Ubistvene noći - prva knjiga

41

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

Sutradan sam se posle dužeg vremena probudio oko podneva, i za to ću okriviti samo preveliki umor i izčileli adrenalin.
  Lia je još uvek spokojno spavala u mom naručju, a ja sam se obuzdavao želji da je probudim i nastavim sa onim od sinoć.
  Znam da će kada se probudi biti gladna, pa sam pažljivo sklonio ruku koja je bila ispod nje i obukao žuti šorc i belu majicu.
  Uzeo sam njene ključeve od auta i odlučio da odem do prodavnice koju sam video na putu do ovde.
 
  Kada sam se vratio još je spavala, sada nešto namrštenija. Prišao sam joj i poljubio u čelo, i kao da je u snu znala da sam ja nasmešila se.
  Osećao sam da se topim kada sam video topli osmeh na njenom licu i pomazio sam je po glavi.
  Otrgnuo sam oči od nje i krenuo ka kuhinji. Nisam nešto vičan u kuhinji, ali znam da spremim omlet majku mu.
  Dok sam mućkao jaja u tanjiru pravio sam veliku buku i Lia se probudila.
  "Jebote, koliko je sati?", upitala je i savladavajući veliku svetlost koja je dopirala kroz stakleni zid.
  "Podne", odgovorio sam dok sam se okretao da sipam smesu u vruć tiganj. "Kako si spavala?"
  "Prelepo", rekla je još uvek sanjalačkim tonom. "Šta radiš to?", upitala je i čuo sam kako se obmotava čaršavom da bi ustala.
  "Spremam nam doručak. Voliš omlet?"
  Pogledala je preko mog ramena u tiganj i sa odobrenjem klimnula glavom. Digla se na prste i poljubila me u obraz. "Obožavam ga. Idem da se obučem pa ću nam napraviti salatu."
  Klimam joj glavom i ona odlazi vukući za sobom beli čaršav. Bože, svaki centimetar te devojke je prelep, a za nju, za nju ću dati i život ako treba. Tako je lepa kada se tek probudi...
  Odagnao sam bilo kakve misli da mi omlet ne bi zagoreo, i okrenuo sam ga na drugu stranu.
  Lia je kasnije došla u teksas šorcu sa dubokim strukom - taman da joj prekrije ožiljak, i sivoj kratkoj majci. Vezivala je kosu u rep dok je prilazila kesi na kuhinjskim ostrvu.
  Izvadila je paradajz i zelenu salatu, onda uzela nož, dasku za sečenje i činiju, a ja sam servirao njen omlet i pravio sebi drugi.
  "Moram ti priznati da nisam naročito vešta u kuhinji. Znam najosnovnije."
  Nasmejao sam se njenom priznanju koje je isplovilo iz vedra neba. "Sve dok ne umremo od gladi, super je."
  Mogao sam da čujem kako prevrće očima.

  Posle doručka pospremili smo malo dnevnu sobu i Lia me je odvela u obilazak ostatka letnjikovca.
  Prošli smo kroz uži hodnik koji je bio kao jedan od onih u 𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚𝑢. Svetlo braon zidovi sa drvenom oplatom bio je prekriven gomilom slika Lijine porodice i gomilu nekih diploma i pohvala. Tada sam video njenu majku i, dođavola, skoro da nema razlike između njih.
  Pokazala mi je spavaće sobe, kupatilo, sobu za igru gde su se igrali ona i Nikolas ali i:
  "Moja omiljena prostorija", rekla je i povukla bravu.
  Ušli smo u prostoriji gde su zidovi bili prekriveni policama sa knjigama, sem otvora gde su vrata i prozor naspram njih. Uz prozor bile su dve kožne fotelje okrenute jedna prema drugom.
  Lija je ušla i dala mi znak da uđem sa njom.
  "Ovde sam provodila najviše svog vremena ovde. Niko nije mogao da me izvuče dok ne zaspim", rekla je uzbuđena što ponovo vidi ove knjige.
  "Nisam znao da voliš da čitaš", rekao sam prolazeći pored polica. Knjige su bile uredno poređane po abecednom redu. Bile su tu od najromantičnije romanse do najstrašnijeg trilera.
  "Obožavam, ali u poslednje vreme sam to zapostavila", rekla je dok je prstom prelazile preko knjiga na polici, istovremeno gledajući natpise. "Ti nisi bio tu, ali kada bih bila uznemirena u 𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚𝑢 ili bih trenirala ili išla u biblioteku da čitam."
  Nasmešio sam se. "Sada znam gde da te pronađem kada si uznemirena."
  Rasplamsala je plamen i pogledala me. "Ti uvek možeš da me nađeš."
  Tada je zastala naišavši na jednu knjigu. Zapravo, bile su to dve iste knjige.
  "E, ovo sam otkrila kada sam imala petnaest godina. Celo ovo mesto je dizajnirala moja majka, birala knjige i sve."
  Prišao sam joj i video da su to Šekspirove knjige, i to ni manje ni više nego "Romeo i Julija".
  "Bilo je čudno što se ovde nalaze dve iste knjige, pa sam htela obe da odem da pokažem tati ali onda..."
  Lia je povukla ovu koja je bila u kraj police i ta polica se odjednom otvori otkrivajući malu prostorijicu sa raznim alkoholom.
  "Moja majka je volela da se osamljuje ovde, i kada sam otkrila ovo, bio mi je jasan razlog.
  Bilo je tu nekoliko vina, viskija, vermuta, šampanjca... Sve najbolje od najboljih.
  "Tvoja majka mora da je bila opasna žena kada je uspela ovo da sakrije."
  Lia se tužno osmehnula ali ništa nije rekla.

                                   ***

  "Ne mogu da verujem na šta me teraš", rekao sam Liji dok sam oblačio crnu majicu.
  "Zar se nisi interesovao za moji život pre 𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚𝑎?", podsetila me je dok je ona butala po svom koferu da nađe neku haljinu.
  "Zapravo, većinom je to bio posao nego znatiželja", priznao sam joj a ona me je prostrelila pogledom.
  "Ovde smo skoro nedelju dana a nikog od društva nisam videla. Večeras će svi biti tamo. Moramo da idemo", rekla je zapovednim glasom i znao sam da ne mogu da je razuverim.
  "Znaš da možeš da ih pozoveš da se nađete negde a ne da ideš na trku. Ne znam da li je bezbedno, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛", rekao sam okrenuvši se ka njoj koja me je gledala kao devojčica koja te moli da joj kupiš lutku. "Ne gledaj me tako. Ozbiljan sam."
  Ustala je držeći crnu haljinu u ruci i prišla mi, obujmivši moje lice njenim rukama.
  "Vidi, znam da nije skroz bezbedno, ali to je moji teren, i znam sve tamo. Ako mi priđe neko nepoznat znam šta da uradim, u redu?"
  Srce mi je poskočilo od njenog dodira, njene smaragdne oči ubeđivale su me da pristanem.
  "Dobro, ali biću svo vreme uz tebe. I, dođavola, neću dozvoliti da ti ni jedan od tih jebača priđe."
  Nasmejala se i skočila mi u zagrljaj, obasipajući me poljupcima. "Najbolji si."
  Stavio sam je da sedne na kuhinjsko ostrvo, ali ni tada nije bila više od mene nego u ravni sa mnom. Ostavila je večernju haljinu sa strane i obujmika ruke oko mog vrata.
  Njena bela letnja haljina od satena odavala je utisak nevinosti i u njoj je izgledala kao anđeo, a ja sam đavo koji će da uprlja tu čistotu.
  "Hvali te me još malo, 𝑚𝑖 𝑟𝑒𝑖𝑛𝑎...", približio sam se njenom uvetu, "ovaj sluga je spreman da klekne za vas."
  Nasmešila se a njen vragolasti pogled obujmio me je celog.
  "Pokaži se, i možda zaslužiš još neku pohvalu." Uhvatila me je za rame da bi se izdigla i skinula je svoje tange, bacajući ih u stranu.
  Zakoračio sam ka njoj, što ju je nateralo da raširi noge da bi mi napravila mesta.
  Moji kurac se u pantalonama stvrdnuo, ali to nije ono što ću večeras da uradim.
  Pogledom sam prešao od njenih stopala do bedara koja je prekrivala haljina.
  "U toji haljini izgledaš tako nevino i čisto", prošaputao sam joj na ovo dok sam ruku polako pomerao sa spoljne strane njenih bedara ka unutrašnjoj, učinivši da se naježi i da me želi još više, a drugom rukom sam je uhvatio za njen dugački vrat, koji je upravo progutao knedlu. "Ja ću biti taj koji će uprljati tu čistotu i izbrisati nevinost, 𝑚𝑖 𝑟𝑒𝑖𝑛𝑎."
  Bili smo toliko blizu da ne znam da li je ovo preglasno bubnjanje srca od mene ili nje, ali je definitivno da oboje trenutno ludimo.
  Pustio sam joj vrat i poljubio je, istovremeno puštajući svoji prst do njenog klitorisa.