Diskretna

22

Katja

-Sedi. -Maks kaze kad udjemo u prostoriju za saslusanje.

Naterao me je da se spakujem, vratio privatnim letom u Rusiju i prvo smo dosli u agenciju. Niko nije hteo da mi kaze sta se dogadja.

-Hoces li progovoriti vec jednom? -iznervirana kazem dok sedam.

-Cekamo Vladimira. -namrstim se

-O cemu se radi Makse? -

-Zasto mislis da cu ti reci ako nisam do sad? -vidim da je ozbiljan a to lici na njega ali ne ovoliko.

-Izludecu. -izdahnem. U sobu ulazi Vladimir sa nekom fasciklom. Daje znak ka staklu. Znam sta to znaci. Razgovor se snima.

-Zdravo Katja, fino izgledas. -prokomentarise i obojica sedaju naspram mene.

-Pocnite vec jednom! -

-Polako, dugo cemo razgovrati, to je poslednje sto ce izostajati. -vec cupkam nogom jer ne mogu da izdrzim. Vladimir otvara fascikku i gleda papire i neke slike. Na sto stavi jednu sliku i pruzi mi je. Odmah skontam da je na slici Karlos. Ne Karlos kog ja poznajem, u odelu ili nekoj atlet majici. Karlos na ovoj slici je bio u uniformi SSW. Namrstim se i vratim pogled na njih.

-Poznajes ovog momka zar ne? -Maks me pita

-Poznajem. -kazem kratko ocekivajuci razjasnjeje.

-Da li znas da je pripadnik SSW agencije? -razmislim

-Znam. Istrazila sam ga. -slazem

-Odlicno. U kakvim ste odnosima? -stegnem zube, zasto me ovo pitaju?

-Prijateljskim. -Vladimir digne obrve a Maks izdahne.

-Pokusaj opet Katja. -kaze mi Vladimir smeskajuci se

-Cemu vodi ovaj razgovor? Imam prava da znam. -izbegnem pitanje

-Dobar pokusaj, idemo redom. Saznaces sve. -Maks me pogleda i ja izdahnem.

-Da li si delila informacije od znacajne vaznosti sa Karlosom Riverom, pripadnikom agencije SSW. -udahnem

-Nisam. -kazem jasno i Maks se nasmeje

-Zar ne mislis da ides kuci veceras? -Maks me opomene

-Nisam delila nista sa njim, sam je saznao neke stvari. -kazem i pogledam ih kao malo dete. Njih dvojica razmene poglede i Maks upise nesto u racunar. Vladimir digne ruku ka staklu i ovi ugase snimanje.

-Katja, razumem sta ti se dogodilo, zaljubila si se, svima se desi ali moras da pricas cinjenice, upasces u jos veci problem. -pocinje da me hvata panika. Sta ako izgubim posao?

-Vladimire, kunem se nista nisam delila sa njim, neke informacije su samo dosle do njega, pretpostavljam i da je ulazio u njihovu bazu za moje podatke, nisam kreten jebote! -njih dvojica se opet pogledaju

-Da li si ga koristila za trenutni zadatak? Reci mi iskreno. -napravim pauzu pre nego sto odogovori

-Sam mi je prijavio sverc u njegovoj firmi i ponudi pismeni dokaz na koji sam priznala. -obojica klimnu glavom.

-Probacemo da te izvucemo, jos par pitanja.-Vladimir digne ruku i da znak da se krene sa snimanjem.

...

-Suspendovana si na dve nedelje dok ne utvrdimo cinioce i cinjenice. -Roman, sef agencije mi govori dok smo u njegovoj kancelariji.

-Razumem. -kazem dok mi knedla stoji u grlu.

-Katja, jedna si od najboljih ali pravila su pravila. -kaze mi dok ustajem

-Shvatam. -kazem dok krecem ka vratima

-Katja? -dozove me pa se okrenem

-Potrudi se da ne budes u kontaktu sa doticnim agentom SSW dok se ovo ne zavrsi. -klimnem bolno jer znam da misli na Karlosa i izadjem iz kancelarije . Prodjem rukama kroz kosu dok disem duboko. Procice i ovo. Mozda nekada ...

Moj stan je relativno nov i hladan. Vrlo cesto sam na zadacima van drzave tako da i nije koriscen toliko. Spustim kofere i natocim sebi casu vina. Flasu kvalitetnog vina u frizederu uvek imam. Zamislim se nad praznim prostorom i pomislim koliko mi je lep bio onaj u Dubaiu. Nekako topao i lepo sredjen. Moda nije ni do mesta vec do ljudi koji te okruzuju. Da sigurno je to u pitanju.

Roditelje nemam, ostavili su me na ulici sa nepunih godinu dana . Ne znam ni da li me je kstavila majka, otac ili oboje. Nikada nisam zelela ni da saznam. Ono sto znam je da su me Rusi koji su tad radili u agenciji nasli i postarali se da imam krov nad glavom kao i koru hleba da pojedem. Kako to i biva, sve vise sam provodila vremena u agencija, fakticki sam tubi porasla. Zelela ili ne, posao mi je uvek delovao zanimjlivo. Prvu obuku sam odradila sa nepunih sesnaest godina. Prvu znacku sa osamnaest a prvu pravu platu sa dvadeset.

Agencija je moja porodica i moj zivot. Ne bih mogla sebe da zamisljm u nekom drugom poslu. Kane mi suza niz obraz koju nisam zelela ali kad pomislis na to sta se sve moze dogoditi, pocnes da osecas tugu i prevrnemo.

Ne znam da li bih podenla krah moje karijere ali tugu koju zaista nisam ocekivala je bila tuga za Dubaiem. Ma koga ja lazem! Tuga za Karlosom me je stigla. Razmisljam o tome kako ce shvatiti moj odlazak i odjavljen stan. Mislice sigurno da sam ga iskoristila. Ne mogu da podnesem samo misli o tome. Uzmem telefon i pomislim da pozovem Georginu. Prazna flasa me natera da to i uradim. Javlja se posle tri cetiri zvona.

-Gio? Katja je. -kazem nervozno

-Katja? Dobro si? -pita tiho, šapuće.

-Jesam, u Rusiji sam. Komplikovano je.. -

-Verujem da jeste, treba li ti nesto?

-Ovaj... nista samo.. -ne znam ni kako da je pitam

-Kod nas je. Napio se kao majmun. -izdahnem

-Zbog cega? -

-Sta mislis? Bio je do tvog stana, video da te nema. -zazmurim

-Misli da sam ga iskoristila zar ne? -pitam pokusavajuci da ne zaplacem

-Nije bitno, objasnices mu kad se vratis. -pokusava da me ohrabri

-Ne znam Gio, da li cu se vratiti... -stavim ruku na grudi, srce mi bije kao ludo

-Kako? Jel nesto ozbiljno?

-Suspendovana sam za sada, videcemo. -cujem je kako uzdahne

-Procice i to Katja..

-Hoce. Sutra ako bude pitao, reci da ne smem nikome da javljam i da ako sve prodje kako treba, obajsnicu mu.

-Vazi. Ne brini nista.

-Hvala Gio, laku noc.

-Laku noc. Budi jaka. -klimnem glavom i prekinem a onda vodopad mojih suza i maraton tuznih pesama.