Ubistvene noći - prva knjiga

45

𝓛𝓲𝓪

Doručkovali smo i ispratili Kamilu. Plan za taj dan mi je bio da odem do Rose i da vidim kako je.
  Ta žena mi je kao majka. Brinula se za mene kao da sam joj ćerka. Bila je već bolesna kada su mene proboli, a ustala je iz kreveta i tražila me svugde. Znala je u koji kraj idem i pošla je tu - najopasniji kraj Valensije. Ona me je spasla, brinula se o meni dok se nisam oporavila i smirivala je moju tugu jer verovatno neću moći da imam decu. Imala je toliko razumevanja za mene, a i ona je ta koja me je nagovorila da se vratim kod oca i tražim pomoć.
  "Sredi se lepo, želim da upoznaš jednu osobu", rekla sam Karteru pošto sam vratila Kamilu kući i odmah sam izašla.
  Kao deca našli smo jedno visoko drvo, na koje je zapravo veoma lako popeti se, a letnjikovac se savršeno vidi, istovremeno dobro sakrivajući posmatrača. Ako je Nikolas ovde negde, sigurno je tu.
  "Nikolase, znam da si tu!", rekla sam pošto sam stigla do drveta. Prizvala sam svoje mačeve koje smo bili primorani da ponesemo i sada mi je drago zbog toga.
  Ćutao je, ali sam znala da je tu. "Pokaži se, Nik. Ako ti meni ništa ne uradiš, neću ni ja tebi. To pravilo smo oboje poštovali, sećaš se?"
  Čula sam gromoglasni smeh. Nikolas se spustio nekoliko grana niže, a onda skočio i dočekao se na noge.
  Bio je sav u crnom, što je pravilo kontrast sa njegovom riđom kosom i plavim očima - istim kao i tatinim.
  "𝐻𝑜𝑙𝑎 ℎ𝑒𝑟𝑚𝑎𝑛𝑖𝑡𝑎", rekao je i približio se nekoliko koraka. Pustila sam ga i ako bih rađe pobegla od njega. Trudila sam se da ne pokažem strah, te sam se samo zlokobno nasmejala.
  "𝐻𝑜𝑙𝑎 ℎ𝑒𝑟𝑚𝑎𝑛𝑜", izvukla sam jedan mač i zabola ga u zemlju naslanjajući se na njega. "Ti si uradio ono sinoć?", pitala sam ga, i ako znam odgovor.
  Klimnuo je glavom. "Želeo sam da ubijem tog gada još kada sam saznao šta ti je uradio. Sada mi je malčice žao što nisam pustio da ga Karter izmuči. Tada bi tek dobio šta je sve zaslužio", rekao je to tako normalno, kao da pričamo o vremenu.
  "Da mu nisi spalio auto ne bi ni morao da ga ubiješ. Ne bi znao da sam tamo", povisila sam ton na kraju ali sam se obuzdala da se ne razbesnim.
  "Da, ali bi nastavio to da radi drugim devojkama. Lili, taj gad je zaslužio da umre više nego neki."
  Glasno sam izdahnula. Za ovo je bio u pravu i grozno se osećam jer mi je drago jer ga nema.
  "Danas želim da idem na jedno mesto ali ne želim tebe tamo. Želim da se ti, Jan ili bilo ko od tvojih radnika drži što dalje od mene danas. Hoću jedan dan da budem srećna i da vidim ljude koji mi fale bez da razmišljam da li me Eduardo juri. Od sutra možemo da se vratimo na proganjanje i probleme. Ako me imalo voliš, učinićeš to."
  Skupio je usne u tanku crtu i na trenutak je delovao kao da se iznervirao, ali sam videla trenutak kada se slomio. "U redu. Ali imam da ti kažem dve stvari", rekao je podignuvši dva prsta i prišao mi još za korak. "Znam da ideš kod žene koja te je udomila kada si pobegla. Želim da ti kažem da ću se brinuti o tome da joj nikad ništa ne zafali dok ti nisi tu. Ako želiš, i obilaziću je", rekao je to takvom saosećajnošću da mi se srce steglo.
  "Nemoji misliti da me možeš time kupiti", odbrusila sam i ako sam bila zahvalna time.
  On je odmahnuo glavom. "Ne radim to zbog toga. Radim to jer naš otac ne želi, a znam da te je ona nagovorila da mu se vratiš. A ona ne zaslužuje da umre, to je dobra žena."
  Bilo mi je drago što u njemu i dalje ima ljudskosti i klimnula sam mu glavom.
  "Hvala ti. Značilo bi mi da je obilaziš. Reci joj kako smo se našli i da smo opet srećni svi zajedno. Reći ćeš joj kako ideš na studije kao što je mama želela. A kada pita da li se čuješ sa mnom reći ćeš redovno."
  Klimnuo je glavom i okrenuo se da ode.
  Gledala sam njegove gipke korake, osobene i drugačije. Ramena šira nego što pamtim i ruke jače. Držanje pravilnije i stasito. Samom pojavom je privlačio pažnju i navlačio strah. To je još jedna osobina koju je povukao na oca.
  Tada sam se setila druge stvari. "Šta je druga stvar?", doviknula sam za njim.
  Zastao je ali se nije okrenuo. "Pozdravi nam majku", rekao je i tada je nestao u tamnoj šumi. Te njegove reči bolele su me više nego išta. Izbegavala sam da odem na majčin grob da izbegnem tu bol. Ali posle ovog, mislim da ću zaista otići.