Dođi kući

Dva

Kiša je padala i narednog dana. Znalo je nebo da će na večni počinak poslati jednu divnu dušu, pa je zajedno sa porodicom i ono plakalo.
Donald Piterson je čekao u redu na toalet. U dvospratnoj kući bila su dva kupatila, a pet duša koja čekaju red na tuširanje.
On je stajao pred vratima onog kupatila gde je bila Šarlot, sa razlogom.
Vrata su bila otvorena i imao je kasan pogled na Šarlot koja je skamenjeno stajala ispred ogledala i zurila u svoj odraz.
Kada je upoznao, imala je dugu crnu kosu. Imala je običaj da je splete, pa pletenicu umota u punđu. Zatim da na svoje telo navuče crnu bratel majicu i teške crne pantalone. U sali je u glavnom bila bosa, bosih stopala skakala je pi strunjačama.
Kada ju je upoznao, bila je puna besa. Došla je na akademiju nakon diplamiranja na pravnom fakultetu i već prve godine bila je najbolja u klasi. Bolja nego što je on bio godinu dana ranije.
Na neki način, video je sebe u njoj. Razočarenje i nepoverenje prema ljudima izbijalo je iz tih tamnih očiju. Verovao je da se nešto strašno desilo tako mladoj devojci, čim je sve negativno izbacivala preciznim udarcima.
Dobar sa rečima, još bolji na šarmu, došao je do devojčinog dosijea i shvatio da nije ništa od onog na šta je mislio.
Sledeća premisa bila mu je tačna. Devojka je imala duboko ukorenjen osećaj za pravdu, još dublju mržnju prema nepravdi.
Sada je posmatrao kako rukom prelazi preko svoje skoro pa ćelave glave.
Znao je da joj nedostaje kosa, ali tu istu kosu je odsekla u jednom trenutku svog ludila. To je bilo odmah prve godine kada su stupili u istu jedinicu.
Sedela je u jednom baru i pila pivo. Do tada je upoznao i znao je da ni to pivo neće popiti do kraja.
Izašla je, uhvatila ga za ruku i odvela do javnog toaleta. Izvukla je britvu iz svoje radne čizme i odsekla kosu.
Iz javnog toaleta je izašla kao druga osoba.
Nikada je nije pitao šta se desilo, poštovao je njeno ćutanje.
Sada je mogao samo da nasluti... A sve je ukazivalo na uljeza koji je pređašnje veče pokrenuo lavinu.

"Jesam li još uvek lepa?", iznenada je progovorila, mislio je da ni ne zna da je iko posmatra.

"Doni, jesam li još uvek lepa?"

"Ako me pitaš kao muškarca, ne očekuj odgovor. Ali ako pitaš mene, odgovor je da si najlepša devojka na svetu."

"To je zato što me voliš. Ali, pitam te, jesam li još uvek lepa. Kao onda..."

Godine su prošle. Godine. Video je u različitim izdanjima, ali najčešće na terenu. U Šarlot je video osobu, a ne ženu, pa mu je pitanje bilo nelogično. Da li bi je povredio, ako bi slučajno rekao da je ne gleda kao ženu?
Ali jeste bila prijatna za oko.
Imala je tamne oči, crne basene bezdana. Imala je meke crte lica, okrugle obraze i pune usne. Da, verovao je da je lepa.

"Lepa si. Možda i lepša od drugih žena koje znam."

"Ti si takav diplomata, nije ni čudo što si pregovarač. Iskreno se nadam da sam još uvek lepa..."

Muškarci su polako, jedan za drugim dolazili do dnevnog boravka. Imali su odeće u Danijelovoj kući više nego u svojim momačkim stanovima. Imali su svoje lične stvari u fiokama gostinjskih soba. Imali su dragocenosti u sefu Danijelove sobe. Imali su dom u kući čoveka koji ih je oberučke prihvatio.

"Vreme je da krenemo", podsetio je Šarlot i dodao joj papirne maramice. Iako hrabra, ona je imala veliko srce. Najveće. Nešto najlepše što je od roditelja mogla da nasledi.

Povorka je bila duga.
Danijela Pirsa su mnogi voleli. Iz Trevisove priče je čuo da je još kada je Šarlot bila mala pomagao komšiluku. Popravljao stvari po kućama, bez naknade. Radio je svoj redovni posao od dvet do pet, zatim kuvao večeru za Šarlot, a posle poravljao i pomagao kome god je bilo potrebno.
Danijela Pirsa su mnogi poštovali. Upoznao je mnogo ljudi iz Rentona, svi su imali samo reči hvale za Danijela. Šarlot oh je na prvu šokirala svojom novom frizurom i pojavom, ali svi su znali da se iza fasade i dalje nalazi jedna divna devojka.
Povorka je bila sve duža.
Neke ljude nikada nije ranije video, a sada su se pridružili koloni...