Ubistvene noći - prva knjiga

43

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

Luis David je prošao kroz cilj dok je Raf ozbiljno zaostajao, i dok smo svi išli ka njemu, Raf je prošao kroz cilj i šoferšajvna mu je od jednom eksplodirala. Svi su uplašeno odjekivali i sklanjali se pokrivajući glavu.
  Instiktivno sam povukao Liju u stranu iza Luis Davidovog auta.
  "Ko je ovo uradio?", vikao je Raf kada je izašao iz automobila. Njegovo tamnoputo telo se znojilo, tamna kosa se lepila za čelo a crne oči pretile ubistvom. Bio je krupan i jak, ali ne viši od mene, i očigledno je običnjak. Ako bi nasrnuo na mene, veoma lako bih uspeo da ga dokrečim.
  "Varalice!", vikao je na Luis Davida dok ga je njegova družina podržavala.
  "Rafe, niko od nas nije mogao ovo da ti uradi, a prešao sam cilj mnogo pre tebe", rekao je Luis David glumeći smirenost.
  Stajao sam ispred Lije štiteći je svojim telom, a ona je ruke naslonima na moja leđa i postavila glavu na njih. Prvi put je vidim ovako uplašenu.
  "Kartere...", prošaputala je pokazujući mi svoji telefon.
  Na njemu je bila poruka od Alehandra:
                      𝖡𝖤Ž𝖨𝖳𝖤!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
  Poruka je bila kratka i jasna ali sam na trenutak pogledao prestravljenu Liju, a ona mi je samo klimnula glavom. To mi je bilo dovoljno.
  Držeći je za ruku pojurili smo ka njenom autu, moleći u sebi boga da nas niko ne primeti dok je Lia prigušeno psovala svoje visoke štikle.
  U pozadini su odzvanjali zvuci svađe, a onda:
  "Lia Sančez!", uzviknula je neka devojka, za koju sam predpostavljalo da je iz Rafove bande, sudeći šta mi je Lia ispričala o njenima.
  𝐵𝑜𝑧̌𝑒, 𝑧𝑛𝑎𝑚 𝑑𝑎 𝑠𝑎𝑚 𝑔𝑟𝑒𝑠̌𝑎𝑛, 𝑎𝑙𝑖 𝑚𝑜𝑙𝑖𝑚 𝑡𝑒, 𝑢𝑟𝑎𝑑𝑖𝑐́𝑢 𝑠𝑣𝑒 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑑𝑎 𝐿𝑖𝑗𝑖 𝑛𝑒 𝑝𝑎𝑑𝑛𝑒 𝑑𝑙𝑎𝑘𝑎 𝑠𝑎 𝑔𝑙𝑎𝑣𝑒. 𝐵𝑖𝑙𝑜 𝑠̌𝑡𝑎, 𝑠𝑎𝑚𝑜 𝑑𝑎 𝑜𝑛𝑎 𝑏𝑢𝑑𝑒 𝑑𝑜𝑏𝑟𝑜.
  Nastavili smo da trčimo ne osvrćući se ali onda su dva momka stali ispred nas. Stao sam ispred Lije, zaštitnički je držeći jednom rukom.
  𝑍𝑛𝑎𝑜 𝑠𝑎𝑚 𝑑𝑎 𝑗𝑒 𝑜𝑣𝑜 𝑙𝑜𝑠̌𝑎 𝑖𝑑𝑒𝑗𝑎!
  "Kartere...", izgovorila je uplašeno a kada sam se okrenuo, taj Raf je išao ka nama.
  "Lijice, pa zar da odeš a da se ne pozdraviš sa starim prijateljem?", rekao je dok je prilazio raširenih ruku.
  Stao sam ispred nje stajući mu na put. "Takni je i mrtav si", ovo nije jebena pretnja, nego priprema na ono što ću uraditi.
  "Novi zaštitnik, Lia? Svaka čast, momak valja."
  Lia iza mene se trudila da ne progovori reč i da ne zaplače. Iz nekog razloga je prestravljena ovim čovekom.
  "Kako smo mi mogli da ti uništimo auto, drkadžijo, mi nismo daroviti", rekao sam to znajući da običnjaci ne znaju da se mi zovemo vladarima.
  "Ti nisi, ali ona jeste", pokazao je na Liju iza mojih leđa.
  Progutao sam knedlu. Lia je iskoračila pored mene a ja sam postavio ruku ispred nje ne dozvoljavajući joj da ide dalje, istovremeno se spremajući da mogu brzo da je odgurnem iza mene u krajnjem slučaju.
  "Zašto bih ti ja jebeno spalila auto, Raf? Nisam želela da se ovo desi, ne želim probleme sa tobom", rekla je glumeći neku vrstu smirenosti.
  "Lia, ovog puta se nećeš izvući iz kazne", krenuo je ka Liji a ja sam je odmah gurnuo iza sebe.
  "Takni je i umrećeš u najgorim mukama."
  Pogledao me je pogledom grabljivice. "Kako ćeš to izvesti, druškane?"
  𝑍𝑎𝑑𝑎𝑣𝑎𝑐́𝑢 𝑡𝑖 𝑜𝑝𝑒𝑘𝑜𝑡𝑖𝑛𝑒, 𝑡𝑎𝑘𝑜 𝑚𝑎𝑙𝑒, 𝑎 𝑡𝑎𝑘𝑜 𝑏𝑜𝑙𝑛𝑒. 𝑆𝑝𝑎𝑙𝑖𝑐́𝑢 𝑡𝑖 𝑘𝑢𝑟𝑎𝑐 𝑘𝑜𝑗𝑖 𝑡𝑖 𝑗𝑒 𝑡𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑏𝑖𝑡𝑎𝑛, 𝑜𝑛𝑑𝑎 𝑐́𝑢 𝑡𝑖 𝑜𝑑𝑠𝑒𝑐́𝑖 𝑗𝑒𝑧𝑖𝑘 𝑑𝑎 𝑡𝑖 𝑛𝑖𝑘𝑜 𝑛𝑒 𝑏𝑖 𝑐̌𝑢𝑜 𝑣𝑟𝑖𝑠𝑘𝑒. 𝑂𝑑𝑠𝑒𝑐́𝑖𝑐́𝑢 𝑡𝑖 𝑗𝑒𝑑𝑎𝑛 𝑝𝑜 𝑗𝑒𝑑𝑎𝑛 𝑝𝑟𝑠𝑡 𝑠𝑣𝑎𝑘𝑒 𝑟𝑢𝑘𝑒, 𝑝𝑜𝑙𝑜𝑚𝑖𝑡𝑖 𝑛𝑜𝑔𝑒, 𝑎 𝑜𝑛𝑑𝑎 𝑏𝑖ℎ 𝑡𝑖 𝑝𝑢𝑠𝑡𝑖𝑜 𝑘𝑟𝑣, 𝑖 𝑛𝑎𝑡𝑒𝑟𝑎𝑜 𝑡𝑒 𝑑𝑎 𝑝𝑖𝑗𝑒𝑠̌ 𝑖𝑠𝑡𝑢.
  Nekad se plašim moje mašte kada je mučenje ljudi u pitanju. Kao klinac sam voleo da čitam trilere sa živopisnim opisima, tetka me je mučila, a pravu akciju sam video tek kada sam počeo da radim za Nikolasa, najgore od svega, uživao sam u gledanju mučenja.
  "Veoma sam maštovit", odmerio sam ga celog, "druškane", dodao sam da ga iznerviram.
  Iza nas su se već okupili svi Lijini i podržavali me.
  Raf je krenuo ka meni.
  "Pođi sa mnom", rekla je Kamila Liji i pustio sam je da ode. Ovo može postati gadno.
  Tada je potrčao Alehandro stajući između nas. "Rafe, nemoji. Nisu ti oni spalili auto, dođavola!", molio ga je, ali ga je Raf samo gurnuo u stranu.
  Prišao mi je još za korak, i bili smo tako blizu da sam mogao da osetim njegov smrdljivi dah.
  "Dovedi tu kurvu ovamo, ili će moja kazna za nju postati mnogo gora", rekao mi je zlim tonom a ja nisam mogao da se suzdržim.
  Udario sam ga u vilicu, što ga je odmah oborilo.
  Jedan od njegovih grdosija je hteo da me udari, ali se uplašio kada je video da su mi oči rasplamsane i povukao se.
  Raf je ustao i uhvatio sam ga za vrat čvrsto ga stežući. "Takneš li bilo kog od ovih ljudi, zamisao ću sa zadovoljstvom da sprovedem u delo", pustio sam ga i gurnuo u masu. "Ako bilo ko od vas pokuša da naudi ovim ljudima, molićete me za brzu smrt", tim rečima sam otišao.
  Plamen mi se nije rasplamsao od besa, to sam naučio da kontrolišem, nego me je Lia tražila. Neodređeno sam se kretao kroz gužvu dok nisam video Liju kako sedi na haubi svog auta, prestravljena dok je Kamila smiruje.
  Prišao sam i obujmio joj lice rukama. "𝐸𝑠𝑡𝑎́𝑠 𝑏𝑖𝑒𝑛, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛?", upitao sam je nežno, terajući je da me pogleda u oči.
  "Želim kući", rekla je onim glasom devojčice. Neustrašivu Liju nikad nisam video ovakvu, što me je zaista zabrinulo.
  Spustio sam je sa haube i otvorio sam joj suvazačeva vrata kada se čuo pucanj.
  Ljudi su potrčali ka svojim automobilima vrišteći i pokušavajući da se sakriju.
  Tada je Raf prišao i uperio pištolj u Liju.
  𝐽𝑒𝑏𝑜𝑡𝑒!
  "Odvedi je!", viknuo sam Kamili i kada su trebale da potrče, ovaj drkadžija je pucao u pesak pored njih.
  "Kamila, ne bi bilo lepo da ti zaboden metak u tu lepu guzicu, zar ne?", rekao je ubitačnim tonom, isto koliko i perverznim. Biće mi drago da ga spalim celog.
  "Lia...", nastavio je, "priđi bliže", rekao je pištoljem dajući znak da joj priđe.
  "Spusti pištolj", zarežao sam, "ili ću te spaliti živog."
  "Ne pre nego što je upucam", pokazao je pištoljem na nju.
  "Jesi li siguran?", zapretio sam mu rasplamsavši plamen, a on se samo još više namrštio i povukao oroz.
  Okrenuo sam se Liji štiteći je svojim telom dok sam se pripremao za trik mog plemena.
  Tada se začuo pucanj i vriska, ali metka nije bilo. Okrenuo sam se i video Rafa kako leži i grca od krvi. Niko se nije usudio da mu priđe.
  "Šta, dođavola?", upitah pogledom pretražijući okolinu. Nekih dvadeset metara, u žbunju, stajao je čovek u crnom, od prilike visok kao i ja, a kroz senku, šarena svetla još uvek su šarale prostorom, osvetljavajući ga. Samo na trenutak video sam riđu kosu i taj zlokobni smešak.
  Bio je to Nikolas, i ništa nije moglo da me uveri u drugačije.
  Iza sebe čuo sam Liju kako uspaničeno diše i kako Kamila pokušava da je smiri. Kapiram, u ovom prijateljstvu, ona je ona smirena.
  "U redu je, dobro si", rekao sam joj grleći je.
  "Hteo je da puca u nas Kartere, hteo je da povuče obarač", rekla je kroz jecaj.
  "Ne brini se", rekla je Kamila utešno joj stavljajući ruku na rame. "Gotov je", skoro da je prisilila sebe da to kaže.
  Dotrčali su Luis David, Havijar, Anabel i Alehandro.
  "Šta se dođavola desilo?", upitala je Anabel.
  "Ovo je bila nameštaljka", rekao sam puštajući Liju, "Neko je hteo da ga razbesni i da primeti Liju, a onda ga je upucao", rekao sam opet bacivši pogled gde je stajao Nikolas, ali više ga nije bilo.
  Lia je razgoračila oči, ali kada sam je pogledao, mislim da je znala ko je u pitanju jer je spustila glavu.
  "Samo sam htela da se zabavim, nisam želela da još neko nastrada zbog mene", rekla je promuklo dok se obgrlila rukama.
  Anabel i Kamila su je zagrlila. "Nisi ti kriva, dušo", rekla je Anabel.
  "A taj drkadžija je to zaslužio. Više nikog neće uznemiravati, razumeš. Trunuće u paklu", rekla je Kamil.
  Luis David i Havijar su me povukli u stranu.
  "Primetili smo da ti je čudno da je vidiš ovakvu. Shvatio si da ga se ona plaši", rekao je Luis David.
  "Plaši ga se jer je pokušao da je siluje", rekao je Havijar svojim tenorom. Plava rasčupana kosa mu je padala na zelene oči, koje su sa mržnjom gledale ka Rafovom telu u lokvi krvi.
  Progutao sam knedlu, i došlo mi je da oživim tog jebača i sprovedem moju zamisao u delo.
  "Mi ne znamo sve, bolje je to da pitaš Kamilu, ona je tad bila sa njom", rekao je Luis David, time naglašavajući kraj razgovora.
  Suzdržavao sam želju da nekom razbijem vilicu, i krenuo sam ka Liji.
  "Hajdemo kući", rekao sam joj otvarajući zadnje sedište automobila. Polako je ušla, izula štikle i legla preko celog sedišta. "Kamila, pođi sa nama", naredio sam joj, ali ona je razumela moji bes i poslušala me sedući na suvozačkom mestu.