Diskretna

23

Karlos

Nikada vise necu da pijem. Skoro sam da zaboravio kakvog je ukusa mamumrluk. Dohvatim bokal vode koji stoji pored kreveta, sklonim poklopac i nalijem pola u usta. Voda. Tako fina voda. Otvorim oci sirom i malo me zabole od svetlosti. Ko je podigao roletne?

-Dobro jutro sunasce! -vidim Gio kako ulazi smeska se.

-Jutro. -procistim grlo

-Brat te ceka da doruckujemo, hajde, ni on ne izgleda nista bolje. -kaze i izadje iz sobe. Ustanem i umijem se a onda se zaputim ka trpezariji.

-Jebem li ti seme pijano! -cim udjem Pablo me ganja

-Sta je sa tobom? I ti si pio? -gledaju me kao da nisam normalan

-Pa ko ti pravio drustvo majmune jedan! -kaze dok mase nozem.

-Oprosti, prekid filma. -sednem i napunim tanjir.

-Jel alkohol izlecio slomljeno srce? -Gio me pita a ja je samo presecem pogledom

-Ne podsecaj me, kako ti uooste znas? -namrstim se dok punim usta

-Imala sam interesantan poziv sinoc. -namigne mi a ja spustim pribor i progutam ogroman zalogaj.

-Katja? -da mi neku nadu dok klima glavom.

-Sta kaze? Zasto je otisla?

-Polako smekeru! Ne sme da se javlja dok ne resi neki problem, nije htela ni meni da kaze, vezano je za posao. -

-Koliko ce to trajati? -pitam iznervirano

-Ne znam Karlose, zar nije najbitnije da te nije ostavila? -uperi viljuskom u mene

-Da ali...

-Onda cuti, cekaj i cuti! I nemoj vise da pijes! -klimnem i nastavim da jedem. Mozda ipak ima nade. Mogla je da mi javi bar porukom, zasto je zvala Georginu a ne mene? Kad alkohol popusti opet osecam isto probadanje u grudima, izgleda da se necu trezniti dok se ona ne vrati... jadan ja.

-Moram do toaleta. -ustanem dok me njih dvoje gledaju

-Dobro sam! -kazem pre nego sto me pitaju. Odlicmo sam samo mi je super ideja pala na pamet. Bacim pogled u prolazu na sto da vidim da li je Georgina negde stavila svoj telefon. Super, cim nije tu u dnevnoj je. Bingo. Telefon je bio na stocicu. Uzmem ga i obradujem se kad vidim da nema sifre. Udjem u toalet i zakljucam se. Zadnji poziv je Katjin. Udahnem duboko kao neka pickica i stisnem slusalicu. Stavim telefon na uho i cekam. Malo se cak i uzbudim.

-Gio? -javlja se i neka toplota prodje mojim telom.

-Katja. -kazem i nastupi tisina.

-Neces ni da pricas sa mnom? -sednem na poklopac wc solje.

-Karlose nije tako. -tiho kaze

-Bas tako je Katja, zasto si ovo uradila? -boli me kada pricam ali se suzdrzavam da ne povisim ton.

-Ispao je problem...

-Mogla si da javis! -ustanem

-Nisam! Hitno su me odveli! -zacutim

-Odveli? Jel sve u redu?

-Karlose ne bi smeli da smo u kontaku, nemoj me zvati? -

-Katja! -i gotovo, prekinula je. Pozovem je opet ali nedostupna. Jebote! Izadjem iz kupatila i zateknem Geroginu i mog brata prekrstenih ruku kako me gledaju.

-Idemo u Rusiju! -odlucim u trenutku a njih dvoje se samo pogledaju.

-Idemo? -Pablo se pocese za potiljak.

-Da, Gio zna gde Katja zivi zar ne? -pogledam u nju koja je napucila usta i kao misli se.

-Imas srece sto sam uvek za ljubav! -zagrlim je

-To snajka! Pakujte se! -i tako sam resio da cu zasnati sta se desilo Katji makar me kostalo vremena i zivota.

...

-Stvarno? Kofer Georgina? -podignem obrve kad mi u avionu Pablo kaze koliko prtljaga je njegova verenica ponela.

-Otkud mogu da znam koliko ce vase mirenje trajati? A i to je zimska garderoba, zauzima vise mesta... -slegne ramenima a ja izdahnem dok se Pablo smeska.

-Pa zavodnice koji je plan? -Pablo me provocira dok podize noge i ispija sampanjac.

-Da i mene zanima! -Georgina se nasloni na njega i gledaju me kao film.

-Bas cu vama da pricam svoje planove. -okrenem se ka prozoru

-Zbog tebe smo u avionu i idemo u Rusiju! Bolje bi ti bilo da pocnes da pricas! -Georgina me prekori i malo se plasim te zene, ipak je i ona bila agent.

-Dobro! -dignem ruke

-Prvo da saznam zasto je tako naglo otisla, onda da pokusam da resim to a onda da je sutnem. -oboje izbece oci na mene

-Molim? Zasto bi se trudio toliko? Da bi je na kraju ostavio?

-Pa da. -nasmesim se

-Ali zasto? -i Pablo me pita

-Prvo cu da se potrudim i dokazem da smo mogli zajedno da resimo sve i kada to resimo pokazacu joj koliko me povredila i ostaviti.

-I mi idemo samo da bi joj ti pokazao da ste mogli da resite sve ali ipak ces je ostaviti? -Gio zbunjeno mlatara rukama

-To je prvi deo. Drugi deo je kada ona shvati da smo stvoreni jedno za drugo, dodje u Dubai, moli me da joj oprostim i otrpilike se preseli kod mene u tom periodu i ostalo je slicno vasoj prici. -oboje me gledaju otvorenih vilica.

-Bar ne idemo za dzabe. -Pablo slegne ramenima.

-Naravno da ne idemo! -nasmesim se svom planu i zavalim u sediste dok gledam nebo ispod nas.

Ja sam skroz zaboravila juce da izbacim sve, ide sad.... Sori