Diskretna

8

Neko sada pije jutarnju kaficu i pusta miks pesama na jutjubu prekrstenih nogu. Evo i ja to isto radim majke mi! Samo sto umesto pesama na repertoaru je razgovor iz hotelske sobe Igora Sajkovskog. Volim svoj posao ponekad, prava drama! Srknem gutlaj kafe i premotam deo gde se cuju uzdasi i zestoko jebanje bez trunke emocije.

-Dobro de! -iznerviram se, odvratni su.

-Tu si. -zaustavim na 3.14 i naslonim se.

Tako si jak!

Mhm.

Je li velika firma otvorena mm?

Sutra.

Da dodjem da overimo novu kancelariju dragi?

Volela bi to? Mmm?

Okej, povraticu.

Krenuce te sreca tako, velike pare ces zaraditi.

Onda dodji.

Kada ?

20h ali ne prilazi dok ne odu svi gosti.

Jasno generale mmm.

Moram do wc-a, cekaj me.

Prebacim audio na wc i aktoviram ga u to vreme. Da vidimo da li je stavrmo imao potrebu.

Cuje se prvo suskanje a onda ukljucije mlaz vode. Posle par sekudni ide mjegov priguseni glas. Ukljucim opciju da iskristalise zvukove i naculjim usi.

Jesi li sve zavrsio?

Dobro, pozovi i njih. Zvanice su zatvorene, svi su potvrdili.

Bitno je da niko sem zvanica ne bude unutra cujes li?

Zvacu te.

Kraj razgovora. Gasi vodu i izlazi iz kupatila. Ostatak je bilo samo njihovo izivljavanje tako da sam zatvorila telefon i zamislila se. Kako cu ovo izvesti? Posaljem poruku štabu.

Imamo li ulaz za veceras?

Srknem jos malo kafe pa odem i obucem se za trenimg. Zapostavila sam ga dva dana i vec se osecam zakrzljalo. Bice ovo naporan dan. Uzmem patike i krenem ka teretani koja se nalazi u zgradi. Stigne mi odgovor.

Veceras ces morati sama da se snadjes, srecno!

Spustim telefon pored trake i krenem odmah sa trcanjem da izbacim sve iz sebe. Dok trcim razmisljam, mozgam i jedem se sve dok mi nesto ne padne na pamet. Imam neke klasicne metode ali Sajkovski je delovao ozbiljno da niko ne sme da bude uljez tako da moram biti jako oprezna. Prelistavam sve opcije u glavi i polako sklapam sliku. U tim mislima mi prodje skoro pola sata kada napokon pritisnem stop. Predjem odmah na dzak jer nikada se ne zna, mozda bas veceras zatreba.
Zamisljam sliku mesta gde ce se to odrzati i sve moguce ulaze i izlaze, profesionalna deformacija. Razmisljam da li da promenim izgled s'obzirom da sam vec jednom bila u njegovom prisustvu ili da se samo malo vise doteram. Ono je bilo dnevno izdanje. Osetim da neko stoji iza mene. Znam da je prazna teretana bila? Ne razmislajuci samo pruzim ruku i zarotiram je pozadi okrenuvsi se ka toj osobi. Muksaraca se hvata za nos i naslanja na zid. Muskarac.... Karlos!

-Jebote! -drzi se za nos koji krvavi. Pomaknem se sa mesta i brzo mu pridjem.

-Aaa! Zasto se sunjas! -iznerviram se

-Oprosti ali bas u nos? -zmuri od bola

-Izvini! Uplasila sam se. -slazem

-Sa ovakvim udarcem ja treba da se plasim, gde si naucila ovo? -kaze dok brise krv

-Trenirala sam jedno vreme boks. -slazem opet i on poveruje

-Ne prestaje! -makne ruku kad mu dodam maramicu.

-Moras da isperes, hajde! -odvedem ga u zenski toalet i sedne na wc solju a ja uzmem stvari koje su bile tu i improvizujem prvu pomoc. Agenti svasta znaju.

-Izvrsicu tamponadu, budi miran. -kazem dok pravim tupfere od toalet papira.

-Nisam ker. -kaze namrgodjeno i ja se nasmejem

-Smesno a? -

-Izvini... -nevino kazem i on se nasmeje

-Ne smesno je. Sa tobom samo neke interesantne situacije.

-Da interesantno sam ti zamalo slomila nos. -kazem dok mu fiksiram nos. Odjednom me stegne za butine odmah ispod dupeta i ja spustim pogled.

-Boli... -kaze kao nestasni decak i ja se nasmejem

-Samo zato sto je zbog mene! -zapretim prstom

-Toliko mi dugujes. -nasemeje se

-Sad ces tek videti! -stisnem malo i on me jos vise stegne.

-Agh! -pobegne mi osmeh i on me najedmom blago udari po dupetu

-Hej! -pogledam ga

-Kvit! -podigne ruke u vis u znak odbrane

-Ostaces bez nosa! -nastavim sa tamponadom

-Sad si pocela da treniras kad i ja, izgleda da nam je sudjeno. -kaze zamisljeno

-Da... sigurno.

-Ne verujes u sudbinu? -zapitkuje

-Verujem.

-Onda se prepusti.-kaze nekako dublje i zagleda se u moje usne

-Tebi? -pitam tiho, zavodljivo.

-Ti meni, ja tebi. -

-Pf! -vratim se brisanju njegovog nosa

-Katja, Katja... -uzme maramicu sa kojom sa ga brisala i baci je. Pogledam ga zacudjeno.

-Prepusti se. -opet govori i u sledece trenutku hvata moju glavu i vuce je ka debi. Usne nam se sudare i taman kada hocu da se maknem od njega on produbluje poljubac i ne ostaje mi nista sem da obuhvatim njegovu glavu i uzivam u poljupcu. Ispipava moje telo u helankama i vuce me ka sebi. Opkoracim ga i bude nam lakse u gasenju strasti ili ipak rasplamsavanju iste. Nikada u zivotu nisam hila ovako napaljena sa nekim i toliko neodgovorna, u stvari, znam odlicno sta radim ali ne zelim da de oduprem.

-Uu izvinjavam se! -neko izgovori i ja se odovojim od Karlosa i pogledam ga.

-Šš! -pokaze mi da cutim i ja klimnem glavom. Devojka koja je uletela samo uzme papir i izadje odmah. Cim zatvori vrata ja ustanem i krenem ka ogledalu.

-Gde ces? -kaze dok ustaje i krece ka meni.

-Nazad da zavrsim trening! -kazem dok zatezem rep.

-Nismo zavrsili... -hvata me za struk otpozadi i naslanja se na mene da dobro osetim kako nismo zavrsili.

-Nije trebalo ni pocinjati ovde... -kazem gledajuci ga u odrazu

-Nastavicemo kod mene? -ugrize me za vrat

-Ne danas! Ah!-

-Zasto ne danas? -namrsti se

-Imam neki dogadjaj veceras...

-Imam i ja ali bih otkazao zbog tebe. -kaze mazno

-Polaskana sam. -stavim ruku na grudi i odvojim se od njega.

-Ali neces otkazati? -pita smoreno

-Posao.. -slegnem ramenima.