Diskretna

2

Karlos

-Bela cokolada? -Katja se kao šokira kad joj na pitanje bela ili crna cokolada odogvorim sa Bela.

-Zasto se cudis? -pitam je dok otpijam viski. Tako je zanimljiva sa svim cudnim pitanjima koja mi postavlja.

-Ja cu umreti od nutele a ti mi kazes bela cokolada. -nasmejem se.

-Suprotnosti se privlace. -namignem joj i ona me pogleda prekorno.

-Nikada nisam razumela to ali dobro.

-Ni ja ne razumem ljude koji vole susi pa eto... -kazem jer mi je pre rekla da voli susi.

-Susi je zivot! -naduri se kao. Nikada nisam ovoliko dugo samo pricao sa zenom. Katja je biser. Novootkriveni.

-Pao je mrak! -kaze gledajuci ka prozoru

-Pepeljugo? Moras kuci? -nasalim se i ona se nasmeje.

-Samo mi je brzo proletelo... cetiri sata? -šokira se kad pogleda na sat.

-I meni. -podignem obrve.

-Mogli bismo da krenemo. -kaze i ja pozovem konobara. Oko racuna je bila pometnja ali naravno da joj nisam dao ni da pridje novcaniku vec sam sve platio. Ustali smo i ona se osvrnula.

-Uvek nesto zaboravim. -kaze kad se okrene ka meni.

-Gde zivis? Ispraticu te. -kazem i ona se nasmeje.

-Žalim prinče, u ovoj sam zgradi. -kaze i ja pocnem da se smejem kad stanemo ispred lifta.

-Šta je smešno? -pita me zbunjeno.

-Ipak ces ti mene pratiti. I ja zivim u ovoj zgradi. -krene da se smeje i ona i udjemo u lift.

-Ostaje da saznamo ko ce prvi pokucati na vrata. -kaze namerno i ja podignem glavu.

-Cini mi se da vec znam odgovor. -kazem i ona se namrsti.

-Ja sam ovde. -kaze kad stignemo na deseti sprat.

-Ja sam dva sprata iznad. -nasmesim se

-Nisam to morala da znam. -kaze dok izlazi.

-Teze da se odupres? -nasalim se i ona prevrne ocima.

-Cao Karlose. -kaze slatko

-Cao Katja. -kazem tik pred zatvaranje lifta i popnem se. Sad ostaje samo da cekam.

Katja

Prevrnem sve u torbi i opet sve dzepove na jakni ali nista. Nema mi telefona od kako sam usla u stan. Ne mogu da verujem da sam ga zaboravila. Prihvatim da je sigurno u restoranu jer sam ga tamo zadnji put videla i krenem ka dole. Dodjem do sanka.

-Izvinite, da niste slucajno pronasli telefon na onom stolu? -pokazem prstom na sto za kojim smo sedeli i devojka u sanku klimne i izvadi papiric.

-Gospodin Karlos ga je pronasao, javio je da je u njegovom stanu, ako neko dodje da ga trazi. Ovde je sprat i broj stana. -uzmem papiric i otvorim usta zaprepasceno. Koliko je opasan samo. Ne znam da li da se smejem ili uplasim. Presao je mene? Ruskog agenta?

-Hvala. -kazem kratko i krenem ka liftu. Gledam u onaj paliric i pitam se kad je dodjavola ukrao moj telefon. Moram priznati dobra fora.
Stignem na dvanaesti sprat i pronadjem njegova vrata. Zakucam i kroz pet sekundi, sa osmehom na licu mi otvara Karlos. Skinuo je sako i sada je samo u raskopcanoj kosulji. Njam.

-Katja? -zajebava me izigravajuci da me lrvi put vidi. Dignem papiric i podignem obrvu.

-Stvarno? Prljava igra. -nasmesi se i pokazem mi da udjem. Udjem znajuci da krsim granicu ali jace je od mene.

-Neodgovorno Katja, ostavis telefon u punom restoranu. -kaze kao prekorno.

-Ma je li? -kazem kad se okrenem ka njemu.

-Mhm. Lopovi su svuda oko nas. -nasmejem se i dok mi se priblizava blizu.

-A mozda i ovde sada? -zavodimo se i provociramo.

-Ne licis mi na lopova. -predobar je u ovoj igri.

-Hvala ti, na sta ti licim? -priblizim usne njegovim

-Na nekoga ko je prvi pokucao na moja vrata? -pokaze bele zube i meni dodje da spustim svoje usne da ih izgrize njima ali se zadrzim na razdaljini od 2 centimentara.

-Ko se zadnji smeje... -kazem tiho.

-Najsladje se smeje... -zavrsi moju recenicu. Krene da me dodirne usnama a onda ih skloni mameci me i taman kada sam mislila da cu posustati zacuje moj telefon i ja se odmaknem.

-Gde si ga stavio? Lopove. -dodam i on nevoljno ode i donese ga iz kuhinje pretpostavljam. Doda mi ga i ja vidim ime moje prijateljice.

-Hej Gio? -javim se dok me Karlos posmatra. Da li vidi da gorim? Nadam se da ne.

-Hej mala, zvao me Karlos pre, pita za tvoj broj, mogu li? -pita i ja pogled u njega i nasmejem se.

-Ma je li? -on me gleda pokusavajuci da me prptumaci.

-Ne moras da mu das broj, dacu mu ja kad ga vidim. -pogledam ga prozrivo i on shvati i nasmeje se.

-Aha... igras se malo sa njim? -prodjem rukom kroz kosu.

-Naravno, ne moze sa mnom tako lako. -

-U pravu si, nista pustam vas da se igrate a ti me zovi kad si free. -

-Vazi Gio, cujemo se. -prekinem i pogledam ga.

-Da vidimo kako ces sad da ga nadjes. -zagrzim donju usnu i on se nasmeje.

-Najmanje sto ces mi dati je broj, Katja. -naglasi moje ime i meni prodju trnci.

-Tek cemo videti, Karlose. -kazem na isti nacin kao i on i okrenem se.

-Vidimo se, komsinice. -kaze dok cekam lift

-Prijatno, komsija. -zatvore vrata lifta. Uzbudjenje, adrenalin i nepredvidivost. Nesto sto nisam dugo osetila ako izmumemo posao. Udjem u stan i direktno iskucam sve sto sam danas cula na rucku i kad konacno zavrsim zamislim se u papir. Sta ce Karlos sa ovim olosem? Mozda on i nije dobra odeja. Distrakcija.