Diskretna

27

Katja

Ozenice me. Zamisljeno gledam u Maksa i Vladimira koji prizaju ruku Karlosu. Doveli su me iza stakla da posmatram ceo razgovor tj ispitivanje. Nisam ocekivala bas da cujem stvari koje sam potajno i znala, par puta je pokusao da mi kaze da je zaljubljen ali sam bezala... bezala od priznanja jer sam znala da se isto tako i ja osecam.

Nikad u zivotu mi se nije desilo da se zaljubim ovako brzo i osetim da mi osoba prija u svakom mogucem smislu kao Karlos. Sednem na stolicu iza mene.

-Okej si? -Natasa me pita dok mi pruza casu vode. Klimnem unezvereno otpijajuci gutalj.

-Nikad te nisam videla takvu Katja, plasis me. -pogleda u nju i uspem da se osmehnem.

-Samo sam iznenadjenja. Ne znam sta cu sad. -Natasa i ja nikad nismo bile drugarice ali smo koleginice dugo i zna sve moje faze jer smo nebrojeno puta zamalo izgubile zivot.

-Ne delis ista osecanja? -pita me i ja se pogledam

-Ne! Mislim, i ja njega volim ali... -zastanem.

Upravo sam priznama Natasi a i sebi da ja vokim ovog coveka. Sta mi je drugo potrebno? Sta drugo zelim da kazem?

-Eto... i to sam ti resila. -slatko se nasmeje i ja ustanem

-Moram da mu kazem! -spustim casu vode na sto i krenem ka vratima ali nisam se ni uhvatila za kvaku vrata se otvore i ugledam Maksa i Vladimira.

-Gde si ti posla? -namrsteni su, sta glume? Gledala sam ceo razgovor.

-Kuci. -kazem

-Roman. -Maks pokaze glavom na gore i to znaci da me ceka u kancelariji.

...

-Situacija je delikatna Katja, bilo je tesko izvuci te iz sranja u koje si upala ali imas srece vise nego pameti. -Roman, covek koji je stvorio moju karijeru i nije ugasio moj zivot stoji ispred mene kao i uvek u velikom odelu i pomalo izguzvanoj kosulji.

-Na sta mislite? -lomim prste u krilu jer ne zelim da zavrsim sa karijerom na ovaj nacin.

-Sakupila si sve sto nam je bilo potrebno i time stekla uslov za hapsenje Sajkovskog. -udahnem duboko

-Drago mi je, da li je uhapsen? -

-Trenutno je dole, na ispitivanju. Zeleo sam da ti budes ta koja ce ga ispitivati ali nazalost to ti trenutno nije dozvoljeno. Maks ce to uraditi .

-Maks zna sta da radi. -kazem iskreno

-Katja, sta ti zelis? -stavio je ruke na sto gledajuci me ocinski.

-Kako to mislite? -zbunim se. Nikada me niko za ovih godina koliko radim nije pitao ovako nesto.

-To sto si cula Katja, zelim da cujem koji su tvoji planovi. Reci mi iskreno, agencija je tvoja kuca i omogucice ti sve sto mozemo. -stegnem šake. Ovo je tesko. Nisam ovako zamisljala razgovor.

-Ja... -udahnem duboko.

-Zelim porodicu. -ispalim i Roman se osmehne.

-Jasno, to svi zelimo, kako mislis da to ostvaris?

Gledam kroz njega jer razmisljam samo o tome kako bih volela da sam sad u Karlosovom zagrljaju da pricamo o buducnosti i pravimo planove.

-Ne znam, samo znam da zelim svoju porodicu, ono sto nikada nisam imala. -suza se sputi niz moj obraz i Roman zaobidje sto i dodje do mene.

-Ustani. -kaze i ja odmah ustanem. On rasiri ruke i ja utonem u medvedji zagrljaj coveka koji mi je, mogu slobodno da kazem, pruzio ovaj zivot.

-Idi, gradi buducnost sa covekom koga volis, tvoja kuca ce te uvek cekati, znas? -kaze i ja ovrisem suze

-Mhm. -uspem da promumlam.

-Zasluzila si to Katja. -

-Hvala Vam. Na svemu ikad. -

...

Dok sam izlazila iz agencije pokusavala sam da obrisem sve tragove plakanja. Onda sam ugledala Karlosa kako sedi na klupi i cupka nogom. Nasmejem se i krenem ka njemu koji gleda u pod i ne vidi me.

-Mene cekas? -kazem i on ugledavsi me automatski ustaje i grli me jako.

-Dobro sam. -kazem dok grlim i ja njega. Odmaknemo se i on me pogleda zabrinuto.

-Sta se desilo? -pita dok mu oci saraju po mom licu.

-Nista, sve je odlicno. -kazem dok se smejem

-Katja, vidim da si plakala. -kaze dok me hvata za lice.

-Oprastala sam se. -kazem i on se namrsti

-Oprastala? -klimnem

-Nadam se da i dalje vazi ponuda za Dubai? -slatko pitam i osmeh se razlije njegovim licem. Ponovo me jako zagrli.

-Volim te. -kaze nesvesno i ja se nasmejem

-I ja tebe volim. -sapnem mu na uvo i on me poljubi jako.