Ubistvene noći - prva knjiga

21

𝓛𝓲𝓪

Ujutru me je probudio alarm, koji se iznenađujuće brzo ugasio. Probudila sam se sa velikim glavoboljom. Ne sećam se većeg dela večeri niti kako sam se vratila u školu.
  Trebalo mi je neko vreme da se osvestim i da mi se vid razbistri.
  Oh kakva noć. Hajde što sam se napila, nego sam se naduvala. Kako sam dopustila sebi to opet da uradim? Rekla sam da više neću probati džoint a kamoli belo. Htela sam da ustanem da odem do kupatila da se priberem i dovedem u red, ali tada sam osetila nečiju ruku preko mene.
  Osvrnula sam se po sobi ali je ona izgledala ista kao i moja, samo što je u krevetu gde je trebala da bude Sofia bio Liam, što znači... Pogledala sam dole i ugledala Kartera kako spava, pored mene. Bio je bez majce, a ja u njegovoj košulji. Nismo valjda?
  "Kartere. Kartere!", počela sam da ga budim i drmusam.
  "O pusti me da spavam, ženo božija!", požalio se i okrenuo glavu na drugu stranu.
  "Šta se sinoć desilo?", upitala sam ga, prestravljena onim šta je moglo da se desi.
  "Ti zaista nikad ne možeš da ućutiš." Sklonio je svoju ruku sa mene i protrljao oči. "Sinoć si se napila i naduvala pa nas je Laura dovela nazad u školu. Ništa se nije desilo, samo sam ti dao svoju košulju jer ti je haljina bila neudobna."
  Odahnula sam, ali sam se ipak osećala posramljeno. "Jesam li nešto uradila sinoć?"
  "Možemo li da razgovaramo o tome kasnije? Rano je. Tek je osam", rekao je i zagnjurio lice u jastuk.
  "Šta će biti kada Sofia primeti da me nema? Ispitivaće me gde sam bila cele noći. A i ne znam kako bih mogla neprimetno da se vratim u svoju sobu ovakva."
   "Nepodnošljiva si. Srediću sve. Ne brini. Odspavaj još malo, i kad se probudiš biće sve u redu. Sad me pusti da spavam", naredio mi je, i okrenuo glavu na suprotnu stranu.
  "Kako da odspavam još malo čoveče? Vidi me gde sam!", požalila sam se a on me je besno pogledao.
  "Oh majko mila. Ne sećaš se ničega od prošle noći?", upitao me je uzdižući se na rukama.
  Odmahnula sam glavom. "Nemam pojma kako sam dospela ovde, a kamoli onog posle."
  Klimnuo je glavom. "Dobro. Reći ću samo da si sinoć rekla da uradim ovo ako se ne setiš šta se desilo."
  Zbunjeno sam ga pogledala, a on mu se tada približio i iznenada poljubio. Bila sam iznenađena, i nisam bila ni svesna šta se dešava.
  Odgurnula sam ga, i ljutito ga pogledala.
  "Zašto bih ja dođavola htela da me 𝑡𝑖 poljubiš?"
  Nasmejao se, a onda mi sklonio pramen koji mi je padao preko lica. Od tog njegovog dodira sam se naježila. A i on je to primetio.
  "Upravo zato. Sinoć u klubu pre nego što sam te doveo si me poljubila i rekla da tvoje telo to želi od početka. Verovala ili ne, htela si da spavamo, ali sam te ja zaustavio."
  Razgoračila sam oči. Nemoguće da Karter Garsia nije pristao da spava sa nekim.
  "Ne verujem ti. Zašto si ti bez majce?"
  Prevrnuo je nervozno očima. "Ja uvek spavam bez majce. A da li vidiš ikakav znak da te lažem 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛?"
  Bio je u pravu. Gledao me je pravo u oči i ni jednom nije skrenuo pogled. "Dobro. Verujem ti. Ali slušaj, prošla noć ne osporava ništa, ok? I dalje te mrzim."
  Nasmejao se, i uspravio u sedeći položaj.
  "Znam. Spomenula si to, dok smo se ljubili, naravno."
  Zaronila sam lice u svoje ruke. Ne mogu da verujem šta sam u radila. U redu, želela sam to, ali ne toliko da nisam mogla da se obuzdam.
  "Možeš li da ne pričaš o tome? Ono kao, zaista. Ne želim da iko zna šta se desilo prošle noći." Tada mi je pogled proklizao na krevet sa druge strane, i videla sam Liama. Sigurno me je video ovde.
  "Šta je sa Liamom? Da li me je video?"
  "Liam se neće sećati ničega od sinoć. Ako odeš pre nego što se probudi, što neće biti u skorije, nećeš imati potrebu za brigu."
  Odahnula sam. "Hvala bogu."
  Odmerio me je, pogledom punim želje, i onda mi se približio.
  "Šta kažeš da se malo zabavimo pre nego što odeš?", prošaputao mi je na uvo, a onda mi ugrizao resicu, od čega sam zaječala.
  "Kartere, ne možemo. Ja te mrzim", rekla sam, iako sam uživala u njegovim poljupcima po mom vratu.
  "I ja tebe, ali da li te je briga?", nastavio je da mi ljubi vrat, i nisam mogla da se suzdržim.
  Povukla sam ga unazad, pa smo oboje pali na jastuke.
  "Smatraću da te nije briga", rekao je, i onda prislonio svoje usne na moje. Njegovi poljupci bili su tako strastveni, požudni... Ježila sam se od svakog njegovog dodira i uživala u njima.
  Jezici su nam se preplitali, dok je on jednom rukom milovao moju golu butinu, a drugom održavao iznad mene.
  Provukao je ruku do mojih leđa, i povukao za sobom u sedeći položaj. Nege su nam bile ispleplitane, dok je jednom rukom milovao moji vrat, a drugu zavlačio ispod košulje i milovao mi leđa, što me je nateralo da se izvijem i zaječim.
  Tada mi je šapnuo na uho: "Volim taj zvuk."
  Moje telo je gorelo od želje i požude i to je jedino na šta sam mogla da mislim.
  Uhvatila sam ga za vrat i privukla sebi za još poljupca.
  Onda smo čuli neko meškoljanje i odmah sam se ukočila. Karter je provirio preko mog ramena i onda me odvojio od sebe. Tada sam primetila da se Liam budi, i zaledila sam se.
𝑈 𝑛𝑎𝑗𝑔𝑜𝑟𝑒𝑚 𝑚𝑜𝑔𝑢𝑐́𝑒𝑚 𝑡𝑟𝑒𝑛𝑢𝑡𝑘𝑢!
  "Kartere, i ti si budan?", upitao je dok je trljao oči.
  Karter mi je prstom pokazao da ćutim a onda otrčao do Liama.
  "Jesam. Malopre sam se probudio. Ali rano je. Bolje se ti vrati u krevet. Probudiću te kasnije. Spavaj."
  "Ma jok, idem na doručak. Umirem od gladi."
  𝐷𝑒 𝑝𝑢𝑡𝑎!
  I Karter je izgledao uspaničen. "Dobro, hajde, na noge."
  Podigao ga je, i istovremeno pokušao da Liamu skrene pogled, da me ne primeti.
  "Brate, glava me ubija", požalio se Liam.
  Karter se nervozno nasmejao. "Naravno kad ste se svi naduvali. Idi sad da se umiješ i razbistriš. Vidimo se druže." Poslednjom rečenicom ga je isterao iz sobe i tada sam odahnula.
  "To je bilo za dlaku", rekla sam dok sam i dalje bila zadihana. "Mislim da je bolje da odem pre nego što me neko vidi. Kako da odem odavde da me neko ne vidi?"
  "Izvući ću te odavde nekako", rekao je i onda otišao do svog ormara. Izvukao je žensku pidžamu i neku belu majcu i bacio mi na krevet.
  "Prvo se bolje presvuci. Ne možeš takva kroz školu."
  "Odakle ti ženska pidžama?", upitala sam ga a on me je znalački pogledao.
  "Ne postavljaj pitanja na koje ne želiš da dobiješ odgovor dušo."
  Dok sam oblačila tu pidžamu, grozna stvar mi je pala na pamet.
  "Ostavio si devojku da ode bez pidžame."
  "Pre svega, nisam ja ostavio nikog da ode bez ičega. Ona je otišla pre nego što sam se ja probudio. Dakle, ona je to ostavila kod mene."
  "Plašim se da pitam ko je ona", rekla sam, dok sam počela da otkopčavam košulju.
  "Ne bih ti ni odgovorio. Želiš da se okrenem?", upitao me je ljubopitljivo. Kako je znao da želim da se okrene?
  Klimnula sam glavom, a on je uzeo neku majcu i okrenuo se dok ju je navlačio. Tada sam primetila ožiljke na njegovim leđima. Bili su ogromni i prekrivali su mu cela leđa. Obukla sam majcu koju mi je dao, dok je on tražio nešto po fioci.
  "Jesi li završila već jednom?", upitao je nervozno.
  "Da, da. Okreni se."
  Okrenuo se i pružio mi je moju haljinu koju sam sinoć nosila.
  "Gde su mi cipele?", upitala sam ga, a on mi je pokazao na prostor ispod pisaćeg stola.
    "Dobro. Kako ću otići odavde neprimetno?, upitala sam ga, a on se počešao po glavi nervozno.
  "Nedeljom svi spavaju duže. Proveriću da li ima nekog u hodniku. Ali pre svega, niko ne sme da zna da si provela noć ovde. Jedini ko zna jeste Laura. Ona me sme da kaže nikom da si bila ovde. Čak ni Sofia to ne sme da zna."
  "Reći ću Lauri da kaže da sam provela noć kod nje. Sto posto su kod nas Sofia i Jan. Zato sam otišla kod Laure kad ste me vi doveli ovamo."
  Ta ideja mu je izgledala primamljivo.
  "Može da prođe. Hajde da te izvučemo odavde pre nego što se Liam vrati."
  Ustala sam i krenula za njim. Otvorio je vrata tek toliko da proviri kroz njih.
  Nije bilo nikog na hodniku, pa smo brzo protrčali do stepenica. Kada smo sišli niz stepenice, zaustavili smo se. Za divno čudo, nikog nije bilo ni tu na hodniku.
  "Dobro. Možeš odavde sama?", upitao je, dok se svo vreme osvrtao.
  "Aha. Moram nekako da nađem Lauru. Nemam pojma koja je soba."
  "Trista četrnaest", rekao je, a ja sam ga zbunjeno pogledala.
  "Nisam imao ništa s njom. To je sve što treba da znaš", rekao je, a i ja zaista nisam htela ništa više da znam.
  Popela sam se do ženske spavaonice i prvo ostavila štikle i haljinu u mojoj sobi. Nisam ni zavirivala, samo sam kod vrata ostavila to i krenula da tražim Laurinu sobu.
  Krenula sam niz hodnik tražeći sobu trista četrnaest. U glavi mi se non stop vrtelo da mi Laura neće pomoći, ili šta ako je već nekom rekla? Napravila sam ogromne sranje.
  Kada sam najzad stigla do njene sobe, pokucala sam nekoliko puta. Prvi put ništa... Opet sam pokucala i tek tada su se vrata otvorila. Na vratima se pojavila Laura, trljajući oči od umora. Sigurno sam je probudila.
  "Izvini što te budim, ali bitno mi je."
  "Jebote, uđi."
Otvorila je vrata širom puštajući me da uđem.
   "Ko ti je cimerka?", upitala sam dok sam ulazila. Nisam videla nikog u drugom krevetu.
  "Spavala je sinoć kod Noe. Šta ti treba", upitala me je, a ja sam sela na krevet, skupljajući snagu da je pitam ono što mi treba.
  "Jesi li ikom rekla gde sam prespavala?"
  "Legla sam da spavam čim smo se vratili", rekla je i osetila sam kako mi kamen sa srca pada.
  "Možeš li, molim te, da ostaviš to za sebe. Ne želim da iko sazna da sam tamo prespavala."
  Zbunjeno me je pogledala. "A Liam? Sigurno te je video."
  "I jeste. Ali se ne seća. Otišla sam odande pre nego što me je video."
  "Dobro. Nikom neću reći da si tamo provela noć. Još nešto?"
  Bilo mi je lakše sada kada znam da će sve od sinoć zadržati za sebe.
  "Ako iko pita gde sam spavala, bila sam kod tebe jer smo predpostavljale da će Sofia biti sa Janom u našoj sobi."
  "Dobro. Ne brini se ništa. Tvoja tajna je sigurna."
  Odahnula sam i zagrlila je. "Hvala ti! Ovo mi puno znači. Da napomenem, čak ni Sofia ne sme da sazna za sinoć, u redu? Znači, apsolutno NIKO."
  Laura mi je uzvratila zagrljaj. "Da, da. Mogu li sad da se vratim u krevet? Mrtva sam."
  Nasmejala sam se i pustila je iz zagrljaja. "Svakako. Izvini na buđenju. Vidimo se kasnije."
  "Vidimo se", rekla mi je dok sam ja izlazila iz njene sobe.
  Otišla sam do moje sobe, sa olakšanjem kako će prošla noć ostati u tajnosti.
  Kada sam ušla u sobu, imala sam šta da vidim. Sofia i Jan su spavali u njenom krevetu, a njihova odeća bile je pored kreveta. Imala sam savršeni izgovor zašto nisam bila u sobi prošlu noć. Izvukla sam se potpuno.
  Pošto nije bilo teorecke šanse da opet zaspim, uzela sam toaletni pribor s namerom da krenem na doručak.
  Dok sam tražila uniformu, krilo ormara se naglo zatvorilo i napravilo ogroman zvuk. Pomislila sam da će to probuditi Sofiu i Jana, ali niko od njih se nije ni žacnuo. Imala sam sreće.
  Izašla sam iz sobe, i krenula u kupatilo.
  Oprala sam zube i istuširala se, posle čega sam se osećala svežije, ali i dalje me je ubijala glava, a nisam imala lek.
  Presvukla sam se, pa sam krenula da ostavim stvari u svoju sobu, ali tada je Sofia bila budna, dok je Jan još spavao.
  "Dobro jutro, uspavana lepotice", rekla sam joj, dok sam stavljala stvari u fioku.
  "Odjebi. Gde si ti bila sinoć, pobeguljo?", upitala me je, pospanim glasom.
  "Spavala sam kod Laure. Verovatno je predpostavljala da će se 𝑡𝑜 desiti." Pokazala sam na nju, koja je bila umotana u čaršav.
  "Jebote, ne sećam se ničeg", požalila se dok je trljala oči.
  "Ni ja. Ne mogu da verujem da sam pristala da uzmem džoint i ono drugo, šta god to bilo. Rekla sam da više neću to da radim. Odakle tebi uopšte džoint?"
  "Ne navaljuj pitanjima sad. Ne znam jebeno gde sam. Možemo li da pričamo posle?"
  Prevrnula sam očima dok sam obuvala patike.
  "Mislim da svi treba da zaboravimo prošlu noć. Šta je bilo u tom jebenom klubu, ostalo je tamo."
  Tada se Sofia nasmejala. "Lako je reći. Mislim da će Itanu biti malo teže."
  "Zašto bi Itanu bilo teško?"
  "Poljubila si ga."
  Samo mi je ovo falilo! "Jebote! Nisam mogla još neko sranje sinoć da napravim? Meni treba zabraniti izlaske."
  "O ma daj. Verovatno se ne seća ničeg. Opusti se", tešila me je Sofia.
  "Pre nego što čujem da sam napravila još neko sranje idem na doručak, dok još imam apetita", rekla sam i krenula ka vratima.
  "Vidimo se kasnije!", doviknula mi je Sofia.
  Sišla sam niz stepenice i krenula ka trpezariji. U glavi mi je jedino bilo da šta ako Itan pogrešno protumači taj poljubac i pomisli da smo zajedno.
  A onda sam se setila Karterovih poljupca. Sve što mi je bilo u mozgu, sa svakim njegovim dodirom i poljupcem nestalo je. Moram priznati, dečko ume da se ljubi. Ali ni od toga ne želim vezu ili nešto slično. To je bilo za sad, i to je to.
  Tada mi je neko prebacio ruku preko ramena i digla sam pogled da vidim ko je to. Itan... Naravno je je pogrešno protumačio onaj poljubac.
  Sklonila sam njegovu ruku i stavila ruke u džepove.
  "Šta je bilo?", upitao me je zabrinuto.
  Stala sam i okrenula se ka njemu. "Vidi, znam da sam te sinoć poljubila, ali meni to nije ništa značilo. Nisi čak ni bio jedini. Ako si pomislio da smo sad u vezi, daleko smo od toga. Ja nisam za veze, a ni taj poljubac nije značio apsolutno ništa."
  Videla sam kako mu se vilica steže i mišići naprežu.
  "Dakle, poljubila si me tek tako?", upitao je ne gledajući me u oči.
  "Da. To ja radim Itane. Ako ćeš me zamrzeti posle ovoga, u redu. Ali tako je kako je."
  Cinično se nasmejao. "Ista si kao Karter. Iskorišćavaš muškarce zarad zadovoljstva."
  Kada sam zaustila da se usprotivim, neko se umešao. "Znaš, Leferbve, tako se raspravljaj sa nekim ko te poznaje. A ne ko ne zna ništa o tebi, pa ni ne može da ima argumenata", rekao je Karter u prolazu. Kada sam ga pogledala u oči, oboma nam se plamen rasplamsao, i velikog bola je bilo, ali oboje smo nastojali da to ne pokažemo.
  "A šta ona treba da zna?", Itan je upitao, dok je stezao pesnice.
  "Na primer, šta je bilo sa Kler. Hoćeš li ti ili ja", Karter je uživao u tome da nervira Itana, i videla sam mu široki kez.
  "Kopile jedno", odgovorio mu je Itan i nastavio ka trpezariji.
  Karterov pogled se smračio i mišići su mu se stegli.
  "Molim te, reci mi da mogu da ga prebijem", rekao je besno gledajući kako Itan odlazi.
  "Ne. U redu je. Samo je pogrešno protumačio nešto."
  Opet me je pogledao. Plamen se ugasio i mogla sam da vidim njegove crne oči.
  "Šta je pogrešno protumačio?", upitao me je, a ja sam se iskreno plašila da mu odgovorim. Ako mu kažem, poludeće.
  "Lia, kaži mi već jednom. I ne smišljaj laži, vidim ti u očima da pokušavaš da smisliš jednu."
  "Kako...? Znaš šta, u redu. Poljubila sam ga sinoć."
  Njegove crne oči postale su još crnje, a svaki mišić u telu mu se stegao.
  "Zašto si ga dođavola poljubila?", upitao je besnim šapatom.
  "Ne znam ni kad je to bilo. Sofia mi je rekla malopre. Verovatno sam bila i naduvana pa nisam bila ni svesna šta radim."
  "Dobro. Sada ipak znam da je on budala."
  "Ne. Ja sam budala jer sam imala posla sa obojicom."
  Okrenula sam se i krenula ka trpezariji, ali tada me njegove ruke zaustaviše i on me okrene prema sebi. Povukao me je u mračan prostor ispod stepenica koji je bio jedva vidljiv.
  "Šta?", upitala sam ga, ne pokušavajući da sakrijem ogorčenje, i ako sam gledala u njegove usne i žudela za poljupcem.
  "Misliš da si 𝑡𝑖 budala jer imaš posla sa mnom?"
  Klimnula sam glavom, a on je uz coktanje odmahnuo istom.
  "Ja sam budala jer sam dozvolio sebi da želim da uradim ovo", rekao je a onda me je poljubio. Isto kao i ranije tog jutra - strastveno i s puno požude.
  I ako sam uživala, neko je mogao da nas vidi i morala sam da ga odgurnem.
  "Vidi, ako i ti misliš da smo sada nešto, grdno se varaš."
  "Naravno da nismo ništa. Ne podnosim te. Ali isto tako mi se sviđa da radimo ovo", rekao je i ovlaž me poljubio.
  "Dobro. I meni. Dakle, možemo jedno drugo da iskorišćavamo, u tajnosti i, dođavola, ne gde ti se navrne. Neko može da nas vidi i čuje", prošaputala sam a on je slušao svaku moju reč.
  "Dogovoreno. Vidimo se", rekao je i otišao.
  Ja sam otišla na doručak, nakon čega sam morala da učim, ako u opšte mislim da stignem sve što su ovi učili. Tako mi je i prošao ceo dan...