Diskretna

15

Karlos

Ugasim auto i izdahnem. Okrenem se ka suvozacevoj strani. Katja spava. Zaspala je na pola puta. Naslonim glavu na sediste dok je posmatram. Crvena perika joj iznenadjujuce dobro stoji. Nasmesim se. Ne zelim da je budim. Izadjem iz auta pa otvorim vrata sa njene strane i lagano je ponesem do lifta. U liftu se razmisljam malo ali na kraju ipak pritisnem samo moj sprat.

Stan mi je uredan, sreca pa je bila cistacica danas. Smestim je u moj krevet i pokrijem. Zevnem i ja pa odem da se istusiram, navucem bokserice i legnem do nje. Mislim da sam prvi put zaspao bez telefona ili tv-a, ovaj put mi je bilo zanimljivije da gledam u usnulu Katju. I tako sam i ja utonuo u san.

Katja

-Mm. -stavim ruke na oci. Svetlost me tako iritira. Otvorim oci i ugledam Karlosa kako bezbrizno spava na stomaku do mene. Rasanim se automatski i otrcim do kupatila. Uplasim se kad vidim da na glavi i dalje imam periku koju odmah skinem i bacim, nije vise za koriscenje. Umijem se i tako skinem preostalu sminku. Protresem kosu i izadjem iz kupatila.

Paznju mi skrene mracan hodnik, kako tu nema svetlosti? Krenem ka mraku gde se samo vidi mali ekran sa tipkama. To je sifra za vrata. Namrstim se. Sta Karlos ima u toj sobi? Krenem da kucam hakerski trik za sve sifre ali nakon toga mi zatrazi otisak prsta. Jaka zastita, hm? Odustanem i samo se vratim ka sobi razmisljajuci da li sam ja jedina koja nesto krije?
Karlos se proteze, verovatno sam ga probudila.

-Dobro jutro. -kazem pomalo postidjeno, ne znam ni kako sam dospela do njegovog stana, verovatno sam zaspala.

-Katja... -nasmesi se slatko.

-Zaspem sa crvenokosom, probudim se sa plavusom. -kaze i ja se nasmesim pa sednem na krevet

-Izgleda da je tako. -kazem cackajuci posteljinu.

-Jesi li se naspavala? Nisam hteo da te budim sinoc. -protegnem se

-Aham, kao beba. -

-Drago mi je. -skine posteljinu sa sebe i o Boze. Spavao je do mene u boksericama. Progutam knedlu kada ustane i ode do wc-a.
Uzmem svoj telefon i zaprepastim se kad vidim deset propustenih poziva od Maksa. Brzo ga okrenem i izadjem iz sobe.

-Maks. -kazem hvatajuci se za glavu.

-Dobro gde si ti Katja? Jesi li uopste na zadatku ili sta? -zazmurim. U pravu je.

-Izvini, sinoc sam ostala do kasno. -

-Nadam se da imas informacije.

-Naravno. -sta cu sada da sklopim?

-Dobro, Barselona. Ne gubi vreme. Krenuo je pre sat vremena.

-Barselona? -uhvatim se za glavu

-Da Katja. Problem? -

-Ne, krecem. -prodjem rukom kroz kosu.

-Tako sam i mislio. Javljaj se. -prekinem vezu.

-Sranje! -bacim telefon.

-Barselona i sranje ne idu zajedno, naljuticu se. -zacujem Karlosa i okrenem se.

-Izvini, imam let.

-Pretpostavljam novi zadatak? -kaze nonsalatno dok ulazi u kuhinju.

-Karlose ne smes to da pominjes. Nisam ti to rekla. -kazem ozbiljno

-Ne znas sa kim pricas Katja. -nasmesi se zagonetno dok nasipa kafu. Namrstim se.

-Ides u Barselonu? -podigne pogled.

-Da, hitno je, hvala ti sto si me doveo sinoc. -zahvalim se dok uzimam telefon.

-Imam obaveze u Barseloni koje odlazem vec nedelju dana, zelis li da ides sa mnom?