Diskretna

9

Sedim na parkingu vec 10 minuta i posmatram goste koji naizmenicno ulaze u zgradu novotvorene firme Igora Sajkovskog. Kako koga vidim, istrazim ga i shvatim da su svi otprilike ili biznismeni ili sponozoruse. Ugledam izoperisanu brinetu kako vuce haljinu i gega se do ulaza. Brzo je skeniram u racunaru i izadju mi sve informacije.

Leyla Wesendi.

Nebitna sponzorusa verovatno pozvana samo zbog drustvenih mreza. Niko nece primetiti ako bude nestala. Donesem plan i krenem za njom. Negde pre ulaza u prostoriju gde se odrzava svecanost je stignem i dozovem.

-Izvolite? -namrgodjeno se okrene ka meni.

-Leyla Wesendi? Da li ste dobili narukvicu za ulaz? -kazem menjajuci glas u piskav

-Ne, gde se to uzima? -naravno da je glupa

-Podjite za mnom. Pokazem joj ka hodniku i ona krene za mnom. -otvorim vrata na kojim pise , ostava i uvedem je unutra.

-Gde su narukvice? -osvrce se oko sebe.

-Samo znaj da nije do tebe. -kazem iskreno pre nego sto je oborim na pod i stisnem venu na vratu tako da se usoava. Stavim joj izolir traku na usta i ruke i zakljucam ostavu. Ispravim kosu i krenem ka ulazu gde me ceka obezbedjenje.

-Dobro vece, ime? -pita tip sa spiskom

-Leyla Wesendi. -piskavo kazem i on samo klimne i pusti me da udjem. Lagano. Osmotrim ljude koji su tu, otprilike ih sve poznajem sa spiska. Trebaju mi poznanici kako ne bih izgledala sumnjivo. Ugledam nekog naočarka kako stidljivo stoji pored stola sa posluzenjem sa sanpanjcem u rukama i samo posmatra. Bingo.

-Ima li ovde nesto vegansko? -pitam kad pridjem stolu. On se iznenadi sto se uopste obracam njemu ali se okrene ka stolu.

-Ovaj deo je vegan-free. -kaze odusevljeno

-Hvala Bogu, umirem od gladi. -zahvatim kao neke korpice sa vocem

-I vi ste veganka? Kako divno. -tacno sam znala da cu da ubodem

-Iskreno ne znam drugacije. -nasmesim se. Tako bi mi prijala prasetina sad.

-Humano i lepo, kako se zovete? -kao sto pretpostavim, odusevi se.

-Leyla, vi? -zagrziem maslinu nevino i on se ceo izgubi.

-Quiton. Steel. Quiton Steel. -zbunjeno jedva sastavi svoje ime a meni se upali kampica u glavi. Ovo je onaj investitor.

-Drago mi je, poznajete Igora? -trudim se da mi naglasak bude sto meksi.

-Zapravo ne poznajem ali ponudio mi je dobar dogovor tako da sam tu da probam. -kaze spretno

-Cini se da ce firma biti uspesna. -prokomentarisem

-Kako da ne bude? Covek je odjednom otvorio, mora da ima dobra sredstva, ako me razumete. -kaze tise i ja klimnem

-I to sto kazete. -znaci ovi krugovi ljudi sve znaju.

-Izvinite me. -kaze i pogleda iza mene.

-Karlose? -izgovori i ja se sledim.

-Quiton! -osecam kako nam prilazi i okrenem se jos vise ka Quiton-u.

-Kako si covece? Nisam te video odavno! -Karlos kaze dok se pozdravljaju.

-Odlicno, u drustvu lepih zena si uvek odlicno. Ovo je Leyla. -pokaze na mene i shvatim da moram da se okrenem kako ne bih izgledala retardirano. Okrenem se polako plaseci se reakcije i ugledam Karlosove nasmejane oci kako menjaju oblik i odjednom mu nestaje osmeh sa lica.

-Leyla. -pruzim mu ruku i ocima pokazem da mora da ne prati.

-Karlos. -kaze zbunjeno dok mi steze ruku.

-Otkud ti? -Quiton upita Karlosa i ovaj doje sebi i okrene se ka njemu dok ja nastavljam da ga posmatram.

-Nisam imao nista pametnije da radim-kaze i pogleda u mene. O Sranje. Sranje na kvadrat.

-Ha ha, dobar si! Kako napreduju ulaganja? -ovaj naravno odmah o poslu i tu krenu da razmenjuju neke poslovne teme. Ugledam onu Igorovu kurvu kako se priblizava sa nekom prijateljicom i shvatim koliko bi glupo bilo da ne prepozna, mada koliko je bila nezainteresovana, mozda i ne bi. Medjutim ne bih da rizikujem.

-Izvinjavam se, idem do toaleta. -kazem fino

-Samo izvoli, Leyla. -Quinton se nasmeje a Karlos me samo ljuto pogleda. Brinucu o njemu posle. Iz nekog razloga imam osecaj kao da bih mogla da mu verujem. To ne bi bika dobra ideja Katja...

Udjem u toalet is zaticem par devojaka kako se ukepsavaju. Udjem u kabinu i slusam sta govore.

-Kazu da ce biti na vrhu jos malo, mozda da se potrudim da mu udjem u postelju... -neka sa izuzetno smesnim glasom kaze.

-Ne bih se ja igrala sa tim, kazu da je ukrao skoro deset miliona nekom biznismenu u Rusiji. -ova ima malo lepsi glas

-Ma zar mislis da me briga? Dok me bude izdrzavao bice odlicno, kad propadne ja bezim i to je to.

-Mislim da nece dugo, nemoj ni da pokusavas...

-Razmislicu, hajde na sampanjac. -izadju iz toaleta i ja se nasmejem sama sa sobom. Devojke danas nemaju smisla. Izadjem iz kabine i pogledam se. Jako elegantno i skupo. Kosu malo rastredem radi efekta i popravim ruz. Otvorim vrata i krenem da zakoracim ali u isto vreme ugledam ljutog Karlosa kako me gura unutra.

-Karlose... -ne dozvoli mi da kazem nista vec samo zakljuca wc.

-Leyla? Stvarno? Sta izvodis Katja? -ljuto me zarobi rukama dok sam naslonjena na ivicu lavaboa.

-Ne mogu nista da ti kazem, pusti me. -probam da se izvucem ali je jak.

-Ovo ti je normalno? Zasto si se predstavima drugacije? -vidim u njegovim ocima ono sto ne bih trebala... zabrinutost.

-Karlose stvarno nije tvoja stvar... -kazem iskreno i on se namrsti.

-Ozbiljno sam poceo da se vezujem za tebe Katja... -kaze nekako razocarano i odalji se od mene. Dusa me zaboli jer se isto osecam ali ovde zam zbog posla.

-Nisi trebao Karlose. Ja ne ostajem. -kazem iskreno i on se ocajnicicki nasmeje

-To zvuci kao nesto sto bih ja rekao.-nasmesim se i ja.

-Samo nemoj da pitas, okej? -kazem i uhvatim ga za obraze dok me on tuzno gleda

-Zasto? -

-Zato sto ne mogu da ti dam odgovor. A zelim. Stvarno zelim. -mozda cak i previse iskrenosti.

-Kako cemo dalje onda? -namrstim se

-Karlose... -tesko mi je da to kazem

-Ne poriči ovo izmedju nas Katja! -besno kaze

-Ne zelim ali trenutno...

-Nisi zagrejana za nas, vidim to. -besno kaze i krene ka vratima.

-Karlose! -i otisao je. Pogledam se u ogledako i vrisnem jednom za sebe. Tako bih volela nekad da mogu drugacije.