Ubistvene noći - prva knjiga

24

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

Otišao sam zajedno sa Liom do bobliotekarke da prijavimo knjige. Ali sada mi je samo jedno bilo u glavi. Šta će ona knjiga tamo. Na njoj je pisalo 'Umeće vladanja krvlju'. To bi trebalo da je u zabranjenom delu. Neko mora da ju je skoro uzeo i sakrio tu. Dobro je što je Lia nije videla.
  Stigli smo do bibliotekarke i morao sam da namestim što opušteniji izraz lica.
  "Dobar dan", učtivo je rekla Lija kad nas je Dafne primetila.
  "O zdravo Lia, Kartere. Šta vam treba?", upitala je Dafne kroz osmeh. Bila je obučena u crne pantalone i belu bluzu, a gustu dugačku kosu vezala je u punđu. U opšte ne izgleda starije od nas. Mada, nije ni puno starija.
  "Samo da se javimo da smo uzeli ove knjige", rekao sam i Lia i ja smo pokazali knjige. Kada je Dafne zapazila Liinu izbuljila se.
  "Dobila si De La Vega mačeve. Čestitam. Oni su jako moćni. O, usput, Maria ti je ostavila neke knjige ovde." Dafne se zavukla ispod svog stola i izvukla ogromnu kutiju punu knjiga. Lia je izgledala očajna.
  "Jeste realni?", rekla je piskavim glasom gledajući u kutiju
  Dafne se nasmejala i ja zajedno sa njom, dok se Lia mrštila.
  "Pomozi joj da odnese ovo do sobe Kartere", rekla je Dafne, i moj osmeh je tada isčikeo, dok se Liin stvarao.
  "Protiv pravila je da zalazi u žensku spavaonicu",podsetio sam Dafne, ali ona je samo odmahnula rukom.
  "Ako te iko uhvati reci da sam te ja poslala. Budi džentlmen, pomozi joj", ubeđivala me je Dafne a Lia se svo vreme zabavljala gledajući me.
  "Svi me uporno terate da budem sa njom. Zamrzeću vas, kunem vam se", rekao sam buljeći u kutiju.
  "Zašto je to tako loše? Meni baš izgledate lepo kad vas vidim. Lep ste par", rekla je Dafne gledajući u mene pa u Liu. Zaprepastio sam se čuvši to. Lia i ja? Kako da ne. Dobri smo samo kad se ljubimo, ovako se ne podnosimo.
  "Nikad ne bih bila sa njim. Kreten je", rekla je Lia.
  "Ti si nepodnošljiva!", odbranio sam se, dok nas je Dafne zabavljeno gledala.
  "Ponašate se kao deca a ne dvadesetogodišnjaci. Smirite strasti. Kartere, odnesi ovo do Liine sobe. Bez svađe. Niste klinci", prekorila nas je Dafne, i nisam imao izbora nego da poslušam.
  Uzeo sam prokletu kutiju, koja je zaista bila teška, i krenuo ka vratima biblioteke.
  Lia je išla pored mene namrgođenog lica.
  Kada smo izašli iz biblioteke okrenula se ka meni i postavila ruke na kutiju.
  "Ja ću je nositi. Nema potrebe da mi pomažeš."
  Htela je da uzme kutiju iz mojih ruku ali ja sam je zadržao kod mene. Ljuta je na mene zbog onog malopre, ali nisam toliki kreten. Ovo je zaista teško, i naravno da ću joj pomoći kad mogu.
  "Ne budi glupa. Preteško je. Ja ću je odneti."
  Krenuo sam ka stepenicama ka ženskoj spavaonici, a Lia je išla za mnom.
  Stigao sam do njene sobe, a ona umesto da mi otvori vrata zbunjeno me je gledala.
  "Hoćeš li otvoriti jebena vrata?", upitao sam nervozno. Šta je sve u ovoj kutiji? Kamenje?
  "Kako znaš koja je moja soba? Nikad ti nisam rekla", upitala je sumnjičavo.
  "Sofia je oduvek u toj sobi. Tako znam. Sad, otvori jebena vrata!"
  Otvorila je vrata i propustila me da uđem.
  "Ostavi je na onom stolu s desne strane", rekla mi je Lia dok sam ulazio u sobu. U sobi je bila Sofia i zbunjeno me pogledala. Ležala je u svom krevetu i čitala neki modni časopis.
  "Koji kurac?", upitala je ustajući.
  "Sreli smo se u biblioteci i Dafne ga je naterala da mi ponese knjige", rekla je Lia i postavila svoju knjigu na vrh kutije.
  "Bolje reći kamenje. Kakva su sve sranja tu u opšte?", dodao sam i otvorio kutiju. Gomilu udžbenika, lektira, svezaka i pribora.
  "Barem ti sveske nikad neće zafaliti", rekao sam dižući nekoliko svaski. Lia je prevrnula očima i sela na svoj krevet.
  "Ima li neko od vas cigaru? Izgubila sam svoje", požalila se Lia.
  Izvukao sam svoje iz džepa i bacio joj na njen krevet.
  "Uzmi ih. Imam ja još pakla kod sebe."
  Sofia se nasmejala. "Neko izglađuje odnose. Super."
  Lia se ironično nasmejala. "Da, sigurno. Tvoj najbolji drug mi je toliko drag, prosto ga obožavam", zapalila je cigaru i zavalila se na krevet. "Potreban mi je alkohol", požalila se.
  "Da te podsetim da kad si se poslednji put napila da si poljubila Itana", podsetio sam je a ona je uzela dim i odmahnula glavom.
  "To je bilo kad sam se naduvala, ako se ne varam. Sof?", okrenula se Sofiji koja je klimnula glavom.
  "Bio je to sočan poljubac", rekla je Sofia kroz osmeh.
  Suzdržavao sam se svom snagom da ne udarim nešto. Sama pomisao da taj idiot pipa Liu a kamoli da je ljubi mi je grozna. Rađe bih ga polomio ovog trenutka. Lia me je sumnjičavo pogledala.
  "U šta ti bleneš?", brecnuo sam se na nju i ako sam upravo bio nervozan zbog nje. Ova devojka me izluđuje!
  "Izgledaš kao da se spremaš da nas sve pobiješ. Šta? Smeta ti što sam poljubila Itana?", uspravila se u sedeći položaj.
  Mala gađa u živac. Potrudio sam se da izgledam što opuštenije. Naslonio sam se leđima na njene sto. "Zašto bi mi smetalo? Znaš, mislim da je Dafne pogrešila. Ti i on ste savršen par."
  Lia je zaustila da mi odbrusi ali tada se Sofia umeša.
  "E jebite se. Ne može čovek ni da se opusti od vas. Svađajte se koliko hoćete, ja idem u dnevnu."
  Rekla je i odmah otišla iz sobe zalupivši vratima. Barem sada ne moram da pazim šta pričam i kako se ponašam.
  "Dakle, misliš da smo Itan i ja savršen par? Možda si u pravu. Možda treba da odem kod njega i da se pokrljam sa njim. Da li se slažeš?"
  Namerno je ovo pričala da bi me izludela.
  "Znaš šta, možda bi i mogla. Zašto se jednostavno ne venčate i napravite decu. Verujem da bi ste imali prelepu budućnost", pričao sam zajedljivo i ne pokušavajući da sakrijem zgroženost.
  Prišla mi je i tako brzo udarila šamar da nisam ni stigao da je zaustavim.
    "Jebi se!", Brecnula se na mene.
  Uhvatio sam je za laktove i približio joj bliže sebi.
  "Je li, kome ti udaraš šamar?"
  Podigla se na prste i unela mi se u lice. "Najvećem kretenu na svetu."
  𝐽𝑜𝑑𝑒𝑟, pored svih uvreda i svega, opet me privlače njene usne i njena blizina. Pustio sam joj jednu ruku i uhvatio je za bradu.
  "Zašto onda dopuštaš da kreten uradi ovo?", poljubio sam je i osetio sam kako joj se koža ježi. Uhvatio sam je za potiljak i još pribio uz sebe.
  "Mrzim te", prošaputala je.
  "I ja tebe", rekao sam i odmaknuo se od nje, s namerom da zaključam vrata i nastavim sa svime.
  "Ideš?", upitala je, dok sam odlazio do vrata.
  Nisam joj odgovorio, samo sam došao do vrata i zaključao ih. Brzo sam se okrenuo i opet došao do nje.
  "Jebeno me privlači tvoja blizina. Ne mogu da se kontrolišem", rekao sam, kad sam joj se približio i suzbio je sebi. Njene ruke bile su na mojim grudima, dok su moje bile na njenim kukovima.
  "Šta ako se Sofia vrati?", upitala je gledajući me pravo u oči.
  "Ne znam. Znam da samo želim da te ljubim,  da te nateram da izgovarao moje ime."
  Nasmejala se. "I posle? Dobićeš šta hoćeš i šta onda? Nikad više ne priđeš. Znam kakvi su ljudi poput tebe, Kartere. Spavate sa nekom, dobijete to što ste hteli i posle kao da ne postojimo. Ja možda jesam radila slične stvari, ali nisam radila sa takvim kao što si ti."
  Odmakla se od mene i otključala vrata. Širom ih je otvorila. "𝐹𝑢𝑒𝑟𝑎", rekla je pokazujući na vrata.
  "Ne bih ti to uradio, Lia", rekao sam na španskom.
  "Ne verujem ti", odgovorila je na španskom, glasom ledenog poput noža.
  "Ti nikom ne veruješ", rekao sam a ona je klimnula glavom.
  "Istina. Napolje", rekla je na španskom. Ne znam zašto sam osetio da mi se srce steže kad sam čuo tu hladnoću u njenom glasu.
  "𝐽𝑜𝑑𝑒𝑟, Lia", rekao sam dok izlazio. Rukom sam usput pomilovao njenu. Nisam mogao da izdržim a da je ne dodirnem.
  Ne razumem ovu devojku. Čas se ljubimo i lepo je, a sledećeg se odgurnemo tako da se zaista mrzimo. Nisam hteo da se vratim u svoju sobu, krenuo sam ka Anđelinoj sobi, i nadao se da je sama.
  Pokucao sam na njena vrata i ona mi je otvorila. Njene cimerke nije bilo. 
  "Šta ćeš ti ovde ovako rano?", upitala je, uvlačeći me u sobu.
  Zaključao sam vrata i privukao je sebi.
  Ljubio sam je onako kako sam ljubio Liu, usne bi mi stalno išle iza levog uveta tražeći da ljube nešto što tu jednostavno nije bilo.
  Došli smo do njenog kreveta, i počeo sam polako da joj otkopčavam košulju - dugme po dugme.
  Uskoro je uzvikivala moje ime kao što sam želeo da čujem od Lie.
  Deset minuta kasnije ležao sam sa anđelom u njenom krevetu, ljubeći joj polako rame i vrat.
  "Šta te je navelo da dođeš u sred dana? To obično ne radiš", upitala je.
  Nisam mogao da joj kažem razlog, ubila bi me.
  "Nedostajala si mi", prošaputao sam joj na uho.
  Zakikotala se, i onda ustala, prekrivena čaršavom.
  "Vreme je ručka. Bolje da se vratiš u svoju sobu", rekla je i poslušao sam. Obukao sam se i približio prozoru.
  Izašao sam kroz prozor i preko krova stigao do svoje sobe odatle sam krenuo na ručak.
  Bio sam odsutan na ručku. Pogled mi je stalno išao na Liu koja se smejala sa njenim društvom. Kada su nam se pogledi sreli, osmeh joj je nestao. Od jednom joj je postalo neprijatno te je samo skrenula pogled i pravila se da se ništa ne dešava.
  Posle ručka zaputio sam se u biblioteku. Odlučio sam da za danas ne ometam Liu, pa sutra možda bude drugačije.
  Zaputio sam se tamo gde sam našao onu knjigu. Kada sam stigao, tu knjigu je čitao Jan.
  "Koji kurac?", upitao sam ga a on se štrecnuo.
  "Šta ti hoćeš?", rekao je vraćajući knjigu na mesto, misleći da ne znam o čemu je.
  "Pokušavaš da vladaš krvlju? Jesi li dobro druže? To je zabranjeno. Šta će biti kada Dafne shvati da je to ovde?"
  "Šta ćeš ti uraditi? Prijaviti me?", upitao je zajedljivo.
  "Slušaj Jan ovo je prevazišlo svaku meru. Ponašaš se suludo!" Morao sam da šapućem da me niko ne bi čuo. A plus, ovo je jebena biblioteka.
  "Odlučio sam da radim na sebi. Šta je tu suludo?"
  "Jebote Jan, vladari krvlju su ubijeni pre više vekova. Vladanje krvlju je zabranjeno. Kako si u opšte došao do te knjige?"
  "To nije tvoj problem. A takođe znam da me nećeš prijaviti. Dakle, ne može da me zaustaviš."
  "Neću te prijaviti Marii, ali Niku sigurno hoću", rekao sam a on se namrštio i prišao mi. Bili smo približno iste visine, te smo se gledali u oči.
  "Shvati da Nikolas nije glavni, Eduardo je. A Eduardo je uvek gotivio više mene nego tebe, zar ne?"
  "Zato što si požrtvovana ulizica. Ubio bi za njega. Ja imam svoje principe", rekao sam a on se glasno nasmejao.
  "Terajte se u kurac i ti i tvoj principi", udario me je ramenom i krenuo.
Nisam mogao da ćutim. On je van kontrole i može da naudi Sofii. Ne smem to da dozvolim
  "Reći ću Sofii", rekao sam mu , a on se tada okrenuo i uhvatio me za kragnu.
  "Samo probaj i ja ću tebi slomiti nos", pripretio mi je pretećim šapatom.
  Odgurnuo sam ga. "Ne želim da je povrediš. Ona zaslužuje da zna istinu. Ona te jebeno voli! Ne mogu da verujem šta joj sve radiš iza leđa!"
  "Znao si u kakav posao ulazimo na početku. Znaš da ne smemo da progovorimo. Dakle ne zvocaj mi tu. A Sofii ni reči."
  "Reci joj šta pokušavaš. Reci joj da hoćeš da vladaš krvlju da bi bio bolji od mene. Reci joj to."
  "Odjebi Gasria", rekao je i otišao.
  Moram da razgovaram sa Nikolasom. Jan gubi kontrolu.
  Popeo sam se brzo do svoje sobe i zaključao se.
  Uzeo sam telefon koji sam sakrio među dušek i pozvao Nikolasa.
  "Da, Gasria", čuo se njegov poslovni glas.
  "Jan prevazilazi jebenu granicu. Hoće da nauči da vlada krvlju da bi bio bolji od mene", besno sam šaputao na telefon dok sam hodao po sobi gore dole.
  "Meni to zvuči kao dobra ideja", začuo sam drugi glas. Nije bio Nik - Eduardo. Sranje...
  "Nisam baš siguran u to, gospodine. To je sa razlogom zabranjeno", rekao sam shvatajući i sam kako mi glas zvuči uspaničeno.
  "Nije bitno šta ti misliš nego šta ja kažem. Jesmo li se razumeli, Garisa?", glas mu je zvučao besno i smireno u isto vreme, ulivajući strah u koske svima.
  "Da, gospodine", rekao sam, poražen.
  "Sjajno, obojca naučite kako to da radite. A sad, reci mi šta je moja nećaka dobila od oružja."
  Kako je znao da je to danas? "De La Vega mačeve, gospodine."
  Čuo sam kako je udario šakom o sto. "Molim! Ti mačevi nikog nisu izabrali čitav vek!"
  "Izgleda da sada jesu, gospodine", rekao sam, i znao sam da će tamo napraviti haos.
  "Nadgledaj njeno vežbanje sa tim mačevima. Reci mi svako njeno napredovanje, svaki njen uspeh, sve! Jesam li bio jasan?", rekao je svojim pretećim glasom.
  "Da, gospodine", rekao sam i slušalica se prekinula.
  "𝐽𝑜𝑑𝑒𝑟!", poviknuo sam dok sam se hvatao rukama za glavu.
  Moram nekako da se izvučem iz ovog sranja. Da li sve da priznam Marii? Ako joj kažem izbaciće i mene i Jana. Ako kažemo Lii poludeće, a potom sve ispričati Marii. Kako god da okrenem, u govnima sam.
  Moraću da razgovaram sa Nikom. On će me razumeti. Možda ako namestim da se vidi sa Liom da će se nešto desiti i da će i on otići od Eduarda. Moram bilo šta da uradim samo da se izvučem iz ovog sranja.
  Tada mi je neko pokucao na vrata. Otključao sam i na njima je stajao Itan.
  "Šta ti hoćeš?", brecnuo sam se na njega. Još mi je i on falio.
  "Maria te traži. U velikim si govnima", rekao mi je a ja sam se zaledio. Ako me je Jan izdao kunem se...
  "O čemu se radi?", rekao sam i shvatio koliko mi glas drhti.
  "Jan je ispričao svašta o tebi. Nisam slušao, ali Maria je poludela. Imaš sreće to što je mene poslala po tebe."
  Progutao sam knedlu. "𝐽𝑜𝑑𝑒𝑟. 𝐸𝑠𝑡𝑜𝑦 𝑚𝑢𝑒𝑟𝑡𝑜."
  "To što ne znam španski ne znači da ne znam da psuješ. Pođi za mnom", rekao je i krenuo. Nisam imao izbora nego da krenem za njim.
  Sišli smo niz stepenice, ali umesto da odemo ka Mariinoj kancelariji popeli smo se ka ženskoj spavaonici.
  "Gde me vodiš?", upitao sam ga.
  "Maria je rekla da ovo ima veze i sa Liom. Moramo i po nju", rekao je ne okrećući se. Ovo postaje sve lošije i lošije. Ali ako me je Jan otkucao, otkucaću i ja njega.
  Stigli smo do Liine sobe i Itan je pokucao na njena vrata.
  Sofia je otvorila. "Itane? Kartere? Šta ćete ove?", upitala je totalno zbunjena.
  "Je li tu Lia? Hitno je", upitao je Itan.
  Sofia je klimnula glavom i propustila nas da uđemo u sobu.
  Lia je sedela za svojim stolom učeći.
  "Šta se dešava?", upitala je kada je videla ozbiljnost na Itanovom licu i strah na mom.
  Kada me je pogledala plamen u očima se rasplamsao, a bol je bio podnošljiv.
  "Maria te traži u svojoj kancelariji. I tebe i Kartera. Ozbiljno je", rekao je i osetio sam kako sam počeo da drhtim. Moj kraj je blizu, ako me izbace iz škole to je to. Gotov sam.
  Lia je klimnula glavom i ustala. Svo troje smo otišli zajedno do Mariine kancelarije. Ispred nje stajao je Jan i zlokobno se smešio. Itan je pokucao i tada se čuo besan Mariin glas: "Uđi!"
  Itan je otvorio vrata i propustio mene i Liju da uđemo.
  "Kartere, Lia, sedite. Itane, možeš da ostaneš", njen glas je bio hladan poput noža i osetio sam strah, posle veoma dužeg vremena.
  Lia i ja smo seli u fotelje ispred Mariinog stola a Itan se naslonio leđima na vrata.
  "Je li istina ono što je Jan rekao?", upitala me je Maria.
  Trudio sam se da budem što opušteniji. "Šta je rekao?", odbrusio sam joj pitanjem.
  "Da radiš za Eduarda de Martela", rekla je i srce mi se steglo. Lia me je pogledala sa otvorenom vilicom.
  "Čekajte, Maria. Eduardo de Martel? To je moj ujak."
  "Znamo, Lia. A predpostavljam da si znao i ti, zar ne Kartere?", upitala me je. Sve što je više otkrivala sve sam dublje tonuo. Sada mi ne vredi ništa sem istine.
  Klimnuo sam glavom i rešio da otkucam Jana. Ako tonem ja, nek tone i on. "Je li vam Jan rekao da je i on radio sa mnom? Zapravo, da me je on uveo u to."
  Maria je odmahnula glavom. "Nije, ali to sam lako zaključila. Nije mogao da zna tolike informacije čuvši te kako pričaš telefonom o Lii. Rekao je gomilu stvari koje nemaju veze sa pozivom. Lako sam ga prozrela i pustila ga da veruje da je uspeo u svojoj nameri."
  "Zašto bi ti pričao sa Eduardom o meni? Nisam ga videla od osme godine, njega nije briga za mene", rekla je Lia drhtavim glasom.
  "Ja nemam komunikaciju sa Eduardom, već sa Nikolasom", rekao sam joj istinu i čim sam video iznenađenje i suze na njenom licu slomio sam se.
  "Moji... Moji... Moj brat je sa njim", počela je da muca. Skrenula je pogled da bi sakrila suze.
  "Tvoj brat je nekoliko meseci pre nego što je pobegao ponovo ustupio kontakt sa Eduardom. Sa njim je od kako je pobegao", rekla je Maria."
  "Vi ste znali za to! Zašto mi niste rekli, zašto mi niko ništa nije rekao?", drala se Lia.
  "Tvoj otac nije hteo da znaš. Rekao je da bi te to dokrečilo", rekla je Maria mirnim tonom.
  Lia se cinično nasmejala. "Sigurno bi mi bilo lakše da saznam od najvećeg školskog kretena i direktorke škole o kojoj i dalje ne znam ništa. Stvarno, sjajno sam."
  "Lija, ja nisam samo direktorka ove škole", rekla je Maria.
Lia je naglo ustala i nadnela se nad Mariom. "Šta ste vi? Precednica države? Kraljica? BOLI ME KURAC! Za mene ste niko!", vikala je na nju.
  "Ja sam tvoja tetka", rekla je i video sam iznenađenje na Liinom licu. "Ja sam polusestra tvoje majke, Adriane", nastavila je Maria.
  Lia se zavalila u fotelju kao da više ne može da se drži na nogama. "Molim? To nije istina, to ne može biti istina. Moja majka nema sestru. Rekla bi mi da ima. Došli bi ste..."
  Bolelo me je što je gledam kako se gubi a ne mogu da joj pomognem. Za sve sam ja kriv. Nikad nisam ni trebao da se upusti u priču sa Nikolasom i Eduardom.
  "Tvoja majka to nije želela Lia. Školovala se ovde ali je to oduvek mrzela i jedva je čekala da završi školovanje. Čim je završila školovanje otišla je za Španiju i izgradila čitav nov život. Nas dve se nikad nismo posvađala ili bilo šta, posvađala se sa 𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚𝑜𝑚 i sa nekim ljudima koje imaju veze sa njom. Ona nije ni želela da bilo ko od njene dece ima veze sa ovom školom, a ni tvoj otac. Ali Antonio se na kraju zabrinuo za tebe i ovo mu je bilo jedino rešenje."
  Video sam kako se Lii tresu ruke. Bolje da ovo prebacim na sebe pre nego što se onesvesti.
  "Maria, želim da vam kažem da se od početka kajem što sam ušao u sve to. Nisam imao pojma o čemu se radi. Jan mi je rekao da je dobar posao i da ga vodi neki njegov prijatelj. Želeo sam novac, ali kada sam video šta rade hteo sam da napustim, ali Eduardo mi je pripretio da će me ubiti jer previše znam. Kunem vam se da žalim od prvog trenutka. Sve ću uraditi, samo da sve ispravim."
  "Verovala sam ti Kartere. Znaš li da time što si prenosio informacije o ovoj školi i o Lii da si ugrozio sve nas, uključujući i nju."
  "Eduardo je nikad ne bi povredio. Ne sme zbog Nikolasa."
  "Nisam videla Nikolasa tri godine, njega boli kurac za mene", rekla je Lia drhtavim i uznemirenim glasom.
  "To nije tačno. Svake nedelje bi dolazio da te nadgleda, a kad ne bi mogao poslao bi nekog od nas. Uvek je bio uz tebe, samo ti to nisi znala. Šta misliš, kako je tvoj otac saznao da si u zatvoru prvog puta?"