Ubistvene noći - prva knjiga

44

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

Odvezao sam nas do letnjikovca, a Lia je u putu zaspala. Maskara joj je bila razmazana, jer je plakala u tišini. Primetio sam ali nisam hteo da je pritiskam. Izgledala je izmoždeno a ramena su joj bila napeta. Stezao sam pesnice da suzbijem želju da razbijem sve okolo.
  "Odvedimo je u krevet", rekla mi je Kamila utešno mi stavljajući ruku na rame. Tako me je podsećala na Sofiju i protumačio sam ovo kao prijateljski gest.
  Klimnuo sam joj glavom i kada sam hteo Liju da uhvatim u naručje, ona se trgnula, a kada je otvorila oči one su bile rasplamsane. Osetio sam njen bol i strah.
  "Ne diraj me!", prodrala se iz sveg glasa uspravljajući se i odmičući od mene.
  "𝐷𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛, ja sam. U redu je", rekao sam joj pruživši joj ruku.
  Sklupčala se u ugao auta i odmahnula glavom. "Molim te... Ne diraj me... Ne želim...", molila je kroz suze.
  Bespomoćno sam pogledao u Kamilu. "Ja ću se pobrinuti za nju", rekla je Kamila i pružila joj ruku.
  Lia ju je uplašeno pogledala ali joj je ipak pružila ruku dok se tresla.
  Kamila ju je odvela do letnjikovca dok sam ja išao ispred njih, istovremeno gledajući oko nas. Ako je Nikolas negde ovde, a siguran sam da jeste, bolje mu je da se ne otkrije.
  Otpratio sam Liju i Kamilu do spavaće sobe, i dao Kamili Lijin šorc i majcu u kojim je spavala.
  "Bolje izađi, počeće da paniči ako budeš ovde", prošaputala mi je dok sam joj davao odeću.
  Želeo sam više nego ikad da budem uz nju, ali sam samo preko volje klimnuo glavom.
  "Ostani sa njom dok se ne uveriš da je dobro, molim te."
  "Kartere, bila sam uz nju kada je to doživela. Znam šta treba da radim", ljutito je prošaputala.
  "Žao mi je, samo se brinem za nju. Nikad je nisam video ovakvu..."
  Njeno lice se opustilo i preplavilo razumevanjem. "Biću sa njom dok ne bude dobro, ne brini se", rekla je i izbacila me iz sobe.
  Stajao sam kod kuhinjskog ostrva i uzeo viski njene majke koje sam izvukao iz biblioteke pre neki dan.
  Čekao sam sigurno sat i po dok se Kamila nije pojavila.
  "Mirno spava", rekla je sedajući za ostrvo preko puta mene.
  "Kako znaš?", upitao sam je ne poverljivo. Bilo koji detalj u vezi nje mi je sad bio važan.
  "Znam metodu da je umirim. Prošla sam ovo sa njom nekoliko puta", rekla je i uzela mi čašu dosipajući sebi viski.
  Samo što nisam lupio pesnicom o mermernu ploču. "Šta se desilo Kamila? Zašto je ovakva?", pitao sam je a ona je samo na iskap popila viski i dospila još.
  "Upoznale smo se kada je imala osamnaest, i jedne večeri sam je odvela na žurku. Te večeri je shvatila i da je Mario upleten u sve to. Ja joj nisam dovoljno objasnila ko je ko, a Raf k'o Raf - video je seksi devojku i ljubopitljivo joj prišao nudeći joj piće. U tom piću bila je droga za silovanje, ali ona je ne znajući to prihvatila. On joj se udvarao dok nije mogla da oseti mišiće i da priča. Odveo ju je u stranu i hteo da je siluje. Ona ga je kroz šapat molila da stane i da je ne dira, ali je on nije slušao. Plakala je i molila, a onda smo ja i Mario shvatili da je nema, i Mario je uspeo da je spasi, ali ona je već bila istraumirana. Raf je neko vreme proganjao i hteo da se osveti time što nije skroz uspeo u nameri, i naterao dvojcu od njegovih grdosija da je napadnu. Ožiljak koji ima na stomaku - zbog njega je. Tek posle toga, pristao je na primirje."
  Sada već nisam mogao da izdržim. Njenu praznu čašu bacio sam o zid, a ona se nije ni žacnula.
  "Kartere, probudi ćeš je", rekla je smireno.
  Naterao sam sebe da dišem i da se smirim. "Taj gad je imao sreće što nije umro od moje ruke. Naterao bih ga da pati na najboljnije i najgore načine", rekao sam dok sam stezao ruke u pesnice.
  "Znam da bi. Svi bismo", prošaputala je ozbiljno me pogledavši. "Ko je ono mogao da uradi, Kartere? Očigledno da je neki daroviti hteo da se Lia primeti, a onda dokrečio Rafa."
  Trudio sam sam se da ne pokažem ništa. "Ne znam", slagao sam opušteno. Nikolas me je naučio dobroj glumi i da budem lažov kad treba. Kamila ne sme da zna za Lijinog brata,  njoj ću to reći kada se oporavi.
  "Kopilad", promrljala ne a ja sam je upitno pogledao. "Ne kažem to jer su ubili Rafa - zaslužio je to. Kažem zbog Lijinog stanja. Već više od šest meseci ga se nije uplašila. Godinu dana ga se plašila, onda ju je napao, što je dodalo tom strahu. Ovo opet doživljava zbog njegovog ubistva."
  "Krivi sebe", rekao sam naprsno. Već je sebe krivila za Karmeninu smrt, a sada ovo. Biće skrhana kada čuje da je Nikolas i u ovo umešan.
   "Mrzim da je vidim ovakvu", rekla je Kamila.
  Uzeo sam dve čaše za viski i sipao nam po dupli.
  "Ona me se plaši. Kao da me nije prepoznala kada sam hteo da je dovedem", ispio sam sve iz čaše na eks.
  "Vratile su joj se sećanja od te noći, Kartere. Ne krivi je", njen glas je bio skoro poslovan ali i prijateljski.
  "Ja ne krivim nju, krivim tog drkadžiju jer joj je to uradio."

***

  Cele noći nisam spavao. Kamila je spavala u sobi do Lijine, a ja u dnevnoji. Ujutru mi je zazvonio telefon - Čekićar me je zvao na video poziv.
  Otišao sam do ostrva i javio. Sofia i Itan sedeli su jedno pored drugog i smejali se.
  "Kako vam je bilo sinoć na žurci, golupčići? Lia još spava?", pitala je Sofia.
  Spustio sam glavu na ostrvo i zaronivši prste u kosu glasno sam uzdahnuo.
  "Desilo se nešto strašno Sofi, a bojim se da je Nikolas uradio to", rekao sam pošto sam podigao glavu. Njihovi osmesi isčileše, i ozbiljno se zagledaše.
  "Šta se desilo?", upitao je Itan ozbiljno.
  "Jedan ološ iz njene prošlosti koji joj je zagorčao život bio je sinoć na trci. Nikolas mu je spalio auto i posle cele drame ga ubio. Lia je prestravljena. Opet krivi sebe kao i za..."
  "Karmeninu smrt", završila je Sofia.
  "Nevolje su svuda oko nje", rekao je Itan.
  "Da Nikolas nije ubio tog ološa, ja bih", zarežao sam.
  "Kartere, moraš ovo da kažeš Mariji", rekla je Sofia.
  Klimam glavom. Nemam živaca za nepotrebni razgovor. Pozdravio sam ih i prekinuo vezu, i odmah pozvao Mariju.
  Čekao sam da se javi samo trenutak, što me je začudilo jer znam da je kod njih još uvek noć. "Kartere? Šta se desilo?", upitala je instiktivno, jer znam da sam je probudio.
  Ispričao sam joj šta se desilo prošle noći, a ona me nije prekidala. Činilo se da joj je dah zastao kada sam spomenuo da je Nikolas upucao Rafa.
  "Jesi li siguran da je to bio Nikolas? Nije mogla biti neka greška?", upitala ne smirenim glasom, ali toliko je poznajem da znam da je to namešteno.
  I ako sam ga video na pola sekunde, znao sam da je on. Njegova riđa kosa uvek isto uglađena, i taj osmeh grabljivice uvek ću moći da prepoznam. "Stopostotno", rekao sam bez oklevanja.
  Nekoliko trenutaka je ćutala, kao da ne zna šta da kaže.
  "Obavite danas šta treba. Sutra se vraćete ovamo", rekla je tako odlučno da nisam mogao da joj se usprotivim. I da, i meni se činilo kao najbolje rešenje.
  "U redu", rekao sam i isključio poziv.
  Oko sat kasnije Lia se konačno probudila. Ja sam već bio spremio doručak za sve nas, ali sam hteo da sačekam Liju da jedemo.
  "Dobro jutro", rekla je kroz osmeh, za koji znam da je lažan.
  "Dođi ovamo", rekao sam joj šireći ruke za zagrljaj, a ona nije oklevala i stegla me oko pasa. "Jesi li dobro, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛?", upitao sam je milujući  joj leđa.
  Ćutala je, stisnuta uz moje grudi. Dobio sam svoji odgovor. Oseća se krivom za njegovu smrt ma koliko on to zaslužio.
  "Ono sinoć nije tvoja krivica Lia. Zaslužio je to."
  Ona je klimnula glavom. "Znam."
  "Rekao sam Mariji. Rekla je da danas obavimo šta imamo. Sutra se vraćamo u 𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚", rekao sam dok sam je milovao po glavi.
  Ona je podigla glavu sa mojih grudi i pogledavši me u oči klimnula glavom.
  "Kartere... Je li Nikolas to uradio?", pitala je oprezno pribijajući se uz mene.
  Glasno sam uzdahnuo. "Bojim se da jeste, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛. Video sam nekog u daljini, i znam da je to Nikolas."
  "Ovde je?", upitala je onda.
  Pomilovao sam je još jednom. "Čudilo bi me da nije."
  "Dobro, da doručkujemo i da ispratimo Kamilu", izvukla se iz mog zagrljaja. "Probudiću je i reći joj da imamo posla. Postavi nam sto." Otišla je.