije shvatila da ne zelim nista sa njom.

-Hvala Fiona, ceka me devojka da veceramo. -kazem kad se okrenem i njoj faca promeni boju.

-Ovaj.. da naravno, drugi put. -nasmesi se neprijatno

-Ne verujem ali hvala ti na ponudi. - jasno joj dam do znanja, mozda sam bezobrazan ali u glavi mi je trenutno samo Ruskinja koja mi pomera svet.

-Mozete vi mnogo bolje od nje. -prokomentarise tiho i okrene se

-Ne verujem da postoji. -dobacim i vidim da je stegla pesnice i izasla. Ovo se mora zavrsiti uskoro. Uzmem kljuceve i krenem konacno na lokaciju o kojoj mislim ceo dan.

Voznja nocu u Dubai-u me odusevljava i ako sam nebrojeno puta prosao ali sva ta svetla i zivost me uvek digne iz mrstvih. Iako sam sada ziv vise nego ikada jer prokleto razmisljam samo o Katji i njenom vatrenom telu. Raskopcam kosulju u liftu i skinem kravatu koju sam drzim u rukama dok izlazim iz lifta. Kucam na vrata dok prolazim rukama kroz kosu. Ne cujem je. Pozvonim malo duze. I dalje nista. Zalupam jace na vrata.

-Katja! -dozovem je ali opet nista. Da nije zaspala? Izvadim telefon i okrenem njen broj. Nedostupna. Sta se dogadja? Zalupam jos jace ali nista. Sad sam vec zabrinut. Odem do svog stana. Udjem i ostavim stvari iz kancelarije, odem do sobe sa sifrom gde uzmem par stvarcica. Vratim se na Katjin sprat, zalupam jos jednom, kad ne dobijem odgovor stavim malu spravicu za otvaranje vrata. Kad klikne udjem unutra i vidim da nema nikoga. Prosunjam se do dnevne. Nista sumnjivo. U kuhinji na radnoj ploci zateknem vino i dve otopljene pice u kesi. Sta kog djavola? Da joj nije iskrsao neki zadatak? Odem do sobe i otvorim ormane. Nema nicega sem ofingera na kojima nema nicega. Razmisljam sto na sat smisljajuci sve opcije ali nista mi ne pada na pamet. Zacujem otvaranje vrata pa uzmem pistolj koji sam poneo i stavim ga iza ledja dok idem ka hodniku. Provirim iz sobe i ugledam zenu od pedesetak godina sa dzogerima i krpama. Vratim pistolj u pojas i izadjem.

-Dobar dan. -kazem i ona se iznenadi.

-O vi ste jos tu? Javili su mi da je stan iseljen, vraticu se kasnije. -krene da se vraca ali je zaustavim

-Ne, cekajte! Stan je odjavljen? -pitam

-Da, devojka je malo pre javila da je spreman za ciscenje, mislila sam...

-Zaboravila je nesto pa sam dosao da uzmem, hvala Vam. Je li Vam rekla mozda zasto odlazi? -pitam pun nade da cu nesto saznati od ove zene

-Mislim da je spomenula da joj je posao gotov a valjda je zbog toga i bila tu. -kaze i mene pogodi nesto u predlu grudi. Otisla? Nije se javila.

-Hvala, dodvidjenja. -izletim iz stana sa bolom u grudima. Ovo nije trebalo ovako da ide. Nisam smeo ovo da dozvolim. Kako je mogla samo tako da ode? Bar poruka..

Kao i uvek kada sam imao neki problem, dotrcao bih do Pabla. Neke stvari se nikad ne menjaju.

-Uzmi. -donosi mi viski dok sedimo u dnevnoj sobi.

-Gde je Gio? -pitam dok otpijam.

-Na pilatesu. -uzme i on viski.

-Ne mogu da verujem sta mi je uradila. -besan sam, zbunjen, povredjen...

-Ne znas sta se dogodilo, mozda ima dobar razlog.. -Pablo pokusava da razvedri situaciju.

-Kakav razlog moze biti? Dobila je dokaze i sve sto je htela. Ipak me je iskoristila. -shvatim sa bolom u grlu.

-Kako to mislis? Kakav dokaz? -

-Dao sam joj pismeni dokaz o Sajkovskom, ono sto joj je bilo slag na torti...

-Kada je uzela to? -Pablo pita

-Danas. -kazem

-O. -klime glavom.

-Da brate, preveslala me. -i tako smo pili dugo, Pablo je pokusavao da prati moj tempo a ja se nisam ni trudio da mu olaksam vec sam dolivao viski kao sok od jabuke. Trebala mi je zestina, trebalo mi ovo stanje, trebao mi je zaborav...

Negde oko ponoci Gio je usla u dnevnu a sve sto sam ja video bila je jos jedna stvar koja me povezuje sa Katjom.

-Ti si kriva za sve! -kazem pomalo svestan sta govorim ali priznajem da imam vise smelosti.

-Sta se dogadja? Pablo? -Pabla sam uspeo malo da napijem ali on ne pije cesto pa to i nije bio tezak posao.

-Sedi zenice, slomljeno srce se dogadja. -povuce je u krilo

-Pio si? -Gio ga pita smeseci se

-Malo. -Pablo joj pokazuje prstima malo

-Katja te sutnula? -Georgina mi se obrati i ja dignem glavu

-Da me sutnula bolje bi bilo, nestala je. Odjavila stan, otisla... -gledam u svoju casu

-Kako bre? Bez da ti se javi? -Georgina ustaje i nalazi svoj telefon

-Bravo Ajnstajne! -krenem da aplaudiram zaneseno

-Nedostupna, mora da se nesto desilo. -namrsteno kaze

-Desilo se! Dobila sta je trazila! Dokaze! Sve sam joj dao! -

-Sta pricas Karlose? -

-Pricam istinu! Tvoja prijateljica me je iskoristila kao jeftinu zensku! -prvi put se nasmejem od muke za veceras

-Vas dvojica idete u krevet, sutra cemo da pricamo kao normalni ljudi.

-Krevet? Ja idem u kafanu! -uzmem flasu i ustanem ali me Georgina zaustavi.

-Ides u krevet Karlose! -pogleda me besno i ja pogledam u Pabla koji se smeska

-Vidis kako je meni. -zaneseno kaze i ja samo naslonim glavu iza.

Georgina me je smestila u gostnjsku sobu i stavila vodu pored kreveta. Nisam bio bas toliko pijan da ne znam za sebe ali definitivno da sam popio dosta. Nisam mogao odmah da zaspim pa sam samo razmisljao o njoj.

Kako sam mogao to sebi da dozvoli? Slabost u vidu nezgodne, plave Ruskinje je poslednje sto mi je trebalo u zivotu... jos ja planirao da se skrasim. Ma da. Karlose budalo...

Danas ide cela prica...uzivajte