Ubistvene noći - prva knjiga

30

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

Cele protekle noći nisam mogao da spavam. Susret sa Liom je bio čudan sam po sebi.
  Mislim da je znala da sam bio na drvetu, ali me je zanemarila i pričala sama sa sobom. Ali činilo se kao da priča sa nekim. Da li joj se stvari priviđaju?

Maria je došla oko podneva da mi donese gradivo od tog dana, i rekla je da je Jan dobio paket sa telefonom. Uskoro će me pozvati.
  Sada su treninzi, pa ne mogu da očekujem ni Itana ni Liu, mada bih rado voleo da razgovaram sa njom.
 
  Sunce je počelo da zalazi, i već sam pomislio da me Jan neće ni zvati danas, ali očigledno nije mogao da izdrži a da to ne uradi.
  "Garsia, da li to mene oči varaju? Konačno mi viša sila veruje?"
  Smejem se ironično, nikad nije bio temeljan.
  "Pogledaj u kutiju, Fišeru. Ostavili smo ti poruku."
  Trebalo mu je neko vreme da je pročita, a onda se čulo tiho gunđanje.
  "Postarao sam se da ti mene ne otkucaš, Garsia. Ti nisi lik za saradnji. Da si imao priliku izdao bi me na prvu."
  Još jednom sam se nasmejao. "Da, zato sam ja izbačen a ti ne. Slušaj, ovo nije tema o kojoj treba da pričamo. Sprema se akcija za vreme bala. Trebaš mi u punoj formi. Detalje ću ti dati vremenom."
  Spustim slušalicu da bih zaustavio pitanja koje bi mi sigurno postavljao.
  Zovem Mariju odmah.
  "Halo?", začuo se Marijin zbunjeni glas.
  "Jan je zvao." Odmah je prekinula vezu. Znao sam da su te reči dovoljno da ona iz istih stopa dođe.

  Otvaram vrata a na njima se pojavljuju Maria i Lia.
  "Šta je Jan rekao?", pita me Maria nervozno.
  "Ništa bitno. Rekao sam mu da se sprema akcija za vreme bala i odmah sam mu prekinuo, kao što ste mi rekli."
  Maria klima glavom, kao da odobrava. Pogledao sam u Liu krajičkom oka. Bila je naslonjena na vrata, zagledana u jednu tačku. Izgledala je tako odsutno i zamišljeno. Levu ruku je držala sa leve strane donjeg stomaka.
  "Lia, jesi li dobro?", nisam mogao da se uzdržim a da je ne pitam.
  Trznula se kada je čula moj glas, i brzo sklonila ruku sa svog stomaka.
  "Dobro sam. Šta nam je dalje činiti?" Pridružila se Mariji koja je bila rukama naslonjena na sto.
  "Moramo snimati svaki razgovor, a na balu ćemo ga uhvatiti. Odbićemo Eduardov napad, nadamo se uhvatiti Nikolasa, i razotkrijemo Jana."
  Odmahujem glavom. "Eduardo pravi temeljne planove i uzima najbolje ljude za svoje prljave poslove. Nikolas je pametan, zna kako treba raditi u tišini a da pritom ne ostavi tragove, biće teško uhvatiti ga."
  Lija steže vilicu. "Ja ću ga zaustaviti." Prekrstila je ruke na grudima u znak konačne odluke.
  "Opasno je", odvrati Maria.
  Lia klima glavom. "Jeste, za vas. Garsia, sam si rekao da mi ne bi naudio. Ja sam mu slaba tačka."
  "Preopasno je Lia. Možda on neće da te povredi, ali Jan i ostali nemaju problema."
  Nasmejala se. "Imaju, ako ne žele da imaju posla sa Nikom i Eduardom."
  Morao sam da priznam, u pravu je, ako se dopune praznine i ako je zaštitimo, može i da uspe.
  "Moram priznati Maria, Lia je u pravu. Niko od Eduardovih radnika neće smeti da povredi Liju a da se u protivnom ne suoči sa njegovim i Nikolasovim gnevom. A vi odlično znate ko je ona i koliko je moćna."
  Lia je izgledala iznenađeno. "Rekli ste joj, zar ne?"
  Lia odmahuje glavom. "Ja nisam želela. Izgleda da sada nemam izbora. Slušam vas."
  Pogledao sam u Mariju koja se lomila šta treba da kaže i šta ne.
  "Ti si Lija veoma važna za ceo narod vatre. Ti si iz De La Vega plemena, isto kao tvoja majka, brat, Eduardo i ja. Te opekotine na tvom ramenu su obeležje najmoćnijeg vladara. Ne samo našeg plemena, nego svih..."
  Lia je progutala knedlu. Sela je na stolicu, očigledno da joj se slegnu stvari. Prvo je teško disala ali se ubrzo povratila.
  "Dobro, dakle to mi daje prednost pred njim. Moćnija sam od njega, imam De La Vega mačeve. Šta može da pođe po zlu?"
  "I ako Nikolas nije moćniji od tebe i dalje je bolji. Ti nisi ovladala svim veštinama. Moraš da poradiš na vladanju i mačevima", podsetila ju je Maria.
  "Dobro, onda ću više vežbati. Nemam problema sa tim."
  "Je li Nikolas ovladava drugim elementima?", upitala me je Maria.
  "Ne. Ali će ubrzo početi."
  "Onda imamo vremena pre nego što i mi počnemo vas da učimo. Zvaću Eduarda za neki dan i onda ćemo videti šta ćemo. Lia, reći ću Nakamuri da ti zaoštri trening. Hajde sad, vrati se u školu."
  Lia je klimnula glavom, i tek na trenutak krajičkom oka me pogledala.
  Kada je Lia otišla Maria je glasno uzdahnula.
  "Moraćeš i ti da poradiš na katani."
  Pogledao sam u ugao sobe kod kauča, gde je katana bila naslonjena na zid.
  "Nisam baš siguran da bih mogao ovde da bilo kako vežbam sa njom."
  Maria je neko vreme ćutala, kao da se lomila sa nekom odlukom.
  "Možda bih mogla da kažem istinu Nakamuri. Voli te kao sina, ne bi te izdao. A nadam se da i on nije umešan u vaše poslove sa Eduardom."
  Morao sam da se nasmejem na poslednju rečenicu, ali rizik toga da mu kaže je velik, dok sa druge strane, potreban mi je učitelj.
  "Nisam siguran da je to dobra ideja. Puno rizikujemo."
  "Puno rizikujemo samim tim što si u ovoj kući."
  Jebena istina, u pravu je.
  "U redu. Recimo mu istinu."
 
  Sutradan popodne posle treninga, Maria je zajedno sa Nakamurom došla kod mene.
  Video sam iznenađenje na Nakamurinom licu kada me je ugledao, a onda nekakvo olakšanje. U tri brza koraka je došao do mene i čvrsto me zagrlio.
  "Zašto si to uradio, dete?", glas mu je drhtao.
  "Nisam znao. Kunem se da sam požalio istog trenutka kada sam čuo o čemu je reč, ali je tada već bilo kasno da odustanem. Ubiće me ako saznaju da znate istinu."
  Odmakao se od mene i uhvatio me za ramena. "To se nikad neće desiti. Prvi ja neću dozvoliti." Oči su mu caklile od neprolivenih suza. Ovaj čovek me je odgajao, isto kao i Simon. Znam da me gleda kao sina, i nema šta mi ne bi oprostio.
  "Zašto se kriješ ovde?", pita me, nakon što se smirio.
  "Jan ne sme da zna da sam još u školi. Pravimo mu zamku."
  Bio je zbunjen. "On je u svemu ovome?"
  "Da. I otkucao me je zbog ljubomore. Sada je red da mi njega sredimo. Sposoban je da uradi grozne stvari za njih. Ja to više ne želim."
  Nakamura mi klima glavom. "Šta treba da uradim?"
  Maria prilazi sa ozbiljnim izrazom lica. "Treba da ga treniraš. Treba nam u punoj snazi do bala. Kao i Lia."
  "U redu. Ali umesto da ih treniram odvojeno mislim da bi bili efikasniji da ih zajedno treniram."
  Tada sam se setio Itana. I on je umešan u sve ovo, trebalo bi da nam pomogne. "Šta je sa Itanom?"
  "I njega ćemo ubaciti", rekla je Maria.
  "U redu. Treniraćemo noću. Shvatam da niko  ne sme da zna da si ovde. Lia i Itan će morati svake večeri da se iskradaju i idu do terena", obavestio nas je Nakamura.
  Maria mu klima glavom. "U redu. Obavestiću ih. Na balu će se desiti nešto veliko. Moramo da budemo spremni za to. Nakamura, pođi sa mnom. Moram da ti objasnim sva dešavanja ovde."