Ubistvene noći - prva knjiga

2

Provela sam noć u pritvoru sa još jednom devojkom. Ni jedna od nas nije progovorila cele noći i bilo mi je drago zbog toga.
  Znala sam šta ovo znači: uslovna.   Time su mi zapretili prošlog puta.
  Ujutro u pola devet pozvali su me na razgovor sa komesarom.
  Uska haljina koju sam nosila već mi je smetala a visoke štikle su ubijale.   Samo sam želela da me što pre puste kući da mogu da se istuširam i presvučem.
  Policajac me je odveo do kancelarije glavnog komesara.
  𝐵𝑜𝑧̌𝑒, 𝑜𝑠𝑒𝑐́𝑎𝑚 𝑠𝑒 𝑘𝑎𝑜 𝑛𝑎𝑗𝑔𝑜𝑟𝑖 𝑘𝑟𝑖𝑚𝑖𝑛𝑎𝑘𝑎𝑐.
  Tako sam želela da se opirem i pobegnem odatle ali sam znala da mi to ništa neće pomoći.
  Ušla sam u komesarevu kancelariju, a policajac mi je skinuo lisice i ostavio.
  Mislila sam da ću zateći nekog muškarca srednjih godina, nadrndanog i voljan da me čak pošalje u zatvor. Međutim, zatekla sam mladalačku ženu, sa dugom plavom kosom, nasmejanu i odmornu.
  Smešila sam se toj ironiji dok sam je gledala.
  "Lilijan, molim te, sedi", rekla mi je nežno dok je rukom pokazivala na stolicu ispred njenog stola.
Poslušala sam je i pogledala u pločicu na njenom stolu. Rafaela de Kontreras. To je bilo njeno ime.
  "Pročitala sam tvoji dosije Lilijan", rekla je malo poslovnijim glasom nego malopre. "Ovo je peti put za godinu i po dana da si uhapšena zbog iste stvari."
  "Da, i?", upitala sam drsko.
Mrzela sam hapšenja i ovakve razgovore, ali sam još više mrzela da pokazujem slabost.
  "Trebalo bi ti oduzeti vozačku dozvolu na minimalno godinu dana", rekla mi je, ozbiljno me pogledavši u oči.
  Razgoračila sam oči od zaprepašćenje.
  "Nemojte mi to raditi. Meni je auto sve. Ne bih išla na te trke da ih ne volim toliko. Ne bih sve rizikovala.   Nemoj te, 𝑝𝑜𝑟𝑓𝑎𝑣𝑜𝑟."
  Znala sam da zvučim očajno ali nisam mogla da dozvolim da mi oduzmu vozačku.
  "Razumem tvoju ljubav prema vožnji ali prekršila si dosta pravila...", htela je da nastavi ali prekide je kucanje na vratima.
  "Da?", rekla je i vrata se otvoriše. Na njima se pojavio moji otac. Uvek je imao opažljivu pojavu. Pravo držanje, crno odelo, njegova smeđa kosa bila je savršeno nameštena u stranu, nosio je crne naočare i kada ih je skinuo moji i njegov pogled su se sreli.
  Već sam videla takav pogled. Bio je razočaran. Primetila sam kako je umoran. Kako i ne bi bio? Vozio je sve od Valensije do Costa Blance.   Minimum dva i po sata. Znala sam da uvek radi do kasno i bilo mi ga je žao kad sam ga videla takvog. Čak i sa dvadeset godina otac me je izvlačio iz raznih sranja.
  Spustila sam pogled sa njega i vratila na komesarku.
  Na moje iznenađenje, komesarka se široko nasmešila, ustala i prišla mom ocu.
  "Antonio, dugo se nismo videli."   Pružila mu je ruku i moji otac pogledavši je naterao se da se nasmeje.
  "Žao mi je što smo se našli u ovakvim uslovima, Ela", rekao je moji otac očima pokazujući na mene.
  Nikad nisam bila naročito bliska sa ocem od kako mi je majka ubijena. Taj težak period pomogao mi je da preguram stariji brat. S kad je on nestao, sve se srušilo. Moji otac je skoro uvek radio i nije imao vremena za mene. Tako sam jednom prilikom, sa osamnaest godina otišla od kuće, upoznala neke ljude koji su me uvukli u svet trka i žurka i to mi se svidelo.   Brat mi je bio jedan od najboljih vozača u gradu i naučio me je da vozim još pre nego što sam otišla na polaganje i tako sam se savršeno uklopila u svet trka. Problem je bio to što su to uvek bile ilegalne trke gde se pušta muzika do daske i kad bi neko prijavio buku došla bi policija i upropastila sve. Tako da je još od moje osamnaeste godine otac brinuo za moja sranja. Čak i ako sam punoletna...
  Komesarka je sela natrag u svoju fotelju dok je moji otac seo na fotelju pored moje.
  "Predpostavljam, Antonio, da znaš šta bi trebalo da uradimo", rekla je komesarka.
  "Znam, ali molim te da razmisliš još jednom o tome. Zar to nije preterano? Mnogim slučajevima kao što je moja ćerka nije oduzeta vozačka, a uhapšeni su mnogo više puta od nje", pričao je svojim namešteno uljudnim tonom. Ali morala sam da mu budem zahvalna na tome. Trudi se da mi ne oduzmu jedinu stvar u životu koju volim.
  "Ne bih očekivao da znaš to, Ela. Ipak, još si nova na ovoj poziciji", dodao je moji otac.
  Rafaela i jeste izgledala mladalačko.  Nije puno starija od mene. Nekih dvadeset pet ili šest godina maksimalno ima.
  Rafaela se nasmejala i pogledala u svoji sto. Kada je digla pogled, gledala je u mene.
  "Možeš li nas, Lilian, ostaviti nasamo da razgovaramo. Salekaćeš oca ispred i on će ti reći sve."
  Bila sam zbunjena. Zašto bi ona, dođavola, želela da razgovara sa mojim ocem nasamo. Ali ako ću tako moći da zadržim vozačku, nije mi bilo puno bitno da razmišljam o tome.
  Klimnula sam glavom i izašla iz kancelarije.
  Sela sam na stolicu ispred kancelarije i sa isčekivanjem zurila u vrata.
  Desetak minuta kasnije, moji otac izašao je iz kancelarije sa nekoliko papira u rukama.
  Odmah sam ustala i namestila što tužniji pogled što sam mogla.
  "Oče...", rekla sam s namerom da se lažno izvinim. Da budem iskrena nije mi bilo žao ni hapšenja ni ničega drugog. Samo mi je bilo žao što je prevlio toliki put i to je jedini razlog zašto ću se izviniti.
  Pogledao me je ljutito. "Ne, Lilijan. Kasnije."
  Rekao je i okrenuo se i otišao, pozivajući rukom da krenem za njim.
  Ćutke smo otišli do parkinga ispred stanice. Kada sam izašla na sunce svetlo kao da me je zaslepelo. Sinoć sam i popila i sigurno sam sada mamurna, čim mi je zasmetala svetlost.
  Otac je stisnuo dugme na ključu svog terenca i on se otključa uz veseo zvuk.
  Otišla sam na suvozačevo mesto dok je moji otac sedao na vozačevo.
  Nije progovorio ceo put od Costa Blance pa sve do naše kuće u Valensiji.
  Kad god bih pokušala da se izvinim, ne pogledavši me samo bi odmahnuo glavom i rekao: "Ne sada, Lilijan."
  Kada smo stigli kući, bila sam sva smrknuta i premorena. Nisam spavala više od dvadeset i četiri sata i jedva sam čekala da se spustim na svoji krevet.
  Dok sam išla puteljkom ka našoj ogromnoji vili otac je sve vreme išao uz mene, dok je ostavio da mu čuvar parkira auto.
  Na ulazu u vilu pozdravio nas je čuvar kog sam uvek kao mala volela da nerviram, a on mi nije zamerao. Igrao bi se sa mnom kad bi imao slobodnog vremena.
  Široko sam mu se osmehnula i pozdravila ga uljudno, dok je moji otac samo klimnuo glavom.
  Kad smo ušli u predvorije, okrenuo se ka meni.
  "Idi u svoju sobu i odmori se. Pričaćemo o svemu kasnije." Ne dajući mi vremena da odgovorim okrenuo se i otišao ka svojoj kancelarij.
  Glasno sam uzdahnula. Besan je na mene, znam to. Ali znam da nije toliko besan zbog mene. Ljut je, jer ako se pročuje, to će upropastiti ugled "moćne porodice Sančez" i njegovu karijeru advokata.
  Uvek pred njegovim klijentima i nazovi prijateljima morala sam da se ponašam pristojno. Morala sam da budem savršena ćerka u očima drugih.
  Samo njegov najuži krug znao je za moje moći, jer ili ih oni imaju ili njihova deca. I ne, nije im ispričao kako sam otkrila za njih. Tu strašnu istinu. Kako sam izgubila kontrolu. Rekao je da sam to uradila namerno.  Kako ne dozvoljavam da mi druga deca vređaju majku.
  Tako sam zadobila strahopoštovanje svih koji su znali za to, uključujući i njihove dece. Ali to nije bila istina.   Moji otac nema moći kao ja. To sam nasledila od majke. Nije uspeo da mi pomogne sa kontrolom. Srećom, moji brat ima iste moći kao i ja, te mi je on pomogao sa kontrolom.
  Čovek bi pomislio da sam njegova kopija. Ne samo što oboje mnogo ličimo nego se trudim da budem kao on. Postala sam jedna od najboljih vozača grada, imam savršenu kontrolu svojih misli i čini mi idu od ruke. Njegov auto je sada moji. A sada kada njega nema sve mi je krenulo nizbrdo.
  Stigla sam u svoju sobu, i stala pred ogledalo. Kosa mi je bila pomalo rasčupana, ali to je bilo jedino što mi je falilo. Šminka je i dalje bila savršena, a haljina neizgužvana.
  Dok sam se tako gledala u ogledalo zapazila sam svoje levo rame. Imala sam nekoliko opekotina od tog incidenta u trećem razredu.
  Sopstvena vatra mi je naudila... Da nisam bila toliko mala smatrala bih se luzerom.
  Skinula sam visoke štikle, i pre nego što sam otišla da se istuširam, očešljala se.
  Čim sam se istuširala i presvukla u udobnu mušku majcu i kratki šorc, spustila sam se na krevet i legla da spavam.