Ubistvene noći - prva knjiga

37

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

Morao sam da odem odande.
  Prevelika gužva, pluća se skupljaju, srce ubrzava.
  Moram da se smirim pre nego što dobijem napad.
  "𝑀𝑖𝑠𝑙𝑖 𝑛𝑎 𝑜𝑛𝑜 𝑠̌𝑡𝑜 𝑡𝑒 𝑢𝑠𝑟𝑒𝑐́𝑢𝑗𝑒. 𝑀𝑖𝑠𝑙𝑖 𝑛𝑎 𝑜𝑛𝑜 𝑚𝑒𝑠𝑡𝑜 𝑔𝑑𝑒 𝑠𝑖 𝑠𝑟𝑒𝑐́𝑎𝑛, 𝑔𝑑𝑒 𝑠𝑢 𝑠𝑣𝑖 𝑘𝑜𝑗𝑒 𝑣𝑜𝑙𝑖𝑠̌, 𝑔𝑑𝑒 𝑠𝑡𝑒 𝑠𝑣𝑖 𝑏𝑒𝑧𝑏𝑒𝑑𝑛𝑖..."
  Moja stara kuća, roditelji su mi živi, upoznaju Liju. Pričaju, slažu se sjajno. Smejemo se, pijemo kafu. Lia i mama pričaju o meni...
  Osetio sam kako lakše dišem i naterao sam se da dišem kroz nos i da izdahnem kroz usta.
  Držim Liju za ruku i vodim je u svoju sobu. Lijam nije bio tamo, a u ovom trenutku, samo Lia može da mi skrene misli.
  Poveo sam je u sobu, i čak da nas je neko video me ne zanima.
  Poljubio sam je i rukom zaključao vrata. Ona se nije bunila, već mi je uzvraćala baš onako kako je umela i kako volim.
  Povukla me ja za košulju sve dok nismo došli do kreveta a onda me bacila na jastuke i našla se iznad mene, a ja sam je povukao na kurac, zadovoljavajući je laganim dodirom naših tela preko odeće.
  Skinula je svoju košulju, i spustila se da me poljubi, dok sam ja otkopčavao moju.
  "Izgleda da ti je ovo potrebno koliko i meni", rekao sam dok sam spuštao svoje pantalone.
  Sklonila je kosu u stranu i ugrizla me za donju usnu. "Jedino ti možeš da mi skreneš misli. Ovo je bila usrana nedelja."
  Uspravila se, dopuštajući mi da joj skinem suknju.
  Izvukao sam iz fioke pored kondom, koji su mi uvek stajali tu, ili je Liam stavio, pod izgovorom da su moj. Sve jedno, sada su mi dobro došli.
  Skinuo sam bokserice i stavio kondom, a onda povukao Liju.
  "Lia."
  Njene smaragdne oči tužne sove zaustavile su se na mojima, što mi je zaustavilo dah. Naginje se tik iznad mene i grize mi rame i vrat, obeležavajući me njenim.
  "Molim", šapuće, glumeći neznanje.
  "Sedi na moj kurac. Sada."
  Video sam zlokoban smešak na njenom licu, a onda me je ugrizla za ušnu resicu, radeći ono što sam joj rekao.
  Uspravlja se, a njena lepota me zacenjuje iznova i iznova, pretvarajući moje telo u pepeo pod njom.
  Možda je čak nisam ni dostojan, ali se osećam veoma sebično u vezi nje. Volim je, i proklet da sam ako se ne učinim dostojnim.
  Ona vuče ruke niz svoj ravan stomak sve dok  joj se vrhovi prstiju ne zaustave na ivici njenog donjeg veša.
  "Lia", režim kroz stisnute zube.
  Moje ruke klize uz njena bedra, zastajući na mestu gde se susreću sa njenim kukovima.
  Mogu da priznam da me ona čini toliko slabim da nemam snage da suzbijem potrebu da je dodirnem.
  "Da, Teri?", pita glasom hrapavim, tihim i zadihanim.
  Odlično zna da ne podnosim taj nadimak, i svesno ga koristi protiv mene.
  Kukovi mi se nestrpljivo trzaju kao odgovor. Ona se smeje, čin tako okrutan i zao.
  Naizad, ona se podiže i skida donji veš.
  Podižem kukove, očajnički tražeći kontakt, ali ona izmiče, lebdeći van domašaja.
  "Ne teraj me ponovo da te pit..."
  "𝑆𝑖𝑙𝑒𝑛𝑐𝑖𝑜, 𝑐𝑎𝑟𝑖𝑛̃𝑜."
  Toliko sam oduševljen što me zove "dušo", da svaka pretnja ili bilo šta što sam hteo da kažem nestaje.
  Nasmešila se to što je bez reči slušam. Moj zmaj ima moć nada mnom, i postaje svesna toga.
  Ona konačno spušta kukove, a ja stenjem na osećaj da moj penis obavija glatka toplota dok ona klizi gore-dole po mojoj dužini.
  Glava mi se odbacuje, a ruke se stisnu na njenim bokovima. Znao sam da će joj to ostaviti modrice, i krenuo sam da sklonim ruke da je ne povredim, ali sama ih je vratila na mesto, a to je samo još više razbesnelo zver u meni.
  "Lia, jebo..." Nemam vremena da završim molbu pre nego što mi vrh kurca sklizne u nju, i potpuno postajem nesposoban da formurilam reči.
  Grickajući donju usnu, ona se podiže poslednji put pre nego što se potpuno smesti na moj kurac.
  Jecaj se probija sa njenih usana dok joj oči postaju diskovi.
  Moje telo bruji od euforije nje tako čvrsto obmotane oko mene.
  Njene ruke spuštaju se na moj stomak, dok ide gore-dole po meni. Grize donju usnu da zaustavi jecaj, dok prevrće očima i zabazuje glavu unazad.
  Njen svaki uzdah, taj slatki zvuk, još je budio veću zver u meni.
  "Muzika za moje uši."
  Ona sklanja kosu u stranu i uspeva da se nagne ka meni.
  Njene drhtave ruke blago dodiruju moje lice dok me ljubi.
  Moje ruke se spuštaju sa kukova na njenu punačku guzicu, i ne mogu da se obuzdam a da ne stisnem. Njene bradavice mi maze grudi, i sve što sam želeo je da jednu stavim u usta i okusim je.
  Okrećem je i nalazim se iznad nje. Ulazim i izlazim iz nje, a ona se hvata za jastuk i steže ga, dok ispušta jecaje.
  "Kartere... ahh!", vrišti ona. Njen glas je poput porno glumice, i svaki muškarac bi pao na kolena zbog nje samo da čuje nju kada normalno priča, a kamoli ovako.
  "Ti si moj jedini lek", šapućem joj na uvo, a ona se hvata za moje ruke i zabija nokte u njih.
  Zabacujem glavu i režim od tog bolnog zadovoljstva.
  Spuštam glavu do njenih grudi i uzimam jednu bradavicu među zube kao što sam i hteo. Ližem je i grizem, a ona se uzdržava da ne vrisne.
  Orgazam nas polako preplavljuje. Spuštam glavu na njeno rame, dok sve brže ulazim i izlazim u nju, a Lia mi zariva nokte u leđa, možda čak otvarajući rane od prošlog puta. Više ne može da zaustavi vriske, a ni mene nije briga da li će neko čuti.
  Sada je samo ona bitna, samo osoba ispod mene, samo Lija, i snosiću maksimalne posledice ako znači da sam uspeo da je učinim svojom ponovo, i da je obožavam na sve moguće načine.
  "Ti si jebeno savršena, volim te", prošaputao sam opet, dok smo uživali u poslednjim trenucima orgazma.
  Otvorila je oči, i ta dva smaragda opet su me celog naježile.
  "I ja tebe volim", rekla je promuklim glasom i umornim.
  Izašao sam iz nje, a ona ispusti poslednji uzdah, sada veoma tih i promukao.
  Bacio sam kondom u kantu za otpatke, kasnije ću morati lično da ga se rešim, a onda sam požurio i legao pored Lije.
  Zraci sunca probijali su se kroz prozor i padali na nju, što je činilo njenu kosu sjajnijom, a njeno telo boje nes kafe presijavalo se.
  Izgledala je jebeno savršeno.
  "Jebeno si prelepa", prošaputao sam dok sam joj milovao obraz.
  Gledala me je sa sjajem u očima, stidljivo i pocrvenelo.
  "Ovo je tako čudno. Mrzeli smo se", rekla je kroz smešak, očigledno prisećajući se svih naših svađa.
  Izvijam osmeh. "Tanka je linija između mržnje i ljubavi, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛. A ja sam bio spreman od početka da sve učinim da budeš moja, samo sam lagao sebe, jer nisam znao kako je to voleti. Probudila si to u meni, i ova zver unutra više ne može da se smiri. Želi da budeš samo njegova."
  Njen umorni smešak bio je od uveta do uveta, i naterao me da se nasmejem.
  "Onda zver ne mora da se brine. Njegova sam svim svojim bićem."
  Jebote, čak i njen umorni glas zvučao je tako seksipilno. Bože, kako neko može da ne obožava ovo savršenstvo?
  Njen osmeh je potom nestao, a mene je srce zabolelo.
  Legao sam na leđa a ona je postavila svoju glavu na moje grudi i obmotala ruke oko mene.
  "Šta je bilo, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛? Dobro si?", pitam je dok joj milujem glavu.
  Ona se izdiže i pogleda me u oči. "Ne želim da se vratim u Španiju. Ono što mi je Nikolas rekao o našem ocu je grozno i jebeno ima smisla sa njegovim ponašanjem. Ne želim da budem u njegovoj blizini", glas joj je drhtao i zvučala je uznemireno.
  "Šta je rekao?", pitam dok je grlim.
  "Rekao je da se naš otac nikad ne bi oženio mojom majkom da je znao ko je ona, da nam nikad nije posvećivao pažnju jer se plašio da ga ne opečemo, naterao je moju majku da krije sve ovo od nas jer je želeo da budemo obični. Nikolas je sve to čuo kada je moj otac to pričao policajki njegovih godina. Onda ju je kresnuo."
  "Jebote...", prošaputao sam.
  Ostavila me je bez reči. Kako otac može da mrzi pravu prirodu svog deteta?
  "Znaš, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛, mi smo superiornija i moćnija bića od običnjaka, i to ih plaši. Ljudi se plaše onog koji je moćniji od njih, i zato nas mrze", objasnio sam joj ali nije izgledalo kao da joj je pomoglo. Ni nije neka uteha.
  "Pola moćnika Evrope su daroviti. Mnogi su upravo klijenti mog oca. Ako nas toliko mrze i plaše nas se zašto nas stavljaju na skoro svim mestima u vladama, u policiji, i na toliko drugih moćnih mesta", glas joj je bio umoran i izgledala je iscrpljeno.
  "Zato što se kriju, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛. Ne govore ko su zaista."
  Namestila je ruke na moje grudi i tu naslonila glavu.
  "Ne želim da se krijem. Ne želim više da bežim od sebe", prošaputala je dok me je njenim očima tužne sove posmatrala ispod trepavica.
  "Ni ja." Pomilovao sam je po obrazu a onda ugasio lampu sa noćnog stočića i jedino svetlo je dopiralo od spolja.
  "Hajde da odspavamo malo. Ni ja nisam spavao u opšte."
  Nemo je klimnula glavom i sklopila oči, i dalje držeći glavu na mojim grudima.
  Obgrlio sam je i tako smo oboje zaspali.