Diskretna

12

-Lepo smo se proveli na bazenu, mogli bi da idemo cesce. -Karlos ne prrestaje da prica u liftu nase zgrade.

-Zasto? Volis da plivas? -podognem obrve

-I to a i volim da te gledam u kupacem. -namigne i ja se nasmejem

-Drago mi je.

-Drago ti je? -ne prestaje

-Drago mi je Karlose, nisi jedini. -namignem sada ja njemu i stignemo na moj sprat.

-Treba pomoc oko tusiranja? -kaze dok izlazim.

-Za sada ne treba. -okrenem se ka njemu.

-Pravicu neki biftek veceras. Dodji. -kaze tik pre nego sto se vrata zatvore. Nasmesim se i udjem u stan.

Nakon sto se istusiram proverim mejlove i sve po redosledu. Stigne mi u tom trenutku poruka od Maksa sa lokacijom Igora Sajkovskog. Minut posle me i pozove.

-Maks? -javim se vec oblaceci se jer lokacija znaci samo jedno.

-Krenuo je ka napustenom skladistu, sigurno ne da proseta, kreni odmah! -kaze brzo

-Jasno! -kazem i ostavim telefon. Obucem crnu opremu i uzmem nož koji stavim oko butine, jedan pistolj i rukavice za svaki slucaj. Vezem kosu u pundju sto preciznije i krenem odmah. Uskoro sam mu bila za petama i taman sto je stigao stizem i ja. Parkiram malo dalje da me ne bi uocio i izadjem iz auta. Izlazi on i jos dva muskarca za koja se vidi da su pratnja. Cim udju unutra osmotrim ogromnu jednospratnu zgradu i uocim prozore sa strane. Lagano se prikradem i bacim pogled na prozor.

Igor Sajkovski sa svojom pratnjom dolazi do nekog bradatog coveka, takodje sa pratnjom i rukuju se. Pricaju. Uslikam par fotki. Kako da udjem sad ? Osmotrim jos jednom sve ulaze i skontam da je sporedni najbolja opcija. Nece se cuti ako ga obijem i nece me videti. Krenem na zadnji ulaz ali zateknem jednog coveka na vratima.

-Sranje. -kazem sama sebi i pomerim se me ne vidi. Lik ladno slaze onu kocku. Toliko o tome. Uzmem kamen i bacim ga preko njega da padne na drugu stranu. On se okrene ka tamo a ja se brzo prikradem iza njega, stavim mu ruku na usta i lagano ga oborim na pod u dva poteza. Procenim da ce biti u nesvesti bar sat vremena. Udjem na vrata i taman uspem da uocim trenutak kada se dogadja posao. Ukljucim kamericu koja mi je na kragni i lepo naculjim usi.

-Imam milione rubalja, ali ne smem sve odmah da ti dam. -kaze Igor brojeci neke pare. To je ruski rubalj.

-Onda cemo u pet navrata, odgovara li? -ovaj preko puta njega govori.

-Mogu li da se oslonim na tebe? -

-Nisam ovde da se igram.Zbog Mikela sam i dosao, on me zanolio. -kaze bradati.

-U pravu si, samo sam paranoican.

-Traze te Rusi? -bradati mu dodaje dolare a ovaj njemu rubalje.

-Ne još, nisu skontali. -namigne mu i skontam da se razilaze pa brzo izadjem na zadnja vrata i potrcim do auta. Taman kad udjem ugledam ih kako izlaze i cim vide ovog njihovog kojeg sam sredila vade oruzju i gledaju okolo. Dam gas i izgubim se.

Stignem kuci, posaljem sve dokaze Maksu i ostavim pistolj u sef. Zacujem svoja creva kako krce. Gladna sam. Pogledam na sat. Pola devet. Nadam se da je biftek gotov. Pustim kosu iz pundje, uzmem vino iz frizidera i krenem kod svog komsije.

Pokucam na vrata i kroz bogami minut otvara Karlos u sortcu i bez icega gore. Znam da sam ga videla danas na bazenu ali u ovom izadnju je jos britalniji. Pocese se za glavu i nasmeje.

-Dosla si. -

-Gladna sam, je li veceras gotova? -prodjem pored njega nonsaltano i osetim se smeska dok zatvara vrata.

-Upravo, jos salata. -spustim vino na radnu plocu u kuhinju.

-Umirem. Nadam se da dobro kuvas .aprodje pored mene i nastavi da secka zelenu salatu. Vešt je. Vidi se odmah kako barata sa nožem.

-Sumnjas? -baci pogled.

-Otvoricu vino. -iskuliram pitanje. Pokaze mi gde je otvarac i case. Otvorio mi je vino. Krenem da sipam i on se pribije uz mene sa ledja i uzmem mi flasu.

-Pusti. -kazem i uhvati flasu za samo dno u naspe kao profesionalac.

-Wau. -pobegne mi sa usana

-Probaj. -kaze i ja uzmem flasu i izimitiram ga.

-Zato slusi to dno. -kaze mi i odmakne se od mene i nastavljajuci da secka salatu. Odjednom mi je vruce. Probam vino.

-Mm, odlicno je. -pogleda me i nasmeje se a ja se zacrvenim.

-Salata je gotova, hajde. -sednemo za sto i krenemo da jedemo.

-Ovo je odlicno. -kazem iskreno. Sve je po mom ukusu.

-Drago mi je da ti de dopada.

-Prejela sam se. -kazem kada konacno spustimo pribor. Otpijem vino i on mi dospe jos.

-Nisi trebao. -kazem

-Zasto? U vinu je istina. -nasmesi se

-Hoces li prestati sa tim istinama vise? -

-Cenim iskrenost. -kaze ozbiljno.

-Iskrena sam, shvatices ako ti ikad budem rekla. -kazem gledajuci u svoju casu. Zelela bih da mogu da budem iskrena sa njim, zarko zelim da mu kazem sve, razumeo bi znam ali...

-Okej, rekli smo da necemo o tome ali mogu li da te pitam nesto drugo? -pogledam ga.

-U vezi cega?

-Samo mi odgovori iskreno. -prevrnem ocima.

-To znaci da hoces?

-Hocu. -kazem

-Da li me se plasis? -pita mrtav ozbiljan i ja se nasmejem.

-Ne, jesi li okej? -dodirnem ga za ruku ali on je mrtav ozbiljan.

-Zasto onda nosis sedmicu? -pita i ja se zaledim.

-Kakvu sedmicu? -napravim se luda.

-Na butini Katja, osetio sam pre. -progutam knedlu.

-Ovaj... moram da idem. -ustanem uzurbano i on mi prepreci put.

-Opet ne mozes da mi kazes? -pogleda me u oci.

-Zelim da ti kazem. -izjavim nekako tizno i vidim mu nadu u ocima

-Reci mi. -moli me

-Izvini. -prodjem pored njega i izjurim iz stana. Vec u liftu sam pocela da placem kao malo dete. Mislim da po prvi put mrzim svoj posao. Tako bih zelela obican zivot i mene kao obicnu zenu. Sminkerka, sekretarica, medicinska sestra, advokatica... bilo sta. Bilo sta sto bih mogla da ne krijem kd novih ljudi. Bilo sta sa cime ne bih morala da se selim na svakih dva meseca.