Diskretna

25

-Aaaah! -stegnem posteljunu ispod sebe i vrisnem dok Karlos pada pored mene.

-Nisi realan. -kazem mu gledajuci u njegov profil.

-Mislim da sam zaljubljen. -kaze gledajuci u plafon i ja se okrenem.

-Sad nisi uspela da me prekines. -nasmesi se

-Nemamo vise od cega da se krijemo, osim od nas samih. -izgovorim svesna svega

-Ostavi posao, idemo u Dubai. -stegne mi ruku .

-Volim svoj posao, nisam radila ovo za dzabe.

-Razumem ali i sama si rekla da neces vise da uzimas zadatke.

-Necu ali ne zelim penziju pre vremena. -odignem se malo i naslonim se na naslon kreveta. On uradi isto. Osecam kako mi posmatra profil.

-Sta? -okrenem se ka njemu koji bulji.

-Samo... nikad u zivotu ne bih pomislio da se bavis ovim. -stegne me zeludac

-Stvarno? Ja sam ceo zivot u ovome. -kazem iskreno

-Izgledas kao neka manekenka ili bilo sta drugo sto nije opasno, kako si uopste... -prekinem ga u pitanju

-Zivot. -nasmesim se slabasno.

-Sad ti zivot nudi nesto novo Katja, zasto to ne prihvatis? -uhvati me za ruku i ja se zagledam u nase prste.

-Nikada nisam upoznala majku ni oca. Nisam imala ni sest meseci kada su me Rusi pronasli na ulici. Maks, Vladimir i naravno Roman koji je i naredio da me dovedu u bazu jer nisu znali sta ce sa mnom. Vremenom dok su razmisljali primili su me k' srcu i agencija je postala moj dom. -osecam kako mi steze ruku bodreci me da nastavim.

-U pocetku sam se igrala sa lutkama i igrackama koje su mi donosili a sto sam bila starija posmatrala sam sta ekipa radi i odrastala uz pucnjave, uzbune i kompijutere. Kada sam napunila sesnaest odradila sam prvu obuku i od tada zvanicno krecem da se bavim svime sto ide sa tim.

-Da li volis svoj posao? -iznenadi me pitanjem.

-Volim. Ranije sam ga obozavala, sada je vec postao rutina i zamaranje ali volela bih da odradim to do kraja.

-Nisi mi rekao otkud ti u SSW? -

-Slucajnost. -odahne

-Zelim da cujem. -naslonim se na njegove grudi

-Radio sam skoro pet godina u Americi, Pablo je poznavao Luka, predsednika agencije a meni je bilo dosadno. Upoznali smo se i obezbedio mi je obuku cisto da budem u treningu medjutim svidela im se moja vestina i pitali su da me ostanem u timu sto sam prihvatio. Kancelarijski posao nije zahtevao puno tako da sam postizao oba.

-Odatle ovo telo ha? -pomazim ga po trbusnjacima

-Moglo bi se reci. -nakezi se

-Da li ti se dopadalo? -pitam zamisljeno dok posmatram njegove zenice kako reaguju na moje pitanje.

-Necu da te lazem, adrenalin mi je prijao i sam taj osecaj da juris nepravdu je bio neopisiv. -nasmejem se

-Znam o cemu govoris...

-Postanes po malo i zavistan od tog osecaja. -dodam

-Upravo, bilo mi je tesko da dodjem u Dubai ali nasao sam dobru zanimaciju. -prodje rukama kroz moju kosu

-Drago mi je da sam ti pomogla u tome. -namignem

-Da li ti nedostaje? -pitam radoznalo misleci na posao agenta

-Ponekad, mada Luk je rekao da kad god budem zeleo mogu da vratim ali mislim da se to nece desiti. Ako se jednom odem tamo ne znam da li bih mogao da se vratim kancelarijskom poslu.

-To ima smisla. Imam jednu ideju. Obuci se. -kazem mu dok ustaje drzeci carsav oko svog tela. Pogleda me zbunjeno dok ustaje.

-Kakvu? Gde idemo? -nestanem u garderober dok mu vicem da pozuri. Navucem crne farmerke i tesnu crnu bluzu. Stavim kacket radi diskrecije i okrenem dobro poznati borj. Ovo ce biti zanimljivo.

...

-Hajde! -povucem ga za ruku dok prolazimo kroz vrata streljane.

-Cek, jel ovo... -krene da ga kaze ali zaustavi se kad udjemo.

-Malo da se podsetis starih dana. -kazem dok staje ispred njega koji me gleda kao blago. Novootkriveno blago.

-Katja... neverovatna si. -kaze mi odusevljeno i spusti usne na moje. Odmaknem se i krenemo ka oruzju.

-Uzmi ovaj. -pruzim mu obican a ja uzmem malo jaci. Vidim da njegova ruka ne uzima pistolj pa ga pogledam i shvatim da on mene gleda sa podignutom obrvon.

-Sta? -upitam. Uzme pistolj koji sam mu pruzima i zameni ga za pusku.

-Jesi li siguran? -ne znam da li i ja znam da baratam time, praksa je bila odavno.

-Samo kreni.-slegnem ramenima i stanem prva na poziciju. Naciljam prvo čelo, ispalim metak i pogodim. Onda naciljam srce, centriram i pogodim. I za kraj kao sprdnju naciljam na lutki medjunozje i pogodim. Okrenem se ka njemu koji se smesi.

-Tvoj red. -zamenimo se i on centrira puskom i u roku ode 5 sekundi naciljao je sve sto sam i ja i pogodio iz prve. Ostanem iza njega otvorenih usta dok on spusta pusku.

-Jebote. -pobegne mi sa usana

-Mislila si da si bolja? Stvarno Katja? -pogledam ga popreko

-Kako jebote? -stvarno me zanima, to je uradio jako brzo.

-Teren. -namigne .

Tako smo isprobavali razno oruzje gde me je gospodin totalno odusevio jer zelela ja to da priznam ili ne, prvi put mi je neko stao na crtu a da to nije osoba iz nase agencije. Mislim da sam bas u trenutku kada je snajperom pogodio lutku tacno u usnu resicu kako smo se i kladili, shvatila da sam zaljubljena do usiju i da zelim sa njim sve.

-Ukusno? -odjednom me prene iz misli njegovo pitanje.

-Mhm. -promrljam, seli smo u restoran da se najedemo.

-O cemu razmisljas? -progutam zalogaj

-Jako si dobar u streljani. -kazem i otpijem kolu.

-I dalje o tome? -podsmehne se

-Dobro, malo sam ljubomorna. -prevrnem ocima

-Naucicu te sve sto zelis. Imas me u saci. -kaze i pogledi nam se sudare.

-Imam zar ne? -nekako sam to vec znala,kao sto i on mene ima.

-Celog. -nagne se ka meni gledajuci me u oci.

-Katja! -okrenemo se ka nepoznatom glasu.