Diskretna

3

Posao. Treba mi dobar paravan dok sam ovde s'obzirom da ne znam koliko cu se zadrzati, nadam se sto krace. Listam ponude na oglasima ali nista mi ne odgovara u potpunosti. Ne pronadjem nista i samo zalupim laptop.

-Uf. -iznerviram se i ustanem te razmislim gledajuci u ljude koji tako lagano hodaju. U ovom gradu definitivno nema zurbe. Svi su kao na godisnjem. Posaljem poruku Vladimiru da mi hitno nadje neki posao i dobijem samo potvrdan odgovor i da sacekam.

Nije mi toliko zbog zadatka koliko nisam navikla da sedim bezposlena. To je prosto previse cudno za mene.

Ne znam da kuvam, nemam vremena za ciscenje niti me to interesuje a pogotovo ne za preuredjivanje stana tako da sam potpuno beskorisna u stanu. Uzmem kljuceve i krenem na jedino mesto koje poznajem. Firma u kojoj radi Geogrina. Necu da lazem, itekako sam skockana dnevna varijenta jer znam koga mogu tamo da sretnem. Sidjem u garazu i krenem ka svom autu kad zacujem skripu guma i taman kad se okrenem Karlos izlazi uzurbano iz auta dok petlja po kljucevima.

-Negde zuris? -dobacim dok ga odmeravan u skupom odelu. Moja pojava ga navede na osmeh i malo zastane i krene da mi prilazi.

-Zapravo da, ti? -kaze prolazeci rukom kroz kosu.

-Krenula do vas, dosadno mi je kod kuce, taman da vidim Gio. -podigne obrve iznenadjeno

-Vracam se tamo, mogu da te prebacim samo da pokupim nesto gore. -zaustim da nesto kazem i one me prekine

-Mogu li samo da pozovem Pabla sa tvog telefona da mu javim da stizem? -bez razmisljanja mu otvaram pozivnicu i on krece da kuca.

-Siguran si da mogu sa tobom? Niko se nece ljutiti? -ovo je odlican nacin da preispitam teren. Podize namrsteno pogled

-Da se ljuti ko? -slegnem ramenima

-Devojka, zena, seks kombinacija... -nasmesi se mangupski i vrati mi telefon kad pritisne zelenu slusalicu.

-Nista od toga. -namigne mi i zacuje se melodija telefona u njegovom dzepu. Shvatim sta je uradio u sekundi i protresem glavu. Da nije on stvarno neki agent?

-Upisacu broj, mozes da prekines. -namigne mi dok ja stojim bez teksta

-Brzo silazim, cekaj me. -otrci do lifta dok ga ja posmtram i dalje u iznenadjenju. Da li me on stvarno toliko zeli ili su ovo njegove klasicne fore? Zagledam se u svoj telefon i razmislim. O naplaticu ti namazani.

Karlos

Spustim se liftom i vidim da me Katja ceka u kolima. Cudno. Ocekivao sam da je otisla. Sednem i vidim kako opusteno skroluje na telefonu.

-Dobro podnosis poraz? Dva nula za mene zar ne? -podsetim je dok palim auto. Tako joj dobro stoji mesto pored mene.

-Samo ti vozi. -nasmeje se zagonetno i u meni se budi znatizelja. Zasto nije iznervirana kao prosli put?

-Mogu li da otvorim prozor? -upita me i ja klimnem.

-Naravno, ovaj, vruce ti je? -pitam cudno jer danas i nije toliko toplo.

-Previse sam se obukla iskreno.. -kaze mazno i meni se najezi vrat. Bacim pogled na usku haljinu koja se kopca od vrata po sredini sve do negde kolena. Ispod su mrezaste carape i naravno stikla koju ne mogu lepo da zapazim jer bi bilo glupo da se slupamo.

-Mozda si samo nervozna. -osmehnem se i ona me odjednom dodirne za biceps.

-Ti nisi? -stegnem ruku dok je ona namerno pipa i odmahnem glavom gledajuci pravo.

-Nece ti smetati da se raskomotim onda.. -bacim oko na nju i ona mi namigne i krene da otkopcava dugme od vrata pa na dole sve do tacke gde krece da joj se otvara pozamasan dekolte. Progutam knedlu trudeci se da drzim pravac.

-Uh sad mi je lakse. -pomeri se i jos vise udubi u sediste.

-Drago mi je. -kazem suzdrzano.

-Ne znam sta su mi trebale unihopke na plus 25! -kao kaze iznervirsno a u isto vreme prateci moju reakciju dok skida lagano jednu pa drugu stiklu i baca ih na pod. Udahnem duboko dok gledam kako se izdize od sedista i ruke uvuce ispod haljine. Za par sekundi ih izvalci dok vuce unihopke sve dok ih ne skine i uzme u ruke.

-Olaksanje. -baci ih kroz prozor i preksti negovane noge. Sva krv mi se slije u druskana i primetim da je izbocina tu. Ona se krisom smeska, cujem je ali stezem volan i pokusavam da se opustim.

-Jel tebi vruce? -kaze spustajuci ruku sada na moju butinu i ja dam zmigavac i skrenem sa puta.

-Jebote Katja! -zaustavim auto i pustim volan. Ona skloni ruku i nasmeje se .

-Sve okej? -opet pokvareno pita i ja je pogledam namrsteno.

-Ne izazivaj me, necu izdrzati. -kazem i zabacim glavu na sediste. Zena me napalila bez da me pipne i bez da pokaze malo gole koze.

-Umem i ja da se igram, lopove. -namigne mi.

-Ako ne zelis da se slupamo, ne igraj se dok ne stignemo.
-palim auto i krecemo dok se ona smeska i obuva stikle. Jebena fantazija. To je ona.

....

Katja

Stizemo ispred firme i Karlos i dalje frustriran skida pojas i izlazi iz auta i taman kad sam krenula i ja vrata se otvaraju, ispruzena ruka i on koji me ceka nasmejan. Sta li je smislio? Spustim ruku i njegovu i cim zakoracim shvatim plan. Privuce me skroz sebi stapajuci nasa tela i zatvara vrata auta.

-Naplaticu ti. Sad ne vozim. -prosapuce a ja se nasmesim kao da mi je ispricao najsmesniji vic.

-Da te vidim. -jos tise kazem pa krenemo unutra. Mnogo radnika, mnogo pogleda u nase isprepletene prste.

-Karlose. -pokusam da oslobodim ruku.

-Mm? -kao odsutno mi kaze stezuci me da ne mogu da se izmigoljim. Pritiska dugme za lift.

-Gledaju nas. Pusti me. -gleda me ravnodusno izazivajuci bes u meni.

-Pa sta? Ko nas gleda? -okrene se ka holu i svi koji su cak i bacali oko na nas dvoje se odjednom vrate poslu. Namrstim se.

-Pusti mi ruku. -prosapucem.

-U redu. -zlo me pogleda i pusti mi ruku tek kad udjemo u lift.

-To nije bilo smesno. -kazem nadureno. Okrene se lagano ka meni sa rukama u dzepovima. Korak po korak i stane tik uz mene.

-A tvoj striptiz u kolima jeste? -kaze i ja se nasmejem

-Stvarno si bio smesan. -ne izdrzim i on me u sekundi uhvati oko struka i zarotira na drugu stranu lifta pribijajuci me.

-Ah! -osetim dugmice lifta na ledjima a zatim se i zacuje neko zvonce. Djavolski se nasmeje i skloni od mene dok gleda u nesto iznad mene.

-O ne. -kaze izfolirano i ja dodjem do njega pa se okrenem da vidim gde gleda.

-Zaustavili smo lift? -okrenem se brzo ka njemu.

-Ti si zaustavila sreco. -kaze i oblize usnu.

-Sreca pa ja nigde ne zurim. -prekstim ruke na grudima i naslonim se tik pored njega.

-Sreca pa sam ja bio u Americi pet godina pa su navikli bez mene. -uradi isto sto i ja.

-Samo se nadam da nam nece biti dosadno. -prokomentarisem

-Nece ako ne zelis da bude. -prevrnem ocima