17

255 18 4
                                    

Karlos

U kupatilu sam se hladio dobrih petnaest minuta. Crna spavacica na vatrenoj plavusi je zasigurno ubitacna kombinacija sto sam kasno shvatio. Da li cu ispasti kreten ako nasrnem na nju? Jako je zelim. Umijem se jos jednom hladnom vodom i zavijem peskir oko struka. Hajde mali, nisi u pubertetu jebote! Odrzim sebi lekciju i kad udjem u sobu zateknem gospodjicu kako lezi na ledjima i cita knjigu. Knjigu? Gde je našla jebenu knjigu? I moze li biti savrsenija? Osim sto me laze ali to je sluzbena tajna ako cemo iskreno.

-Uzivas? -pitam dok trazim bokserice u koferu.

-Nemas pojma koliko. -kaze cudnim tonom, okrenem se i shvatim da je sputila knjigu i gleda u mene.

-Katja... -morao sam da se nasmejem

-Imas dobra ledja. -prokomentarise tako opusteno da me odusevljava

-Da vidis tek ostatak. -namignem joj i ona prevrne ocima.

-Ne volis lazove, secas se? -kaze iziritirano

-Mogao bih da ih zavolim, u Barseloni smo! -dignem ruke u vis

-Necu te dovoditi u iskusenje. -sada ona meni namigne i vrati se citanju knjige.  Navucem bokserice dajuci joj pogled na golu zadnjicu ali nije me briga. Bar je zategnuta. Krenem ka krevetu protezuci vrat. Vidim da me gleda iznenadjeno.

-Sta? -pitam pre nego sto se uvucem kraj nje

-U tome ces spavati? -pita ocajnicki

-Vidis kako je sad. -nasmesim se i legnem pored nje.

-Previse si blizu. -kaze u trenutku kad osetim njenu golu, toplu butinu na mojoj.

-Problem? -pitam zainteresovano a ona me pogleda ljuto

-Meni ne! -kaze nadureno

-Citas psihologiju? Stvarno? Ocekivao sam pedeset nijansi sive ili tako nesto... -dosadno mi je, peckam je. A njeni komentari su uvek zanimljivi.

-O seksu znam i previse, psihologija je nepresusna grana. -odgovori demokratski i ja klimnem glavom.

-O seksu znas i previse? -podignem obrvu zabavljeni na sta mi uputi prekoran pogled.

-Samo to si cuo? -razocarano pita

-Samo to me interesuje... -nakezim se. Ostavila je knjigu i ugasila svoju nocnu lampu.

-Laku noc Karlose. -kaze i okrene mi ledja.

-Ne spava mi se.  -kazem joj

-Nije moj problem. -odgovori i ja se tiho nasmesim. Ova zena je car.

-Sta zelis sutra da radimo? -pitam u nedostatku sna

-Da radim. -kaze nezainteresovano

-Aha, dakle nastavljas, mislio sam da ti pokazem centar.

-Mozda kad zavrsim. -zene bi trebalo da padnu na ovo ali ja se zakacim za kompletno nezainteresovanu licnost. Zanima je samo posao, spavanje i eventualno trening. Kad malo bolje razmislim, znam je bolje nego sto sam mislio.

-Katja? -pozovem je da proverim jel zaspala.

-Mm? -sanjivo kaze

-Nista. -predomislim se sa svojom odlukom i okrenem se na drugu stranu. Koliko smo se nas dvoje zapravo zbilizili? Zasto Katja krije stvari od mene? Dobro, razumem da je to posao ali ne mogu da procenim da li je i ona zainteresovana za nas isto kao sto sam ja ocaran njom. Sa nama sve ide tako prirodno i tako strastveno a opet smo u sustini postali dobri prijatelji na cemu ja ne zelim da ostanem svakako. Sa tim mislima utonem u san i nije ni cudo sto se od celog sna secam samo mene i nje na nekom nalustenom ostrvu kako se glupiramo i zabavljamo. Cak nisam ni sanjao da je jebem ili neke prostote. Bio je to samo iskren smeh i toliko realan splet dogadjaja da sam lako poverovao da je stvarnost

Ulovi mi ribu Karlose.

Kako? Nemamo nista...

Izmisli nacin! Jede mi se riba!

Dobro evo! -krenem ka moru i za divno cudo uhvatim ogromnu ribu.

To!!!! Sad mi napravi susi od toga! -pljeskala je rukama, srecan sam sto sam je usrecio

Kako Katja, ja ne znam to! -gledam u ogromnu ribu

Karlose! Ako me volis napravices!

Ne znam kako!

Karloseeee! -besna je

Karloseeee

-Karlose!!!-trgnem se i shvatim da me Katja stvarno doziva.

-Stezes me idiote! -rasanim se i shvatim da sam je crvsto zagrlio oko vrata pribijajuci uz sebe. Popustim stisak i ona ustane u sedeci polozaj.

-Sta se desilo? -pitam dezorijentisano

-Previse si me stegao, bilo mi je vruce. -kaze i ustaje u onoj prekratkoj spavacici. Otvara terasu i seda na jednu fotelju. Mrak je. Pogledam na sat i vidi da je tri ujutru. Ustanem i dodjem do nje oa sednem u fotelju do.

-Izvini, nisam imao osecaj. -iskreno kazem i ona se nasmesi

-Kao neki medved si dok spavas. -kaze smeskajuci se

-Stvarno? Zasto? Ugojio sam se? -pogledam u svoj stomak, nije da nisam.

-Ogroman si po prirodi pa se ceo rasiris, jedva da ostavis prostor za mene. Jesi li nekada ziveo sa devojkom? -pita znatezeljno. Zabacim glavu u fotelju.

-Ahh, dva puta.

-Zasto ah?

-Ne bih ponovio.

-Ma je li? -o ne, pogresan potez

-Bile su klinacka faza. -kazem joj i ona klimne glavom.

-O. Znaci nista skorije. -zamislila se

-Nisam imao kad. Sta je sa tobom? -prosla je rukom kroz plavu kosu, voli to da radi cesto.

-Nemam vremena takodje ali na primer ne bih ponovila vezu sa kolegom. -pogleda u mene i zainteresujem se

-Zasto?

-Previse vidjenja u toku nedelje dolazi do gadjenja i dosade. Plus zna svaki tvoj korak i nikad nije neobavesten. -prevrne ocima

-Ja volim da znam gde mi je devojka, takav sam tip ali to za svakodnevno vidjanje jesi u pravu.

-Imao si istu situaciju? -pita kao iz topa

-Ne, nisam jebao sekretaricu. - slatko joj kazem jer znam zasto pita

-Zasto koristis termin "jebao", mozda bio u vezi?

-Nisam bio u "vezi", od srednje skole. -

-Jasno zbog cega. -prokometarise ali malo glasnije nego sto je htela. Dovoljno glasno da je cujem.

-Sta si rekla? -zabavljeno pitam na sta ona odmahne glavom

-Nista. -kaze smeseci se

-Katja... -zarezim dok ustajem i podizem je. Naslanjam je na ogradu terase i obavijem ruke oko nje

-Ne koristi priliku. -prekori ne

-Ti si prilika. -kazem i ona se nekako zaledi. Nije ocekivala moj komentar. Gledala je u moje usne pa u moje oci. Pokusavali smo da se odupremo, lagao bih kada bih rekao da nismo ali jednostavno mislim da smo u istom trenutku pomisli " Zivot je jedan" i tad su sve barijere pale. Pritiskom mojih usana na njene, uzvracanje njenim jezikom i samo opipavanje nasih tela doveli su prvo do teturanja a zatim do mog nestrpljenja u vidu podizanje nje u narucje.

Svaki komentar je dobar komentar;)

Diskretna Место, где живут истории. Откройте их для себя