Diskretna

14

Budim se sama u mracnoj dnevnoj sa upaljenom serijom na tv-u. Otisao je. Mislila sam da ce ostati. Ali kome uopste treba neko kao ja? Lazljivica i zena koja ne sme da prica o svom poslu? Stvarno Katja? Sta si ocekivala?

Ustanem i napunim sebi casu vode dok gledam noc koja se nadvila nad gradom. Svetla i dalje sijaju kao u Las Vegasu inace bi u mom stanu bio potpuni mrak. Moju zamisljenost prekine osvetljeni laptop. Spustim casu i otvorim fajl koji mi je stigao.

Lokacija: Club Aero
Uloga: Gerin Jels
Boja kose: crvena
Meta: Igor Sajkovski, sastanak

Izdahnem. Idemo ponovo. Ovo ce mi bar skrenuti misli sa mog usranog privatnog zivota. Prosetam se do garderobera i obucem prvo sto mi padne na pamet. Uska crna haljina, obicne crne stikle i nabacim malo sljokica na oči kao i crveni karmin. Izvadim dugu crvenu periku i namestim je.

-Bomba. -kazem sama sebi a onda uzmem kljuceve i torbicu i krenem na zadatak.

....

-Dupli viski. -kazem konobaru kad se smestim za ogroman šank u klubu. Spustim stvari i okrenem se ka zanimljivijoj strani. Separei su krcati a bogami i podijum. Jos uvek ne vidim metu ali polako, duga je noc.

-Izvolite, od kuce. -kaze sladak konobar i nasmesi se.

-Hvala lepo. -zahvalim se ljubazno i uzmem svoju casu. Primetim da su se devojke za privim stolovima uzburkale, pocele da namestaju kose i da se uspravljaju a onda ugledam i razlog tome. Ni manje ni vise Karlos i Pablo ulaze kao dva mafijasa i gledaju samo pravo dok se penju ka separeima. Hvala Bogu pa ne skrecu poglede jer bi me mozda i primetili, mada dosta sam se lepo maskirala. Pratim ih pogledom dok gutam knedlu gledajuci Karlosa u svom punom sjaju. Moram priznati, malo je namrsten ali nabacuje osmeh i pozdravlja se sa nekim likom. Stani malo. Sajkovski? Spustim casu i trepnem par puta. E ovo ne moze biti gore! Kako cu ovo izvesti sad? Zadatak je zadatak.

Cekala sam sigurno pola sata dok su se momci opustili i po mom proracunu popili dve flase viskija. Izvadim plocicu sa imenom Gerin Jels i zakacim je na haljinu i krenem ka njima. Ruke drzim spojene dok hodam zanosno ka njima. Stajem pored separea gde skoro svi sede osim onog ko mi je potreban.

-Sajkovski? -kazem fino i on se okrene. Ovaj covek ne lici ni na sta.

-Izvolite? -nakezi se odmah. Vidim da ostali ne primecuju da sam tu sto je dobro. Karlos gleda u casu.

-Gerin Jels, zaduzena za vas separe veceras, da li je sve u redu? -prizim ruku koju on prihvati.

-Aaa Gerin, sve je u najboljem redu, znaci da zahvalimo tebi? -nasmesim se lazno

-Drago mi je da to cujem. -isfoliram se i vidim da se upecao.

-Molim te sedi da popijes jedno pice sa nama, zasluzila si. -isfoliram da se predomisljam.

-Insistiram. -doda

-U redu. Jedno pice. -napravi mi mesto i sednem tacno preko puta Karlosa koji me ne ferma. Ne znam da li da mi hude drago ili zao, volim kad me gleda, njegove oci su tako lepe kad me gledaju.

-Braco Rivera, mozemo li da saradjujemo? -Igor digne casu u vis.

-Nismo se ovako dogovorili. -Pablo presece

-Ma hajde, zaradicemo milone! -namigne im i Karlos se brecne

-Nismo iz te price Sajkovski, batali, nastavicemo legalno. -vidim da se Igor mrsti i nije mu svejedno

-Gresite. -zarezi

-Pusti nas da odlucimo o tome. -Pablo kaze, ljuti su. Obe strane. Nikome nista ne odgovara.

-Kako kazete onda. -nakasljem se i u tom trenutku Karlosove oci se sudare sa mojim. Njegova neverica i iznenadjenje u ocima nisu morale nista da kazu, sve sam znala. Pala sam jos dublje u njegovim ocima. Odjednom mi je postalo tesko, gusilo me je sve na meni.

-Idem samo nesto da proverim. -kazem Igoru koji koliko je iznerviran i ne odreaguje. Provucem se izmedju ljudi i brzim korakom izadjem iz kluba. Vapim za vazduhom dok idem ka kolima. Hvatam se za bravu i u tom trenutku kada krenem da je otvorim neko me poklopi i zaustavi. Prepoznam miris, kosulju, cak i sat koji nosi i samo izdahnem vazduh.

-Zar opet Katja? -pita besno. Okrenem se ka njemu.

-Karlose..

-Jesam li ja zadatak? Iskreno mi reci! -rasirim oci od iznenadjenja. Kako on...?

-Karlose ne...

-Katja! -glasno vikne moje ime

-Odmah mi reci istinu, da li sam ja meta tvog zadatka? Mene istrazujes? -ovo je tako pogresno

-Kakav zadatak Karlose? -pravim se i dalje luda

-Tri sekunde. -zatvori oci dok dise glasno

-Imas tri sekunde da mi kazes ili cu shvatiti to kao da. -

-Jedan. -zarezi.

-Ne! Nisi! Kunem se da nisi! -glasno sa jecajem kazem. On otvori oci i smeksa pogled.

-Onda mi reci ko je?

-Karlose ne smem... -spistim pogled i zajecam

-Katja... -osecam njegove tople ruke oko svog tela i totalno se rasplacem.

-Ja...

-Šššš....-ucutka me i stegne jace.

-Hajde, vozim te kuci. -klimnem i sednem u auto. Voznja je bila tiha i prelepa. Sve vreme je drzao moju ruku kod sebe i povremeno je ljubio.

-Dobro ti stoji crvena. -kaze odjednom i ja ga pogledam

-Stvarno? Nisi me video kao crnku. -

-Kako smo krenuli, verujem da cu uskoro. -nasmejem se

-Nikad se ne zna. -slegenm ramenima

-Kod tebe se nikad ne zna, ti si kao more... nekad podivljalo a nekad mirno da pomislim da nesto nije u redu. -zagledam se u njegov profil

-Niko me nikad nije uporedio sa morem. -kazem iskreno a on me pogleda kratko.

-Tako bih te najbolje opisao. -stavim ruku na njegov potiljak i pomazim ga.

-Hvala ti. -izgovorim i on se zacudi

-Za sta?

-Sto si strpljiv, sto me razumes... -naslonim glavu na njegovo rame.

-Ni sam ne znam zasto. Ima nesto u tebi Katja...

-A mozda ima nesto u nama... -nasmesim se

-Mozda.