Diskretna

24

Katja

-Snalazim se i sama! -malo grublje nego sto sam htela se obratim momku koji se mota oko mene dok pokusavam da radim vezbu na spravi u teretani.

-Izvini hteo sam samo... -udahnem duboko

-Oprosti, samo zelim samocu. -pogledam ga besno i on samo klimne i nestane. Trening je uvek dobra opcija kada ne znas sta ces sa svojim zivotom. Kako znoj izlazi u kapljicama sa mog tela kao da izlazi i sva frustracija i bes. Obrisem peskirom celo dok izlazim iz teretane i umesto da se istusirsm odlucim da cu to ipak kuci da odradim. Udjem u prokleto prazan stan i bacim torbu u hodnik. Sa vrata uzimam daljinski i pustam glasmu muziku. Skidam duks sa sebe i ostajem u topu u kojem sa trenirala. Skinem i donji deo trenerke pa ostanem u sortsu. Protresem kosu iz repa i taman kad krenem ka kupatilu oglasi se zvono. Zaledim se u mestu, niko ne zna da zivim ovde sem Maksa i ekipe. Polako na prstim se dosunjam do njih i pogledam na spijunku a onda protljam oči od znoja. Jel ovo ja sanjam? Otvorim vrata poput furije.

-Karlose! -ne znam da li da se radujem ili ga ubijem!

-Nadam se da primas goste. -kaze ozbiljnog lica i samo se pomerim da udje.

-Ne smes da budes ovde. -kazem kad zatvorim vrata. On se okrene ka meni.

-Mozda. Ali tu sam. I trazim objasnjenje. -prodjem rukama kroz kosu i on se zagleda u moje telo. Ovo nije dobar tajming.

-Dosao si u Rusiju da trazis objasnjenje? -

-Toliko sam ga bio zeljan. -dvosmisleno kaze gledajuci u moje noge.

-Moram da se istusiram, sedi. -kazem i on tiho sedne i nasloni se na kauc. -

-Brzo cu. -kazem i zaputim se ka kupatilu dok mi se u mislima stvara haos. Pustim ledenu vodu da tece dok se skidam. Tako sam navikla. Udjem pod tus i osetim led niz svoje telo, bradavice mi se ukrucuju, stomak jezi i znam da necu osecati nista bar ovih pet minuta. Mislila sam da nista ne mogu osecati ali taman sto sam krenula ispiriam sampon osetila sam ga, jos ni ruke nije stavio na moje telo osetila sam njegovo prisustvo koje sam i prizeljkivala, zelela ja to da priznam ili ne. Stegne kapke dok me on vuce za kukove prema sebi. Osecam fizicku bol za njim. Obrisem lice rukama i ako voda neprestano kaplje po nama. Naslonim se na njega i dalje ne okrecuci se.

-Ledena si. -kaze i ja pomislim u sebi "kako to misli?". Ledena sam od hladne vode ali i moje srce je odavno zaledilo.

-Ne prija? -pitam uzivajuci u njegovom zagrlaju.

-Vise nego sto mislis. -sapne mi na uvo iako vec najezena osecam trnce.

-Okreni se. -sapne opet i ja kao po naredbi se okrecem. Dizem pogled i gledam u najlepse oci na svetu. U najlepsi pogled koji me blago gleda. U reci koje ne izlaze iz njega.

-Koliko sam ti nedostajala? -pitam dok prstima dodirujem njegove grudi sarajuci nevidljive spirale.

Nije mi odgovorio. Samo je nasrnuo na moje hladne usne. Samo me je prislonio jako na plocice. Samo me je stegao jako i nije mi bio potreban odgovor recima. Shvatila sam. Nedostajala sam mu koliko i on meni.

Dodirivali smo se nesmetano, ljubili gladno i pritiskali telo jedno o drugo. Podigao je moju nogu uz sebe i tako brzo se namestio i usao gde treba. Blagi jauk je zaustavio divljacko ljubljenej, osmeh na njegovim usnama a onda se tempo nastavljao zesce i skladnije. Bilo je tako ocigledno da smo umirali od zelje jedno za drugim.

Oboje smo se istusirsli na kraju, uvili u peskire i legli u krevet. Mislila sam da me nece pitati vise nista dok smo lezali zagljeni i cutali. Jednostavno je bio takav momenat ali Karlos je bio znatizeljan i pomalo zabrinut.

-Jesi li u nevolji? -pitao me je dok me je mazio po ramenu a ja naslonjena na njegove grudi razmisljala sam sta da mu kazem.

-Mozda. -kazem i on prestane da me mazi

-Kakvoj? Jesi li zato otisla iz Dubaia? -podignem se u sedeci polozaj dok drzim peskir. Okrenem se ka njemu dok pogledom prelazim preko njegovog isklesanog lica.

-Saznali su za nas. -kazem i on se podigne i nasloni na ivicu kreveta.

-Pa? Sta su saznali? -trepnem par puta

-Ispalo je onako kako ne treba, suspendovana sam na dve nedelje. Ne bih smela ni da te gledam na slikama. -nasmesim se na silu. Osetim njegovu ruku na svom obrazu.

-Mogu li ja to da sredim? -pita i ja se namrstim

-Nemas kako, istrazuju me trenutno. -

-Mogao bih da pozvem Luk-a. -

-Ne, pusti, svakako sam bila na poslednjem zadatku, planiram da se smirim.

-Katja, kod mene uvek imas posao i stan i sve sto zelis. -nasmesim se

-Znam samo... -zacujem kucanje na vratima i stegnem peskir.

-Ostani u sobi. -zapretim prstom, skinem peskir i navucem bademnatil koji mi je okacen na vratima. Zatvorim vrata od sobe i pogledam kako ispred vrata stoji Maks. Udarim se po glavi. Jebiga sad. Otvorim vrata.

-Maks? -odglumim pospanost.

-Trebaju mi neka dokumenta, brzo cu. -udje u stan i krene direkt ka kancelariji prolazeci proed sobe.

-Sad? -pitam dok idem za njim.

-Sad Katja, planiram da te izvucem znas? -okrene se ka meni na sekudnu pa sedne za kompijuterom.

-Da da, izvini. Sta trazis? -pitam naslonjena na vratima.

-Neke lokacije, samo cuti. -podignem ruke. Navikla sam na Maksa pa se ne ljutim ali samo zamisljam koliko bi lose bilo da zatekne Karlosa, nadam se da ce izaci pravo na vrata.

-Evo ga. Stampaj. -prica sam sa sobom.

-Gotov. Vidis? -kaze i ja prevrnem ocima.

Krene ka izlazi u i stane u hodniku.

-Muski parfem? -okrene se ka meni namrsteno.

-Slucajno sam kupila muski gel za tusiranje! -pokazem na sebe u bademnatilu

-Da, to je ociglednije. -namigne i izajde

-Majmune! -odahnem kad zatvorim vrata. Ovo je bilo blizu.