Dođi kući

Jedan

Sletanje na Tahoma aerodrom u Sijetlu bilo je lagano. Kiša nije omela pilota, petorka se hitro iskrcala.
Visok muškarac grubih crta lica osmotrio je okolinu. Znao je kako su došli do aviona, znao je da se avion prati i očekivao je odbor za doček sa nakitom. Očekivao je barem pet policajaca sa punom opremom. Očekivao je bilo šta osim onog što je video. Kišu koja u Sijetlu redovno pada i praznu pistu za privatne avione.
Imaju još petnaestak minuta vožnje po ovakvom vremenu do Rentona, bio je zabrinut za Šarlot i njeno stanje. Iako je bila jednom nezgodna i jaka žena, ipak je bila ćerka, sada jako povređena ćerka.  Tužna ćerka. Iako po godinama ne bi mogla biti njegova ćerka, Šon Dolneli je čuvao kao takvu. Najstariji u jedinici i prvi u redu za penzionisanje, tog dana je bio prvi sledeći u redu za suspenziju. Šarlot je imala kratak fitilj i ako o nečemu ne želi da priča, to je značilo da ne želi da priča. Šarlot Pirs nije bila pričalica, pogotovo pred predpostavljenima. Bos je nije razumeo. Onda, kada je suspendovao celu jedinicu, shvatio je. Desilo se nešto zbog čega bi četiri odrasla muškarca skočila u vatru, naročito za petog člana jedinice.
Šon je verovao da je upravo to razlog zašto ih policija nije dočekala na aerodromu.

"Hej, Šar... Ideš li?", prvi u formaciji, Šon, iza njega bila je Šarlot, sa leve i desne strane žene stajali su Doni i Džef, a pratio je Dil. Štitili su jedni drugo, danas je ona bila dragicenost da se sačuva.

"Automobil nas čeka u rent-a-car agenciji, za petnaestak minuta smo kući."

"Je li automobil osiguran od vlage?", rukom je prelazila preko svoje pokisle kose. Nikada joj kiša nije smetala.

"Mislim da jeste", Šon je pogledao u svoje pantalone mokre od struka do kolena i široku majicu koja mu se lepila za kožu, "Nije prilika, ali treba da se prijavimo za takmičenje u mokrim majicama."

"Šar pobeđuje, mi smo diskriminisani", Doni, redovni pajac u društvu dobacio je, a zatim zevnuo, "Umoran sam kao ker. Mrzim avione!"

"Mrzim ih i ja, uši me redovno bole", Dil nije ostao tih.

"Ja mrzim sisice, pa vas slušam", Džef je bio vaspitavan da može sve. Kada mu je pokojni očuh delio kaznu kajišem, redivno je završavao sa pitanjem, 'da li ti je dosta'. Džefov odgovor je uvek bio, 'može još malo'. Džef je bio sposoban da može sve. Izdrži sve. Zato je bio i najopasniji.

"Momci, da stignemo kuči bezbedno, pa se javite Bosu. Neću da ispaštate zbog mene. Avion?! Ludaci", odmahnula je glavom i ušla u automobil. Šon joj je držao vrata. Dil je seo za vozačevo mesto i lagano startovao motor.

Put je bio neočekivano duži. Zbog kiše, zastoj jeste bio kratak, ali je bio zastoj. Nekoliko trenutaka duže pretvorilo se u nekoliki minuta duže i put od jedanaest milja trajao je mnogo duže od pola sata. Renton se nije promenio, a bili su tu poslednji put samo tri meseca ranije. Danijel Pirs je spremao gulaš.
Bilo je divno prolećno popodne kada su sedeli na verandi u Pirsovom društvu. Ubrzo se pridružio i Trevis, prvi komšija sa kojim je Pirs često pio pivo.
Kako je sunce zalazilo i postajalo svežije, zapalili su vatru u dvorištu i nastavili druženje. Danijel Pirs je često govorio kako ga Šon podseća na pokojnog brata, mladića koji je stradao na moru. Bio je posebno naklonjen Džefu, jer svi ožiljci koje je sa ponosom nosio nisu došli iz službe. Smatrao je Donija inteligentnom osobom i divnim sagovornikom, a Dilana za nekog ko bi bio divan brat njegovoj Šarlot.
Danijel Pirs je umeo da ispegla veš. Nije dozvoljavao da u vreme svog odmora iko od njih išta radi. U tri dana je umeo da im sve opere i opegla, uniforme odnese na hemijsko čišćenje i spremi im slasan obrok.
Stalno je govorio o svojoj Klari, o ženi koju je voleo iznad svega i prerano je izgubio. Govorio je o njihovoj ljubavi, sa setom se sećao vremena kada je Šarlot bila mala. Govorio je kako nije želeo da od Šar načini ženu kuće, već da joj da priliku da odleti svojim snovima.
Danijel Pirs je znao da lovi. Nekoliko puta su obilazili lovište, ispalili po nekoliko patrona i po par zečeva donosili za gulaš. Nije voleo da lovi zbog plena, već zbog sporta.
I pecao je. Ne tako često, ali pecao je. Vraćao ribu u vodu, jer tamo joj je mesto.
Danijel Pirs bio je čovek velikog srca. Jedinicu svoje kćeri prihvatio je oberučke i bez razlike svima dao podjednako ljubavi. Danijel Pirs bio je srećan čovek. Imao je zdravo dete, prijatelje, poznanike. Jedine patnje Danijela Pirsa bile su Šarlotin način života i gubitak voljene Klare...